субота, август 19, 2017

Реконструкција српске Владе

 

А зна се, сасвим се добро зна да смо у опасности. Са свих страна наваљују ветрови и олује, прети нам катаклизма и урушавање наших основних могућности, да станемо у ред европских држава и да међу њима заузмемо наше заслужено место. Колико је та борба тешка, може се видети из последњих догађаја:

 

 

Уместо козерије али и за плакање…

 

Догађај века и ових свих година у којима смо са пажњом, пратили тешку борбу наших политичара да по сваку цену, спасу нашу земљу.

А зна се, сасвим се добро зна да смо у опасности. Са свих страна наваљују ветрови и олује, прети нам катаклизма и урушавање наших основних могућности, да станемо у ред европских држава и да међу њима заузмемо наше заслужено место.

 

vlada srbije...

 

Колико је та борба тешка, може се видети из последњих догађаја:

 

Перјаница наше државности и чувар српске слободе и сигурности народа, господин Александар Вучић, доживео је пораз у двомечу са министром Динкићем, прзницом и својеглавцем на његов јединствен и непоновљив начин, оштрим ударцем који потсећа на незаборавни аперкат Павла Шовљанског, – положио је дакле, горе поменутог Господина Вучића, у водоравни положај.

 

Од оне уплакане усне Ацине која је тако уверљиво умела да у редове нашег народа, и последње „ неверне Томе“, увери у његову изванредну речитост и способност, дакле, од тих љубичастих и грешно женствених усана, направи разљућени Млађан, основу за прављење јединственог Татарстека, којег је први човек српске политике, толико радо наручивао у елитним београдским скровиштима.

 

Otvaranje nove postavke u Konaku kneza Milosa

 

Александар, за којег добро знамо да нимало не симпатише неугодног финансијског махера из делокруга многих досадашњих српских Влада, изјавио је да је искрено забринут реаговањем својих мушких миљеника, овако деформисан, страхује да ће тим његова урођена мушка сексепилност, озбиљно бити угрожена.

 

Стварни први човек Србије, наш честити, смирени и продуховљени председник, господин Томислав Николић, узнемирен најавама рушења постојеће Владе и чишћења министарских одаја у Влади Србије, прети, изјављује и наговештава одлучан штрајк глађу, ако ујдурме неких неозбиљних чланова Владе, не престану да угрожавају мир и блажену „сијесту“ његовог настојања, да Србија коначно пређе Караванке и стане уз раме нашим искреним пријатељима.

 

Онако тих и ненаметљив, сећајући се ефеката његовог последњег штрајка глађу, кад м у је забринута нација, коначно поверила своје поверење, уверен је да би некакве мало патетичне али ипак слике његове маленкости изнете у јавност и уз присуство великог броја белих мантила и забринутих медецинара, могло опет повољно деловати код наредних корака Владе.

 

SEDNICA SKUPSTINE SRBIJE

 

Наш Тома, добро речено, наш човек, проверен и постојан, учиниће све да ствари не подигну много прашине и да се миран пут ка коначном стварању искреног пријатељства са Приштином, – то најпре па тек онда са наредним именима значајних европских Држава, ипак исплати и да ће све то планирано, и у новом саставу Владе, бити и остварено.

Доста је било мистике, епова, хајдучких песама и Лазаревих клетви. Зна се, за нас све само добро, боље и најбоље. Европски, српски је и тако само регионално, за окружење…

 

Наш дични и као стена постојан премијер, Ивица, насмејан и духовит, спреман на свака изненађења па и отркивена женска стегна и изостанак интимног доњег веша, човек духа и лепог манира, сигуран, оратор као да је наследник Сенеке, уверљив попут Платона, надахнут својом неисцрпном снагом као Черчил, злоједан попут самог Луцифера,

Ivica-Dacic ...1

 

– он, наследник великог србског Мага, стоји у клинчу са неколико љутих противника, бори се силом своје самоувересности и тежином своје ухрањене корпулентности, – да наш државни брод, савлада тешке таласе и олује.

 

Пресветла, увек помало уплакана, са својим плачућим гласићем, Министарка са Портфељом и одликовањима, здравља и нездравља, госпођа Дејановић, прети самоубиством. Каже, мог предходника сте олајавали, прогањали и окачили на стуб срама и опет ништа нисте доказали. Мргодно и са мржњом посматра посрнулог Александра Вучића, не либи се да му се у брк смеје својим доказивањима да је честита, незамењива, јединствена, најбоља алтернатива.

 

Онај Мркоњић, каквог ли само лика и каквог уверљивог политичара. Уз песме и осмехе наше у свему јединствене личности са србске уметничке екс, – траде марк, идиотизма, Маде ин Техеран, каже уверљиво да није грешио, да је само обичан народни човек и да зна и уме, како се на чело лепе стотинарке! Каже, градиће он и разграђиваће, и викендице и до викендица, неће посустати, неће одустати, портфељи су награда за храброст онима који су умели, знали, сналазили се и стекли.

На то кажем, хвала Министре, добре речи казујеш, нека Бог да да те поштеде, ко зна, можда сам по питању Тебе и грешио! Народњаке и кафане волим и сам…

Нећу помињати више имена. Ни вредног Вељу ни храст од 600 година ни стаклене ограде и масне образе.

 

Таман посла, то је незахвалан посао. Изоставити неког из тог гнезда знања и уметности, па за име драгог Бога, то и јесте српски политички врх, вршак самог небеског врха што имамо и врхунац нешег што смо сами одабрали.

 

У позадини, Ђики, мајстор, мешетар  београдски, Мишко, пајташ му одан и по лови и по знању, Беко и Бекићи, Дуле и Дулићи, ко све да их наброји. Недостаје само наш Тадићи, звезда Даница и перјаница наших бивших лопова но како делује из сенке и креће се мутним Бриселским стазама, ко зна шта ће још изродити.

 

Добро каже Александар Вучић, – сад је време, сад или никад. Да се уклоне много неугодни, мање погодни, превише уверљиви и гласни, неполтрони и разметљивци, гузоње и курчоње, Србији је доста. Време је за смену али, –  без Избора.

 

Е, тога неће бити. Умемо ми и без народа. А и чему да разбацујемо новац за мишљење народа кад унапред све знамо. И тако нам је већ дато поверење…

Миран вам сан Господо…

 

 

Jova( Јован М. Пидиканац )



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

2 коментара

  1. Comments  Zeka   |  петак, 26 јул 2013 09:51

    Јово Брате,
    Каква црна смена. Нема смене, јер је у питању капитална обнова од кадрова до кабинета, улица, аутопутева и мостова.
    То што ће се “десити“, не зна се када, није виђено у скоријој прошлости (можда и даљој). Договори, преговори, консултације, ја теби , ти мени, ово је моје, оно је твоје, моју међу не дирај, нећу ни ја твоју. Све ће бити по старом али ће бити презентовано као велика промена, напредак, као нови почетак до новог краја.
    Некоме ће сигурно мајка закукати, неко ће се силно обрадовати. Као на сваком двору победиће онај који уме да сплеткари, подмеће и сатре онога до себе.
    Неко ће добити нове сисе а неко шут карту.
    А шта ће добити Србија?
    Србија ће добити оно што је и пре имала, можда чак и мање али то опет неће бити важно.
    Важно ће бити и меродавно оно што буде српски Цезар изјавио.
    Ипак је његова задња и непорецива.
    За сада.

  2. Comments  SRBIN OD SRBINA   |  субота, 03 август 2013 13:18

    УВОЗ ВИРУСА ИЗ ИНОСТРАНСТВА

    Данашња савремена болест веома негативно и лоше утиче на Владу. Дата обећања која је дала Влада су лажна и неистинита, и вирус преваре је толико погоршало стање да се то веома тешко огледа данас, а још теже и много горе…. Јер од те болести нема пронађеног лека…
    Данас, у савременом друштву од њега нема ефикасног лека јер је ово веома заразан политички и страначки вирус. И од њега се свако лице веома тешко лечи, јер та коруптивна болест веома тешка епидемија које је неизјечива. Ta модерна болест са својим модерним лажираним вирусима, лажним и неверодостојним обећањима изазвала је општу епидемију… Њега се треба чувати, и од њега се свако лице нора веома добро чувати јер има толико страшану моћ а зараза се веома брзо шири са овим вирусом…
    Углавном дата обећања су дијагностикована као веома лукава обмана и превара. А сама дијагноза болесника се утврђује кроз чисењице, да су добили обећања. А узрок је изазван датим обећањима од којих ни један болесник нема реалне користи, нити ћињенице да ће им бити боље….
    Толико је велико то оптерећење да изазива и уништава све вредности једног народа, или једне нације. А да би смо се заштитилии и излечили од такве болести изазване политичким и страначким вирусима, једини излаз у спашавању је одстрањивање таквих…..

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*