Социјална дистанца- никада и ни по коју цену! (ако то учинимо- постигли су све!)
петак, 7 августа 2020 04:53 Рубрика: Izdvojeni-tekstovi, Политика
Не инсистира се улудо на фамозној „социјалној дистанци“ под окриљем наводне бриге и борбе за човека.
Не „греше“ случајно, нити је реч о лапсусу јер одлично знају да физичка дистанца није довољна, ни приближно довољна и мрачна колико и- социјална!
Нажалост, умногоме су успели у свом науму: страхом су учинили да зазиремо једни од других.
Да се осетимо као плен, немоћни и прогоњени, да сумануто јурцамо свакодневицом бежећи од свег оног чему смо до недавно хитали…
Учинили су да „борбу за човека“ прихватимо као борбу човека против човека, као арену у којој се гладијаторски боримо до крви да утекнемо једни од других.
Да нас утамниче у животима, јер најбоље ћемо се сачувати ако успемо да утекнемо и од себе самих!
Кад то постигнемо- постигли су све!
Пошаст ће наравно проћи, ђавоља је то работа, одосно, работа ђавољих шегрта намерених да утамниче и поробе оно једино што заиста имамо- веру и мисао!
Не пристајем, ни по коју цену јер нема веће од те коју ћемо платити да трајемо у форми без суштине!
Не пристајем да у пријатељу видим потенцијалну опасност, иначе ћу довека у опасностима видети потенцијалне пријтеље.
Да не пригрлим децу, оца, брата, супругу, да пред црквом стојим као пред каквом пиљаром у непрегледном реду- верујући у Христа- Бога а не верујући у брата и сетру крај себе – никада!
Не кажем: срљајте, али велим: не срљајте у оно што желе да верујете већ верујте у оно ка чему сте и досад корачали, вољена браћо и сестре!
Не дозволимо злу да живимо страхујући од сваког новог дана, да исчекујемо када ћемо оболети, да у свему видимо лек осим у леку- човекољубљу!
Исто су нас у овом ђавољем експерименту учинили ко јагањце пред вашар: ко претекне нека слави и стрепи од следеће згоде када ће доћи на ред…
Нормално је и посрнути и пасти, али како устати ако зазиремо од испружене руке..?
Како да фукару спречимо у велеиздаји Косова и Метохије ако смо се са собом разишли да стотину страна?
Како бити саборан ако смо између срца и душе начинили „социјалну дистанцу“, а некмоли једни међу другима..?
Како да не дозволимо да нам Србију не раскусурају ко ситниш за просјака ако смо просјаци у ономе што заиста имамо: вери и мисли?!
Зато и рекох да ђавољи шегрти инсистирају на „социјалној дистанци“ јер физичка се кораком прегази, а социјална- за њу је живот пучина црна…
Пошаст ће проћи, свака мука утихне, али где људи утихну ту се пошаст разгрлати довека!
Пошаст далеко опаснија од болести!
Пошаст која ће учиити да и оно што остане од Србије буде превише, јер шта ће земља људима који су и од себе утекли у збегове…
Довека у Призрену!
Колика год да је физичка дистанца- корака имамо, но ако је „социјална“- узалуд корака ако није траг човека, но звери…
Придружите се дискусијама на форуму Одштампајте текст