nedelja, septembar 22, 2019

Politika i jasne reči

Dokle gospodo političari? Ova sramna igra teče već veoma dugo. Gledali smo je u dugim godinama „žute“ politike, a polako dolazimo do saznanja da se pravila naše igre nisu promenila i da uporno nastavljamo tamo, gde smo svemu tome već trebali okrenuti leđa!

 

Naša je politika slaba, nejasna i ponekad nerazumljiva. U kontekstu poslednjih događaja, u kojima preko nemačkih glasnogovornika dolaze novi zahtevi i upotreba nekih fomrulacija tih poruka, koje se ozbiljno sukovljavaju sa našim stavovima, u narod ulazi sumnja, preovladava nesigurnost u sopstvene namere.

Poslednji grub nesporazum povodom pominjanja „kosovske suverenosti na celom prostoru“ – ovde se veoma oštro najpre misli na sam sever Kosova, pokazao nam je kuda smera Evropa. Odlučna reakcija iz usta Dačića, ali i predsednika Nikolića, pokazuje ipak da se u nekim pogledima stavovi naše i evropske politike i te kako razilaze.
Ali, samo nakon par minuta, opet se uporno ponavlja naša poznata recitacija, naravno, cilj nam je Evropa. Radimo na tome, nastojimo, borimo se…

 

 

Ta stalna igra reči uz zveckanje uvek novim zahtevima, uvek novim upozorenjima, pa i pretnjama koje su davno izašle iz okvira uljudne i staložene diplomatije, stvaraju običnom posmatraču te igre nedoumicu i zlu slutnju!
Krenemo li ka toj Evropi uvek ponavljanim uveravanjima i nas samih, ali i evropskih partnera u tim razgovorima, sa uvek istim tvrdnjama, – da samo nastojimo, trudimo se, želimo, to nam je cilj, – tvrdoglavo verujemo da sagovornicima ostaje poruka i uverenje u naše pro-evropske namere.

Mada smo već stotinama puta pali na nos i popili mnoge čaše gorke žuči, naša nastojanja da uverimo tu Evropu u naše namere, postala je stalno ponavljana recitacija. Sadržaj je isti, rimovanja i ne mora biti, naše klanjanje i uveravanje postalo je sramotno ponašanje izvan svakog nacionalnog ponosa i otvorene, razumljive sadržine.
Dovoljno je samo pogledati na naše poslednje reakcije, najpre nimalo diplomatski izraženo čuđenje povodom nekih veoma oštrih zahteva po pitanju priznanja kosovske suverenosti, onda slabi pokušaji u nekim izjavama naših političara koji su svojim komentarima pokušali svim silama izgladiti svoju brzopletost, pa onda kao i uvek, ponavljanje izjava o našim evropskim namerama itd.itd.

Televizijskom auditorijumu preostaje samo da se čudi i netrpljivo pokuša da shvati i razume tu stalno ponavljajuću igru, u kojoj ispadamo diplomatski neodlučni i veoma snishodljivi kad se tim evropskim predstavnicima opet uverljivo umiljavamo.

Dokle gospodo političari? Ova sramna igra teče već veoma dugo. Gledali smo je u dugim godinama „žute“ politike, a polako dolazimo do saznanja da se pravila naše igre nisu promenila i da uporno nastavljamo tamo, gde smo svemu tome već trebali okrenuti leđa!

Dokle? Novi zahtevi su samo nove rane na telu Srbije, nove ucene samo nova sramota naneta srpskom obrazu! Imamo li bar malo ponosa? Bar neke volje da ovu igru navlačenja prekinemo i pokažemo svetu šta nam je cilj i koje stavove sledimo.
Zar ne bi bilo sasvim logično da se toj Evropi jednostavno i otvoreno kaže:

–   Kosovo je vekovna srpska teritorija i kolevka srpske državnosti.

–   U desetinama godina postojanja SFRJ, primali smo rado političke izbeglice iz Albanije, prihvatali smo ih i omogućavali  da napuste režim Enver Hodže, da spase svoje živote.

–   Od tih izbeglica i jednog dela albanske populacije, koja je vekovima živela zajedno sa srpskim narodom, svetske sile su odlučile da stvore još jednu albansku državu.  Imaju li pravo albanski doseljenici u Srbiji, da traže svoju sopstvenu državu i to na teritoriji Republike Srbije i uz pomoć zapadne politike?

–   Srbija se nikad neće odreći svoje teritorije i nikada neće priznati drugu albansku državu na svojoj teritoriji.

–   Ovo je zvaničan i definitivan stav Republike Srbije, svake njene Vlade izabrane od naroda i u smislu Ustava, upućen svetskoj javnosti!

–   Srbija je deo Evrope i u vekovnoj prošlosti, ostavila je vidne tragove svoje evropske pripadnosti.

–   Srbija ima desetak miliona stanovnika i ne može biti predmet političke sprdnje koja se stavovima zapadne alijanse nameće primenom grube sile srpskom narodu!

To bi bila zrela i promišljena poruka srpske diplomatije. To bi bio i istovremeni kraj ove sramne politike koja se Srbiji nameće, ali i znak da je srpska Vlada konačno pronašla pravi način, da svetu prenese srpski stav.

Vreme ucena i zahteva koji su u suprotnosti sa logičnim ovozemaljskim pravima je prošlo. Igra nadmudrivanja pred televizijskim kamerama i narodom, koji nije u mogućnosti da shvati nerazumljiv scenario srpske politike, se mora privesti kraju.

To narod očekuje od svoje Vlade, to zaslužuje i naša država, ali se takav stav mora jasno preneti i evropskim predstavnicima.

Srbija nije pijaca da se o njenoj sudbini pogađa neumesnim zahtevima i prljavim ucenama. Ovaj narod ima pravo da zna šta namerava njegova Vlada i kojim će sredstvima i stavom predstaviti svetu našu generalnu i definitivnu odluku, šta u stvari želimo.

Nastavimo li ovo evropsko prosjačenje, malo nam razloga ostaje da tvrdimo da smo čestit i ponosan narod. Jako malo…

 

 

( Jovan M. Pidikanac )



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

1 komentar

  1. Comments  Sinisa   |  sreda, 24 oktobar 2012 11:49

    Dokle gospodo politicari ? Postovani Jovane, Vase opravdano pitanje imalo bi smisla, da se ne radi o nesposobnjakovicima, marionetama, koje su poznate vec godinima. Upravo iz tog poznatog razloga, Vase pitanje treba, mora da glasi : Dokle SRBkinje, SRBi, gradjani SRBije zdravog razuma, da trpite, posmatrate, sta se u SRBiji desava? Da li su Vam poznata vasa gradjanska prava? Da li Vam je poznat znacaj i moc Referenduma, narodnog veta, plebiscita? Doslo je vreme da se opametimo, opasuljimo, shvatimo, da nema svrhe da se nesposobnima, ne odgovornima, ne savesnim ljudima, koji su birani svesno, od strane upravo, nezadovoljnih, sto znaci, da i oni koji su im glas davali, za ovo sto nam se desava krivi i zato snose odgovornost, sa svim poznatim posledicama.

    Ovaj narod spasavaju samo promene celokupnog, propalog, drustvenog sistema. Promene su moguce, zakonske mogucnosti takodjer, samo treba oni koji zakon poznaju da se late posla i te mogucnosti uz pomoc nezadovoljnih, kojih je mali milion, sprovedu u delo.

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*