недеља, септембар 24, 2017

„Републиком Санџак“ ће платити изборе

Љајићево деловање у промоцији исламских интереса, као и снага његовог утицаја на српску стварност, може се јасно сагледати кроз последњи пример, успостављања дипломатских односа Саудијске Арабије и Србије. Већ деценијама Саудијска Арабија отворено финансира све антисрпске противнике и пројекте дајући значајан допринос страдању српског народа.

 

Очекивани наслов овог чланка би можда требало да буде „Ко ће са ким и ко ће кога“, међутим услед покушаја замазивања очију са неким „новим“ коалицијама, наводним свађама и „новим“ пријатељствима, само од себе се намеће једно кључно питање: Хоће ли уопште доћи до избора и ко ће финансирати те изборе?

Економски аналитичари и стручњаци (који нису са Јејла) нису ни мало оптимистични у погледу наредних збивања, повраћаја привреде из мртвих и проласка економске кризе, посебно у овим околностима и са постојећом гарнитуром Мегатренд доктораната који се више баве антиекономијом него што уопште познају основе економије, све у свему, пре би земљу из кризе извела једна интуитивна домаћица него што ће то бити случај са Крстићем, Радуловићем и осталим Вучићевим стручњацима са Запада које Ми плаћамо.

По проценама, дакле истинских стручњака, новац за пензије и плате у јавном сектору се полако топи, а како привреда не може у овим условима да се помакне са мртве тачке, и још ако имамо у виду споразум о слободној трговини који је ступио на снагу почетком нове године а који је само отежао овакво стање, банкрот нам не гине.

Како ће и одакле ова Влада обезбедити новац за изборе?

У најбољем случају за изборе је потребно пола милијарде евра. Чак и да на следећим рачунима за струју цифре буду двоструке, а ПДВ да повећају на 30 посто, тај новац до марта не могу да скупе. Представници ММФ-а у Србију на преглед стања стижу управо у марту, међутим само одлагање до марта и раније незадовољство због неуспелих катастрофалних реформи не значи и да ће ММФ раширити кесу и даровати шизофреничног дилетанта од вицепремијера још једном милијардом са којом би одржао социјални мир и нове изборе.

Који разлог, или правилније речени интерес би имао запад да финансира сујетну жељу једног манијалакалног типа, који не жели премијерско место без избора (а са поштеним изборима би као био премијер, мало јуче), ако је већ све интересе своје остварио.

Де факто признање Косова и Метохије, подршка властодржаца шиптарским сепаратистима и рушење Устава републике Србије, са једне стране је напунило џепове политиканата на власти, са друге стране народ је остао без земље, празних стомака и пуних ушију обећања, а пак са треће стране влада у Србије је изгубила основну карту на коју су сви претходни играли обезбеђујући себи што дужи останак на власти уз подршку Запада. Без Косова и уцена нема више ни потребе за финансирањем издајника. Чини се дакле да су остали празних руку и да са те стране новац за изборе неће доћи, бар не онолико колико су се надали.

Свакако остала је Србија, улазак у Европску унију, испуњење хрватских захтева, удомљавање емиграната, можда и отцепљење југа Србија, али полако има времена, преговараће се још двадесет година а за сада је приоритет број један- Косово и Метохија, задовољен.

У свом том мешетарењу и политиканству запада и домаћих полтрона треба додати и чињеницу да је и европска економија благо речено пољуљана и да се и самом евру кога већ сматрају полумртвом валутом измиче тло под ногама, те се милијарде, па макар оне биле и без покрића не могу тек тако расипати, посебно не оним непослушним и недостојним задатка, у овом случају раздосиљавања Руса, који су и поред силних саботажа и опструкције од стране домаћих властодржаца ипак успели да свој пројекат „протерају“ и Јужни ток ће потећи.
Разматрајући све ове чињенице, заиста делује врло вероватно да можда избора неће ни бити. Потпуно сам сигурна да Руси без свог провереног кандидата не би помогли одржавању ванредних избора који неће ништа променити сем позиције појединих људи. Ко ће онда финансирати изборе у овом тренутку и ко има толико интереса да се поставља као жива мета између истока и запада.

И онда, као шамар отрежњења читам наслов: Вучић Расиму обећао 10 посланика!

 

rasim-mudzahedini...

 

Расим Љајић најпожељнији коалициони партнер сваке власти и онај који ће остварити интересе Саудијске Арабије у Србији, не само „Београда на води“ као највећег исламистичког центра у Европи, са највећом џамијом (могу само да замислим како му срце расте замишљајући то здање које више подсећа на ракету него на какву богомољу) у Европи већ првом вехабијском државом са већ разгранатим и врло добро опремљеним центрима за обуку џихадиста – републиком Санџак.

На око фин и тих човек, не превише забринут за права Бошњака у Рашкој, са довољним бројем својих полтрона који потражују права на његово име , Расим Љајић је заправо један од водећих криминалаца, наручилац убистава са читавом приватном агентуром плаћеника испод себе.

Одакле једном политичару и поштеном човеку заметнуто читаво богатство да исплаћује бројна криминална дела од којих су поједина и убиства, а да га и поред сведочења бивших затвореника нико не оптужује а медији скривају, него од оних за које од самог почетка и ради и чије интересе испуњава.

Крајем године је у ексклузивном интервјуу за Санџакпрес, Исмет Рамовић, један од актера отмице детета из породице Старчанин изнео бројне оптужбе на рачун овог беспосленог министра међу којима су и убиства.

Наглашавајући више пута да је Расим Љајић на самом врху пирамиде организованог криминала у Санџаку, са изузетно јаким црногорско удбашким везама по Београду, Рамовић је оптужио Љајића да је он организовао отмицу малог Старчанина, желећи тако да учврсти положај код новопазарских бизнисмена и престави се као њихов заштитик.

Као доказ својих оптужби, Рамовић даље наводи имена људи који су га посећивали у затвору и доносили му 3000 евра месечно и пакете хране, односно Предрага Стојановића бившег декана правног факултета у Крагујевцу једног од актера афере „Индекс“ и извесне Марије Тошић.

Рамовић је оптужио Љајића да је спремао атентат на Сулејмана Угљанина у периоду када је овај био градоначелник Новог Пазара. Убиство је требао да изврши извесни Миљенко Сокоч из Хан Пијеска, бивши мајор у војсци Републике Српске. Он је по речима Рамовића, на инсистирање Љајића неколико дана боравио у Новом Пазару и пратио кретање Угљанина којег су тада даноноћно чували и водили од куће до градске управе.

Међутим, ово је само последња и најсвежија оптужба за криминал овог министра који је свеприсутан у домаћој полицији, а чија се биографија чисти и од ружног погледа а камоли оваквих оптужби. Бошњачког „Хашима Тачија“ држимо у политици као мало воде на длану , плаћамо га из сопственог буџета док он у нашој држави прави сопствену.
Вероватно су многи заборавили да је управо Расим Љајић међу првима у новијој историји започео причу о аутономији Рашке области и 1991. године по налогу озлоглашеног Алије Изетбеговића расписао референдум за аутономију Санџака, прикупивши симпатије муслимана по први пут је збацио са власти Сулејмана Угљанина и након доста година муфљаже на кореалицији Босна, Саудијска Арабија, Велика Британија и Србија ту је и дан данас, без вике и халабуке довршава свој вишедеценијски задатак, отцепљења још једне територије Србије.

Након што се свим силама уз свесрдну помоћ западних НВО, финансиран од стране Србије трудио да „докаже“ кривицу Срба за ратне злочине на територији бивше Југославије, наводно за добробит Србије и ради убрзао евроинтеграције, није заборавио ни своје сународнике те је сваки злочин муслимански над Србима оправдавао не придајући му превише значаја, док је свом учитељу политичком поред присуства на сахрани одао посебну почаст и у читуљи: „Последњи селам, нашем драгом предсједнику…“

Алексеј Воробјев је недавно у свом чланку „европски човек за Ријад“ , посвећеном управо Расиму Љајићу савршено разобличио овог страног агента, подсећајући на његово политичко деловање од самог почетка па до данас, јер је управо он успоставио дипломатске односе са Саудијском Арабијом:

„Љајићево деловање у промоцији исламских интереса, као и снага његовог утицаја на српску стварност, може се јасно сагледати кроз последњи пример, успостављања дипломатских односа Саудијске Арабије и Србије.

Већ деценијама Саудијска Арабија отворено финансира све антисрпске противнике и пројекте дајући значајан допринос страдању српског народа. У Босни су финансирали куповину оружја муслиманским снагама, али и довођење муџахедина из целог света на босанско ратиште. На Косову су годинама финансирали најрадикалније снаге албанског сепаратизма, а након проглашења независности плаћали лобирање његовог признања. Сносили су део трошкова за злочиначко НАТО бомбардовање Србије, а од почетка финансирају антисрпски рад Хашког трибунала…

Због њиховог односа према Србији били су једина арапска земља са којом никада нису постојали дипломатски односи. Они су успостављени 17.04.2013. године, а већ 05.05.2013. у званичну посету Ријаду допутовао је Расим Љајић, и то на позив краља те државе Абдулаха бин Абдулазиза ал Сауда (7), а током тродневног боравка у Арабији састао се и са министром иностраних послова Саудом ал-Фејсалом и са министром економије Мухамедом ал-Џазером.

Надам се да је јасно да на овако високом нивоу не може бити примљен министар трговине било које земље, те да се овако дочекују само они најважнији гости. Шта мислите, чиме је то заслужио Расим Љајић?!“

Да ли онда се надамо неким социјалним немирима,свенародној револуцији или да очекујемо изборе? Зашто би Александру Вучићу било тешко да се одрекне Рашке области када је Косово и Метохију тако лако продао?

Судећи по економској ситуацији и сталним претензијама муслиманским на наше просторе, не треба ни сумњати да ће овај криминални дует добро проћи. Обезбедиће се на бар неко време социјални мир, биће пара за куповину гласова, подмиривање ситних партијаша и пијавица што доносе сигурне гласове, пензије…

Међутим пита ли се Александар Вучић којој ће се трећој страни обратити и који ће део земље још продати не би ли се одржао на власти, или још горе по њега, како ће успети да одржи добре односе са Саудијском Арабијом и Русијом истовремено, ако се имају у виду политичка дешавања на глобалном плану?!

Расим не мора да брине, он ће тада већ бити у својој држави, али куда ће Вучко…

 

( Весна Веизовић )

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*