петак, септембар 22, 2017

Српска европска фобија и реалност

 

Политичка еуфорија последњих догађаја у вези кандидатуре Србије на пријем у ЕУ, не силази са страница дневне штампе, у многим медијима, а поготово на државној телевизији, непрестане емисије и извештаји, носе нас својим садржајима према земљи Дембелији, према богатству и новим приливима страног новца и капитала.

Отварају нам се врата богатог и сређеног света, ето коначно смо стали на улазна врата у велику европску кућу и напустили чекаоницу самилости и послушне скромности, у којој је Србија
дреждала задњих десетак и више година!
Сад нас поготово од стране режимских извора вести и оних агентура које су верно стајале уз дугогодишњи слоган – „Европа нема алтернативу“, обасипају новим сазнањима о великом успеху српске политике, недостају само круне и ордени нашим политичким великанима, који би морала бити награда и признање, за искрен труд и дубоку оштроумност, за упорност свог веровања и надања многих наших суграђана.

Али, не буди заборављено, по коју цену, под којим условима и са каквим реалним изгледима да смо заиста пред вратима те земље Дембелије, која мало пажљивијим погледима, оценама и савременим сазнањима, има и једно сасвим другачије лице.
Лице са мало срдачних и искрених осмеха, лице на којем су боре на челима те исте Европе, дубоко урезане од брига и страха, да је читава конструкција те европске зграде, ипак рађена на веома трусном тлу, јер зграда, у стаклу и бљештаво осветљена у свом већ потамнелом богатству, њише се и прети да падне!

Али оставимо тренутни положај Европе, места нашег будућег заједничког живота са тим богатима и моћнима! Погледајмо која је цена коју смо у међувремену већ платили због овог уверења, шта се налази испод  подвучене линије, каква је укупна свота нашег пропадања, нашег посртања и лутања кроз ову идеју за коју је режимска политика, рекла да нема алтернативу!

Прихватили смо приватизацију. У руке апсолутних аматера и људи без икаквог искуства и познавања реалних закона економије, предали смо све што смо вредно имали. А онда је започела јединствена распродаја нашег власништва. Предмет тешких махинација, злоупотреба, превара и опште крађе наше имовине. Дебеле провизије су нестајале у џеповима нових политичких ауторитета, власништва народа су прелазила у руке шпекуланата, профитера и ново-насталих богаташа.
Закон новог светског либералног глобализма, ушао је на велика врата у српско друштво. Уништена су радна места, људи су губили посао, масе наших људи, унесрећени политичким незрелостима ослепеле булументе нових властодржаца који су омастили своје брке ненаданим богатством, остајали су без посла и зараде, егзистенције многобројних породица, бивале су угрожене у најтежем облику социјалне неправде.

И то је био почетак нашег националног пропадања.  Велика распродаја српских добара, иде и даље. Попут лавине, несрећа се ваља преко наших судбина, Србија губи корак у спасавању бар оног највреднијег, упорност српске владе у својој намери да Србију уведе у друштво богате Европе, упропашћује  наше покушаје да бар нешто спасемо.
Србија распродаје све. И воду и земљиште, продаје фабрике, здања, зграде, свој народ.

Тајкунство и привредне злоупотребе које се могу само лоповлуком назвати и којима је епитет рећи „Криминал“  недовољна тежина да би се разумела сва трагедија нашег пропадања, владају земљом маћехински и само је сопствена корист и међународни углед појединих српских имена, битан и коначан циљ. У светлим салонима светске политике, наше народне „вође“ су радо виђен гост. Сниходљиво се клањају све новим захтевима, српска политика прелази преко јасних уцена, Србија губи свој углед, свој значај и свој национални понос. Србима се суди. Срби се убијају и онима којима је горчина тешке срамоте, која нам је нанета, уништило веровање да правда уопште и постоји, није ни мало тешко да поверују у могућност, неко са запада, великодушно плаћа за сваки српски скалп.

Држава нам се задужује, јавни трошкови се претварају у астрономске цифре иза којих остаје неверица, лаичко понашање власти из којег нам прете само нови порази, одводи Србију у економску зависност, на путу своје тоталне пропасти, недостаје нам још само просјачки штап.
Признавањем независне државе Косово, једне нове или боље речено, још једне Албаније, српске власти чине пресудан и незабораван преседан. И поред отимања наших територија и права на целовитост државе, владајући режим повлашћује потезе запада, у тихом понашању без реаговања и оштрих захтева за негирање овакве одлуке, Србија чини опет неопростиве грешке.

Данас је сваком јасно, каква је цена плаћена од наше стране, да би идеја српске владе, постала наша срамотна стварност, чиме је народ платио прихватање те исте Европе, да након десет година тешких падова и срамоте,  будемо „кандидат“  за чланство у њој!
Та иста Европа која полако али упорно, германизује овај појам европске заједнице. Где висок капитал не мери једнако потребе појединца у Будимпешти, Атини, Софији или Лисабону. Где интереси из економских потеза богатих, владају над потребама сиромашних. Где богати немилице деле кредите и тапшу на задужења сиромашнијих, јер иза свега, скоро не скривајући се, стоје опет само интереси богатих, нова условљавања, уцене и наплате зеленашких камата!

У такву Европу нас данас уводи садашња српска власт. Под заповедничку и неискрену руку неких наших вековних непријатеља, нација које су нас понижавале, нападале, ратовале са нама, јер су нас хтеле поробити, јер су нас и у најновијој историји убијали.
Хоће ли српски народ ипак схватити и реалну слику овог трагичног политичког чина? Можемо ли опет дати своје гласове људима који су нас већ толико пута и слагали и преварили? Можемо ли сагледати стварност наших реалних изгледа, да у тој конструкцији Европе, која се озбиљно љуља под ударима сопствених мегаломанија, и наша земља доживи привредни процват и окрене нов лист историје, ако још увек нисмо сагледали срамну стварност Румуније, Бугатске, Маћарске па и неких старијих чланица те Европе, држава које су у свему споредан чиниоц заједништва, већ само слободно и бесплатно тржиште тих истих богатих, којима је профит циљ и владавина над мањим и зависнијим земљама. То је закон новог светског поретка, то је алтернатива коју нам је нудила српска власт и данас нас поставила пред последњом одлуком!

Да се ми као народ, одлучно и заувек склонимо из живота Србије и народном одлуком, окренемо наш национални брод ка слободним хоризонтима где има наде и за нас, за наш народ и за нашу земљу….
До сада су нас батинали, кажњавали, уцењивали. Називали нас погрдним именима, наметали нам срамоту и уцене. Од овог признања да смо коначно кандидат за њихово друштво, нуде нам и мало шаргарепе, све до трена док не изгубимо све. И слободу и самосталност. И право за своје, док не постанемо попут јадних Грка, њихово робље, док не почну командовати у нашој кући јер друге замисли и немају до да им будемо, – слуге!

Не ни тој Европи, не ни нашим властима које  су нас издале…

Јован М. Пидиканац

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

2 коментара

  1. Comments  Zeka Popovic   |  среда, 04 април 2012 12:10

    Neće nam dati da pravimo, pljeskavice, ćevape, ajvare, da pečemo rakiju, ne dao Bog da zakoljemo neko prasence za Božić, ako i Božić ne ukinu pa ga prebace na 25.
    Nije mala stvar biti član EU, svi treba isto da mislimo, da se isto krstimo, iste praznike da slavimo, Vatikanu da se klanjamo.
    Važno je da naše vlasti nisu NJIH izdale, za nas nije važno.

  2. Comments  Драган   |  субота, 07 април 2012 12:35

    Нема “СРБСКЕ ЕВРОПСКЕ ФОБИЈЕ И РЕАЛНОСТИ“, већ има СРБСКЕ СМЕЛОСТИ И ХРАБРОСТИ – ОБОЖЕНОСТИ,
    дух светооташтва и наших предака, никада заборављених, помињаних у сва времена и у вечној вечности!

    “ГДЕ ЈА СТАДОХ /предак/,
    ТИ ПРОДУЖИ /потомак/,
    ЈОШ СМО ДУЖНИ /претци и потомци/ –
    ТИ ОДУЖИ /потомак/…“

    Чика Јову Змаја нам избацује ЕВРОПА “Болоњском декларацијом“ из школских програма – више него сигурно и
    највише због ових стихова!!!

    Драган Славнић

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*