Крик из гроба
уторак, 20 новембар 2012 00:01 Рубрика: Политика
Заједнички злочиначки подухват против Срба је, дакле, заокружен. Тамо где је и започет, у Хагу. Који је и створен да нас докрајчи параграфима, кад већ његови извршиоци на терену то нису успели пушком, огњем и ножем.
Зато, немојте се превише секирати, па шта сте, побогу, очекивали? Да са зликовцима осуде и себе?
А, то што се осећате као да вас је неко попишао, па још умазао говнима, то је нормално, и проћи ће. „Само ти, синко, ради свој посао“, говорио је свети старац Вукашин из Клепаца док му је усташа секао уши и нос и копао очи.
Усташа је, каже предање, касније полудео, не могавши да издржи ненормалну количину трпљења и опраштања српског мученика, те особине којом се поносимо док због ње полако, али сигурно нестајемо.
Опустите се, удрите бригу на весеље, уосталом – шта се то вас тиче? Нека наричу и лелечу они што су им најмилији скончали сред легалне топничке кроатске офанзиве, после које су се издешавали неки појединачни инциденти, спаљивање живих, набијања на колац и остало тако драго хрватској еуропској култури.
За шта, наравно, не може бити одговоран славни генерал Анте Готовина, оличење војничке части, темељене на усташким, свима познатим, назорима. Тако је закључио Хаг, предвођен Теодором Мероном. А, непослушни Срби су бежали зато што су криви, а не зато што их је засула огњена киша.
Сад, полако (или хитро, зависи од личне храбрости) и ви што се преживели, и ви што сте се вратили међу усташију – пут под ноге. Геноцид је легализован, следећи су, ваљда, логори, сапун од људског сала и србосјеци, модернијег дизајна.
Кроација крупним корацима граби у Еуропу, уз швапски црвени тепих. Црвен од српске крви. И уз навијачке бакље, Јуру и Бобана, Томпсона и урлике из четрдесет прве. Да се не би чуо крик из гроба.
Чак и када би, уместо запрепашћења, на сцену ступила неумољиво сурова логика, ни тада се прање хрватских руку не може рационално објаснити. Ово је било више од пресуде, ово је била цинична порука Србима и Србији да су нико и ништа и да њихове кости што се беле од Книна до Медака не вреде ни пишљивог боба.
А, да је Кроација бивши, садашњи и будући савезник, земља верна еуропској традицији, епицентар љутог католичанства, браник од барбарског Истока и гарант да православне хорде никад више неће кренути пут Беча.
За шта је награђена легитимним правом да побије, протера или покрсти шизматике, реметиоце, ружне, прљаве и зле. Поштена трговина са Западом, коме толико хрлимо, као дете мајци која га је бацила на ђубре чим се родило.
Ако ово актуелној власти не буде довољно да курс расклиманог и шупљег српског брода окрене од Запада ка Истоку, да пресече ту лажну пупчану врпцу са злом, онемоћалом маћехом, онда заиста за нас више нема наде.
Каква саопштења, какви протести, какви бакрачи, све је то само шећерна водица за народ, алиби да наставимо самоубилачки пут ка Бриселу, уз мање или више гунђања. Затворите ви, господо из власти, за почетак то шпијунско легло од хашке канцеларије у Београду, ногу у дупе уцењивачима, а онда се захвалите и њиховим газдама.
Распишите, чик ако смете, референдум са само једним питањем: да ли Србија треба да уђе у ЕУ? Не морате чак ни Косово као услов да помињете, добићете одговор који се евроентузијастима нимало неће допасти. Као ни вама, уосталом, јер су и вас, као и ваше претходнике, не знам чиме уценили да хрлите међу непријатеље.
Јуче се сатима чекало да се председник Тома обрати јавности, не папирићем са осудом, већ јавно, директно, на државној телевизији. Да каже оно што би морао: Хаг, Европа и Америка су данас довршили геноцид над нашим народом!
Џаба смо га чекали. Имао је, ваљда, преча посла.
Придружите се дискусијама на форуму Одштампајте текст