недеља, септембар 24, 2017

Свету је потребна империја добра, Русија има све шансе да то постане

Владимир Путин, у свом обраћању 18. марта, се са иронијом захвалио Западу зато што се шефови држава и дипломате бар понекад сете међународног права и рекао како су они то исто међународно право прекршили на Косову, у Авганистану, Ираку и Либији…

 

 

ИСТАКНУТИ руски социолог, Александар Александрович Зиновјев, својевремено је смислио израз „како иглом убити слона“. Зиновјев је причао о догађају из свог детињства када су се током 1930-их у московским двориштима формирале дечје разбојничке групе које су тукле другу децу и отимале им новац и ствари. Једном се Зиновјев враћао из продавнице у којој је купио шестар „клешта“ – са оштрим врхом. Опколила су га деца из једне такве групе, њих више од 10 и сви су били старији и јачи. Захтевали су да изврне џепове, претећи му батинама. Зиновјев је извадио шестар, показао им га и рекао да ће избити око првом од њих који га дотакне. Старији и јачи су се збунили, размакли се и пропустили га. После тога су се о десетогодишњем Александру Зиновјеву рашириле гласине да је страшан бандит и да је повезан са одраслим бандитима. Он је у том крају живео још шест година и нико му никада није досађивао – плашили су се.

У пролеће 2014. у руској политици десио се тектонски помак. Ради се о обраћању председника Владимира Путина у Георгијевској сали Кремља поводом враћања Крима и Севастопоља у састав Русије. У том говору председник Путин, који је распад СССР-а раније назвао „највећом геополитичком катастрофом XX века“, први пут је јавно признао одговорност Руске Федерације за распад Совјетског Савеза.

1...1...

 

И при том је 24 пута изговорио реч „руски“.

То много вреди.
Признавање одговорности за распад велике земље, а ту формулацију Путин је три пута изговорио, води ка мисији изградње нове велике земље на простору историјске Русије. Тим поводом Путин је одавно исказивао своје намере – најусредсређеније у свом предизборном чланку у листу „Известија“ у октобру 2011. године.

После прве реакције Запада на муњевиту „кримску иницијативу“, Русија може да не примети нешто важније. Још 2012. Хилари Клинтон, тада државни секретар САД, изјавила је да Сједињене Државе неће дозволити евроазијску реинтеграцију, будући да то значи да је под изговором економске интеграције Кремљ почео „ресовјетизацију“.

Клинтонова је тада позвала међународну заједницу да „не чини грешке“, пошто „нема разлике како се то зове […] Ми знамо који је циљ и настојимо да нађемо ефикасне начине да то зауставимо или спречимо“. Ако је такве ратоборне изјаве тада давала Хилари, можемо само да замислимо којим обртима и са каквом енергијом данас исказују свој став републиканци и неоконзервативци поводом потеза Русије.

Али, да се вратимо Зиновјеву. Његова теза је у томе да је могуће иглом убити слона, ако се нађе тачка у коју ће убод бити смртоносан. У нашем случају – да разоружамо Запад и лишимо га иницијативе – биће му везане и руке и ноге.

Таква игла сакривена је у историји међународне политике Запада током последњих 15 година. Уосталом, на то је подсетио Владимир Путин у свом обраћању 18. марта. Председник је том приликом са иронијом захвалио Западу зато што се шефови држава и дипломате бар понекад сете међународног права и рекао како су они то исто међународно право прекршили на Косову, у Авганистану, Ираку и Либији. Подсећање председника је – она иста зиновјевска игла коју руске дипломате треба да забоду у „западног слона“ да не би сметао Русији да уређује своје историјске просторе и постаје светска сила.

1...2...

 

Од почетка NATO бомбардовања Југославије 24. марта се навршило 15 година. Током три месеца – без икакве реакције поводом међународног права и статута ОУН – САД и NATO разарали су ту суверену државу, убили неколико хиљада људи, међу којима 80 деце, и нанели штету од око 100 милијарди долара.

Било би симболично кад би руска дипломатија, у лику министра Сергеја Лаврова и представника Русије у ОУН-у, Виталија Чуркина, обележила ту годишњицу постављањем питања у ОУН о оснивању међународног трибунала за бившу Југославију и Косово. Свету и међународном праву потребно је да спроведу истрагу тог „хуманитарног“ злочина и да кривце позову на одговорност.

Такође 7. октобра, на 13. годишњицу инвазије САД и NATO у Авганистан може се иницирати оснивање међународног трибунала за Авганистан. Детаљну судску расправу заслужује америчка операција која још увек траје „Неуништива слобода“, чији је један од најизраженијих резултата планетарни феномен  авганистанске производње наркотика. Јер, производња хероина у Авганистану повећала се за 44 пута, а број страдалих од хероина у свету за 10 година износи милион људи. Зар то није међународни злочин против човечности?

У оквиру трибунала за Авганистан треба покренути питање – ко сноси одговорност због тога што је NATO преузео на себе командовање међународним снагама ОУН за подршку безбедности у Авганистану, што се десило у августу 2003. године? На тај начин моћи ће да се заустави подметање NATO уместо ОУН-а, што носи опасности безбедности свих земаља и народа. Основни циљ је – ако се и не истерају Американци из њихових мега-база у Авганистану, које се тамо сигурно не налазе ради стабилности, онда да се приморају САД и земље NATO да финансирају програме алтернативног развоја Авганистана ради радикалног смањења производње наркотика.

Следеће. У марту 2015. треба поставити питање о међународном трибуналу за Ирак. Сетити се „епрувете“ Колина Пауела и других „чињеница“. Треба принудити иницијаторе ирачког рата да одговарају за милион убијених Ирачана.

На крају, одговарајућа међународна истрага интервенције у Либији треба коначно да стави тачку на доктрину „хуманитарних интервенција“, које је Владимир Путин, тада премијер, у марту 2011. у разговору са радницима Воткинског завода, назвао „крсташким походима“.

Предложени низ руских дипломатских иницијатива претвориће у свакодневни кошмар преостали део председничког мандата Барака Обаме. Наравно, жао ми је Обаме. Међутим, ове истраге нису потребне за то да наруше психичку равнотежу западних лидера. Ове истраге су потребне пре свега да би заштитиле читав свет од геополитичких авантура западних елита које себе сматрају изузетним и некажњивим. Такође и због тога да не би Русију ометали да гради нову велику земљу, да се сама развија и да помаже суседима и пријатељима да се развијају.

Свету је потребна империја добра. А Русија има све основе и шансе да у најскорије време то и постане.

 

(Пише: Серафим МЕЛЕНТЈЕВ,  Превела: Ксенија Трајковић)

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*