недеља, септембар 24, 2017

Политика и јасне речи

Докле господо политичари? Ова срамна игра тече већ веома дуго. Гледали смо је у дугим годинама „жуте“ политике, а полако долазимо до сазнања да се правила наше игре нису променила и да упорно настављамо тамо, где смо свему томе већ требали окренути леђа!

 

Наша је политика слаба, нејасна и понекад неразумљива. У контексту последњих догађаја, у којима преко немачких гласноговорника долазе нови захтеви и употреба неких фомрулација тих порука, које се озбиљно суковљавају са нашим ставовима, у народ улази сумња, преовладава несигурност у сопствене намере.

Последњи груб неспоразум поводом помињања „косовске суверености на целом простору“ – овде се веома оштро најпре мисли на сам север Косова, показао нам је куда смера Европа. Одлучна реакција из уста Дачића, али и председника Николића, показује ипак да се у неким погледима ставови наше и европске политике и те како разилазе.
Али, само након пар минута, опет се упорно понавља наша позната рецитација, наравно, циљ нам је Европа. Радимо на томе, настојимо, боримо се…

 

 

Та стална игра речи уз звецкање увек новим захтевима, увек новим упозорењима, па и претњама које су давно изашле из оквира уљудне и сталожене дипломатије, стварају обичном посматрачу те игре недоумицу и злу слутњу!
Кренемо ли ка тој Европи увек понављаним уверавањима и нас самих, али и европских партнера у тим разговорима, са увек истим тврдњама, – да само настојимо, трудимо се, желимо, то нам је циљ, – тврдоглаво верујемо да саговорницима остаје порука и уверење у наше про-европске намере.

Мада смо већ стотинама пута пали на нос и попили многе чаше горке жучи, наша настојања да уверимо ту Европу у наше намере, постала је стално понављана рецитација. Садржај је исти, римовања и не мора бити, наше клањање и уверавање постало је срамотно понашање изван сваког националног поноса и отворене, разумљиве садржине.
Довољно је само погледати на наше последње реакције, најпре нимало дипломатски изражено чуђење поводом неких веома оштрих захтева по питању признања косовске суверености, онда слаби покушаји у неким изјавама наших политичара који су својим коментарима покушали свим силама изгладити своју брзоплетост, па онда као и увек, понављање изјава о нашим европским намерама итд.итд.

Телевизијском аудиторијуму преостаје само да се чуди и нетрпљиво покуша да схвати и разуме ту стално понављајућу игру, у којој испадамо дипломатски неодлучни и веома снисходљиви кад се тим европским представницима опет уверљиво умиљавамо.

Докле господо политичари? Ова срамна игра тече већ веома дуго. Гледали смо је у дугим годинама „жуте“ политике, а полако долазимо до сазнања да се правила наше игре нису променила и да упорно настављамо тамо, где смо свему томе већ требали окренути леђа!

Докле? Нови захтеви су само нове ране на телу Србије, нове уцене само нова срамота нанета српском образу! Имамо ли бар мало поноса? Бар неке воље да ову игру навлачења прекинемо и покажемо свету шта нам је циљ и које ставове следимо.
Зар не би било сасвим логично да се тој Европи једноставно и отворено каже:

–   Косово је вековна српска територија и колевка српске државности.

–   У десетинама година постојања СФРЈ, примали смо радо политичке избеглице из Албаније, прихватали смо их и омогућавали  да напусте режим Енвер Хоџе, да спасе своје животе.

–   Од тих избеглица и једног дела албанске популације, која је вековима живела заједно са српским народом, светске силе су одлучиле да створе још једну албанску државу.  Имају ли право албански досељеници у Србији, да траже своју сопствену државу и то на територији Републике Србије и уз помоћ западне политике?

–   Србија се никад неће одрећи своје територије и никада неће признати другу албанску државу на својој територији.

–   Ово је званичан и дефинитиван став Републике Србије, сваке њене Владе изабране од народа и у смислу Устава, упућен светској јавности!

–   Србија је део Европе и у вековној прошлости, оставила је видне трагове своје европске припадности.

–   Србија има десетак милиона становника и не може бити предмет политичке спрдње која се ставовима западне алијансе намеће применом грубе силе српском народу!

То би била зрела и промишљена порука српске дипломатије. То би био и истовремени крај ове срамне политике која се Србији намеће, али и знак да је српска Влада коначно пронашла прави начин, да свету пренесе српски став.

Време уцена и захтева који су у супротности са логичним овоземаљским правима је прошло. Игра надмудривања пред телевизијским камерама и народом, који није у могућности да схвати неразумљив сценарио српске политике, се мора привести крају.

То народ очекује од своје Владе, то заслужује и наша држава, али се такав став мора јасно пренети и европским представницима.

Србија није пијаца да се о њеној судбини погађа неумесним захтевима и прљавим уценама. Овај народ има право да зна шта намерава његова Влада и којим ће средствима и ставом представити свету нашу генералну и дефинитивну одлуку, шта у ствари желимо.

Наставимо ли ово европско просјачење, мало нам разлога остаје да тврдимо да смо честит и поносан народ. Јако мало…

 

 

( Јован М. Пидиканац )



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  Sinisa   |  среда, 24 октобар 2012 11:49

    Dokle gospodo politicari ? Postovani Jovane, Vase opravdano pitanje imalo bi smisla, da se ne radi o nesposobnjakovicima, marionetama, koje su poznate vec godinima. Upravo iz tog poznatog razloga, Vase pitanje treba, mora da glasi : Dokle SRBkinje, SRBi, gradjani SRBije zdravog razuma, da trpite, posmatrate, sta se u SRBiji desava? Da li su Vam poznata vasa gradjanska prava? Da li Vam je poznat znacaj i moc Referenduma, narodnog veta, plebiscita? Doslo je vreme da se opametimo, opasuljimo, shvatimo, da nema svrhe da se nesposobnima, ne odgovornima, ne savesnim ljudima, koji su birani svesno, od strane upravo, nezadovoljnih, sto znaci, da i oni koji su im glas davali, za ovo sto nam se desava krivi i zato snose odgovornost, sa svim poznatim posledicama.

    Ovaj narod spasavaju samo promene celokupnog, propalog, drustvenog sistema. Promene su moguce, zakonske mogucnosti takodjer, samo treba oni koji zakon poznaju da se late posla i te mogucnosti uz pomoc nezadovoljnih, kojih je mali milion, sprovedu u delo.

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*