четвртак, октобар 19, 2017

Предлог за одбрану целовитости Србије

Неопходно је да се данас изговори судбоносно НЕ уценама и понижењима који кулминирају захтевом да сарађујемо на комадању сопствене државе! Нема сумње да бисмо после такве одлуке неко време били изложени притисцима, али и на путу без алтернативе притисци и уцене су непрекидни и стално се појачавају, а наш положај се непрекидно погоршава и то на свим пољима. Само ослонац на сопствене снаге и развој сопствене државе и њених институција може да нам донесе бољитак.

Обистиниле су се најцрње слутње. Још једном је безобзирно покрадена изборна воља грађана Србије јер се води политика супротна оној за коју су гласали. Политика пузајућег признања самопроглашене Тачијеве државе на српском Косову, коју је спроводила стара гарнитура на власти, замењена је политиком галопирајућег признања, коју спроводи нова гарнитура на власти.

Иако су успели да за кратко време нанесу огромну штету држави Србији, не показују намеру да се зауставе, већ додатно убрзавају, као да им је пред главу. Ујдурма око платформе и резолуције имала је за циљ да Дачић унапред добије бланко сагласност Скупштине Србије на све што буде договарао са Тачијем. Председник Владе Србије највљује чак и место у УН за Тачијеву творевину на српском Косову!

НЕ ДАМО ТАПИЈУ!
Морамо да их спречимо да предају тапију на Косово! Оно што се оловком изгуби, више не може да се надокнади!

Косово јесте окупирано, али је остало српско јер је тапија код нас!
Знају то и Тачи и његови ментори. Очигледна је њихова намера да се да правни оквир ономе што се на силу отима, а нажалост, прилично је очигледна и спремност нове гарнитуре на власти да сарађује на том послу. То је оно што мора да нас брине и покрене на акцију! Одмах и пуном снагом, док не буде касно!

НЕМА ОДСТУПАЊА, НАПРЕД До сада смо одступали са свих црвених линија, чак и са оних најцрвенијих, на којима су сви аларми морали да се укључе (постављање граничних прелаза и размена дипломатских представника, бланко сагласност Скупштине Србије на платформу). Ми ни педаљ више нити можемо нити смемо да узмичемо, јер нас само корак назад води у амбис, провалију без дна из које нема изласка. Било каквим видом признања Тачијеве творевине отворила би се Пандорина кутија и Србија би била ракомадана у врло кратком року.

Хтели или не, морамо да прихватимо одсудну битку, јер нас само напред води у спасење. Само победа нас води у живот, другог избора немамо, него храбро, одлучно и непоколебљиво напред у победу која живот значи.

ТРИ МОГУЋА РЕШЕЊА Ситуација је слична оној из 1948. када су људи на челу државе имали довољно храбрости да кажу одлучно НЕ до тада неприкосновеном Стаљину. Том одлуком сачували су суверенитет и тако поставили темеље за успешан развој који је донео напредак на свим пољима и бољи живот свим грађанима.

За све нас би било најбоље када би сви који су данас на челу државе показали исти степен државничке мудрости, одлучности и храбрости и почели да воде политику по мери Србије. Неопходно је да се данас изговори судбоносно НЕ уценама и понижењима који кулминирају захтевом да сарађујемо на комадању сопствене државе!

Нема сумње да бисмо после такве одлуке неко време били изложени притисцима, али и на путу без алтернативе притисци и уцене су непрекидни и стално се појачавају, а наш положај се непрекидно погоршава и то на свим пољима. Само ослонац на сопствене снаге и развој сопствене државе и њених институција може да нам донесе бољитак.

Друга могућност је да председник Србије преузме на себе историјску одговорност и заустави покушаје председника Владе да и даље ради против Србије. Могао би, у сарадњи са Скупштином, да иницира избор новог премијера. Или, ако ни у Скупштини Србије не обезбеди подршку, да распусти скупштину и распише нове изборе.

Трећа и најлошија варијанта јесте да нико од оних који су на челу државе не покаже ни мало спремности да ради у најбољем интересу своје државе. Тада би било неопходно да пуну одговорност преузме неки други субјект на политичкој сцени Србије. Морао би да се упути проглас ради опште мобилизације у циљу спасења Србије. Да се упути јавни позив председнику Србије, Влади Србије и Скупштини Србије да одмах обуставе све активности везане за сарадњу на проширивању атрибута независности Тачијеве творевине.

Да се упути позив члановима свих странака да на својим састанцима гласно и јасно подрже територијалну целовитост државне територије. Да се упути позив институцијама и удружењима грађана да исто тако јавно изразе спремност да допринесу очувању своје државе. Сваки грађанин мора да буде позван да за опстанак своје државе уради оно што је у његовој моћи. Макар неки коментар на интернету, учешће на протестном скупу, или генералном штрајку.

SRBIJA se budi ..1

СИГУРНА ПОБЕДА И УБЕДЉИВ ПОРАЗ Спортским речником речено пред нама је веома важна, а вероватно и одлучујућа утакмица. Убеђују нас да је пораз са двоцифреном разликом неизбежан, а да ће они да се потруде да разлика не буде баш троцифрена.

Ми знамо да нам је победа од животне важности. И сви су адути на нашој страни! Има нас много више и играмо на свом терену. Па како онда да изгубимо?

Можемо само ако наши играчи играју за противничку екипу! Ако шутирају на наш гол и труде се да постигну што више аутоголова. Ако наш голман прима голове и кроз руке и кроз ноге и бежи од лопте. Ако селектори у тим убацују само играче са две леве ноге који не знају ни да потрче, а камоли да дају гол противничкој екипи.

Да бисмо победили морамо да избацимо из наше екипе све који навијају за противничку, да будемо јединствени, да се сви растрчимо по терену и пружимо свој максимум.

Њихова једина предност је што имају више новца. Али, они новац не улажу улудо. Ако увиде да смо много јаки и јединствени и да новац не може ни да им се врати, а камоли да се оплоди, престаће да бацају паре и наша победа је загарантована!

Понављам још једном, победа нам је неопходна, а три су услова да дођемо до преко потребне победе. Први: да избацимо из своје екипе све који навијају за противнике. Други: да сви као један истрчимо на терен како бисмо остварили бројчану предност и трећи: да изгарамо на терену и великим залагањем и борбеношћу постигнемо сигурну победу!

Ради се о утакмици нашег живота и прилици каква неће поново да нам се укаже.

Усправите се и укључите се, сви смо потребни екипи која се зове Србија! Од победе пречег посла немамо!

 

(Горан Златић)

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*