петак, 24 септембра, 2021

Србија под принудном управом

Власт може да мења свест и политичке газде, али не и народ. Друштво може да се поларизује и разара до одређене границе. Пут Србије ка ЕУ може бити и пут у пуни протекторат који ће да намеће политику и начин вођења државе. Србија јесте данас под „блажим“ обликом принудног стања, али је зависна од милости и интереса моћних држава на општи геополитички и стратешки али и економски положај. Зависна је и од ЕУ али и Руске федерације на разичите начине. Зависна је и од САД као „госодара“ ЕУ.

 

Srbija pod prinudnom upravom...

 

 

 

Народна или протекторна политика у Србији!

Настојање лидера СНС Александра Вучића, да се болним реформама Србија спасе грчког сценарија и принудне управе, у много чему је признање банкротиране и високо корумпиране државне власти и администрације која функционише као систем у систему и представља отуђену власт. Поставља се суштинско питање да ли је Србија у некој форми протектората и принудне управе и од кога?

Србија је у форми принудних мера и притиска ММФ-а,  али и ЕУ која кандидата Србију у име европских вредности „дубински“ жели да ослободи националних вредности и потенцијала у име промене свести. Власт може да мења свест и политичке газде, али не и народ. Друштво може да се поларизује и разара до одређене границе. Пут Србије ка ЕУ може бити и пут у пуни протекторат који ће да намеће политику и начин вођења државе. Србија јесте данас под „блажим“ обликом принудног стања, али је зависна од милости и интереса моћних држава на општи геополитички и стратешки али и економски положај. Зависна је и од ЕУ али и Руске федерације на разичите начине. Зависна је и од САД као „госодара“ ЕУ.

 

 

Вучић поручује „Зној, сузе, трпљење“

Лидер СНС свјим партијским „камарадима“ каже: „Чемер, јад и сиромаштво, све оно сто су нам оставили они пре нас и ту свест да нешто треба да нам падне с неба, е ми ћемо се борити против тога. Борићемо се за нормалну и успешну Србију, здраве економије, макар морали да у наредних годину, две трпимо, а највише ће морати да трпе политичари“. Да будемо реални, сваку политику у Србију највише су поднели грађани а политичари су се само мењали у власти. Политичар може да трпи да буде смењен, да му се смањи плата и да странка изгуби власт. Међутим грађани који трпе корумпирану, фанатизовану и арогантну власт губе животно и дугорочно.

Ако се примене мере које су радикалне, а не реал-полиитичке у односу на укупну ситуацију у Европи и претећи ратни сукоб на релацији Русија-Украјина и умешаности ЕУ и НАТО, у тој кризи импилкације за политичку ситуацију у Србији могу бити крајње неповољне и непредвидљиве и да план и политика владе буде видно оспорена или да се сруши” као „кула од карата“. Ако се ситуација у Европи погорша Европу у целини, па и Балкан и Србију до краја ове године, чека енергетака криза и криза пољопривреде као и криза инвестиција и стабилности држава и влада. Србија са својом новом владом мора да води политику националног и државног спаса и преживљавања а не политичког „слепила“ по упуству ММФ-а која Србију води у самоубиство и банкрот на „добровољној основи“.

Брзо ће се сагледати да болне реформе морају бити замењене националинм и државним консезусом и договором владе-послодаваца и синдиката на формама националног „Њу дила“, и то у сфери пољопривреде, инфраструктуре и подршке малим и средњим предузећима. Влада ће морати да направи и договор са представницима крупног капитала, јер је главни проблем Србије борба против сиромаштва, а не протеривање богатих из Србије. Богати да плате порез и да свој капитал „окрећу“ у Србији, а не у пореским рајевима. Ту је место државе да делује и подстиче али и кажњава.

 


Реал политика спас за Србију?

 

deflacija...

Реална је политика да влада Србије ради на пореској дисциплини и смањењу неплатиша од 25 одсто у Србији. Друга врста државне борбе је смањење „сиве економије“ бар на половину са 30 одсто на 15-так одсто. Уколики се пореском дисциплином и смањем сиве економије уреди систем могуће је да створи замајац за националну стабилност. Политика смањења запослених у јавном сектроу за 10-15 одсто, смањење плата у јавном сектору за 10-15 одсто и пребацивању вишка из јавног сектора на приватни сектор, драстична повећања пореза на имовину и фирме, битно ће утицати на губитак радних места у приватном сектору и масовни преалзак у „сиву зону“. Све то постаје опасна политичка игра која болним резовима у Закону о раду доводи до масовнијег отпуштања и у приватном и јавном сектору по ланчаној реакцији. Посебно што се Србија налази на самој ивици дефлације која је „гора“ од инфлације. Влада, каква год била и колико год имала парламентарну подршку, тешко да може да издржи у периоду од шест до девет месеци све те болне мере које се од Србије очекују, пре свега од ММФ-а како би Србија добила њену подршку за страна улагања.

 

 

Србија пред тешким изазовима

Глобална политика у Европи и ЕУ новом кризом која прети регионалним ратним сукобом између Русије и Украјине уз арбитрирање НАТО и САД доводи до дубље кризе ЕУ. Пошто је Србија на репу ЕУ, а стратешки има интересе и у ЕУ и Руској федерацији у наредним  недељама и месецима биће под великим притисцима и уценама. Лидер СНС-а посредно себе жели да види у улози бившег немачког канцелара Шредера. Вучић каже: „Шредер је најзаслужнији за све у чему данас ужива Ангела Меркел, имао је храбрости да направи резове, да не воде рачуна о партијским интересима, него о будућности државе“.

Вучић није Шредер, Србија није Немачка, али изнад свега Србија мора да дефинише своје државне и националне интересе своје савезнике и смањи опасност од грађанске побуне ширих размера. Стратегијски гледано Европи у наредних годину дана следи озбиљна криза јединства ЕУ, глобалног сукоба ЕУ са Руском федрацијом, криза влада пре свега у слабим државама али и у ЕУ и евро-зони. Тешко је да ЕУ санкционише Руску федерацију, посебно ако се уђе у прави ратни сукоб, а да не остави тешеке последице. Те последице су смањење или обустава гаса из Русије преко Украјине у ЕУ и Европу у целини, и ту почиње драма за многе државе рачунајући и Србију.

 

 

Ослонац на сопствене снаге?

Лидер СНС-а је оптимиста и то је вредно пажње. Он је рекао да ће нова влада бити запамћена по реформама и да ће се „све комбинације сећи“, иако зна да ће многи бити љути и незадовољни због тога, али тиме се прави темељ нормалне државе. Нормална држава се не ствара за две или три године. Србији је потребно деценију тешког али фазног одрицања и напорног рада да би се унутрашње реорганизовала. Нови премијер Александар Вучић када се буде формирала нова влада мораће да у програм своје владе узме и тежину глобалне економске политичке кризе која је на нивоу међународног конфлита тежег од кризе на Балкану деведесетих година. Без процене конфликта ЕУ са Руском федерацијом тешко да се може пројектовати радикална полиитка болних реформи у Србији.

Државни интерес Србије је да ове године произведе што више хране, пре свега пшенице и кукуруза јер ће криза око Украјине подићи цену не само енергије већ и хране у Европи. Најважнија ствар пре болних реформи је добијање народне сагласности, али не преко броја посланика већ преко оних мера које Србију неће довести до контејнера. Србија ће без обзира на велика обећања ове године морати да се ослони на „сопствене снаге“ јер значајни капитал и инвестиције неће доћи ни са истока ни са запада. Зато је Србији потребан реалистички а не радикални програм економских мера. Није јасно зашто будући премијер Србије не говори о „Српком њу дилу“ већ о мерама које су више неолибералног карактера.

 

( Томислав Кресовић )

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари