недеља, септембар 24, 2017

У Бриселу очекују да председник Србије лично поклони Шиптарима место у УН

За недељу дана, 6. фебруара, председник Србије Томислав Николић доћи ће до свог првог озбиљног Рубикона. У  Бриселу ће га чекати тзв председник Косова Јатифете Јахтјага. Сагласно изворима у руководству ЕУ, коначан датум сусрета још увек може бити подложан промени, међутим то суштински ништа не мења. За ЕУ је од принципијелне важности да се Николић и Јахтјага сретну «до следеће рунде преговора `премијера`» – и среда, 6. Фебруар, са свих аспеката изгледа као најприхватљивији датум. По речима анонимних бриселских дипломата, „председници“ треба да «надахну „премијере“ за наставак дијалога у конструктивном смеру, као и на постизање нових компромиса». (1)

О каквим «новим компромисима» је реч, ако узмемо у обзир да су практично сви претходни договори постигнути уз посредништво ЕУ, носили карактер уступака српске стране? Како саопштава «Коха Диторе», водећи приштински лист на албанском језику, Николић и Јахтјага треба да потпишу неки документ који би симболизовао завршну нормализацију односа између Београда и Приштине.

nikolic i jahjaga...

Истина, то се неће десити 6. фебруара, пошто у Бриселу усаглашени дневни ред предвиђа читав низ сусрета двоје „председника“. По сведочењу представника ЕУ у Приштини који је желео остати анониман, једини уступак на који је поводом тога пошло руководство ЕУ огледа се у томе, што завршни документ неће бити назван «Уговор». Он се неће тако звати због захтева Србије. Упркос свему документ ће представљати завршну сагласност о нормализацији односа и неће се посебно разликовати од Уговора». (2)

Није никаква тајна какав ће допринос шиптарско руководство на Косову унети у садржај завршног документа који треба да се потпише. По информацијама којима располажемо, главна тачка у њему треба да буде обавеза Србије да се не противи добијању места Приштине у УН. Овај став не само да ће значити фактично признање косовске независности од стране Београда, него ће омогућити Шиптарима да заобиђу препреку звану Русија – која је раније кроз уста својих дипломата, јасно стављала до знања да ће подржати оно решење за Косово које се покаже прихватљивим за Србију.

Сада главни српски преговарач по питању Косова и истовремено присталица тога да Србија остане без било каквих полуга којима би се утицало на ситуацију у покрајини, премијер Ивица Дачић, свим силама покушава да докаже да питање о столици за Косово у УН ни на који начин није помињано на Бриселским преговорима, пошто то захтева разматрање «читавог пакета по питању регулисања проблема Косова». Ипак, по информацијама косовских средстава јавног информисања, ово питање је већ подигнуто на ниво међународне дискусије и за њега је посебно заинтересована Немачка. Представници Берлина су већ најавили српској страни, да се Бриселски преговори без позитивног решења питања о чланству Косова у УН, не могу сматрати успешним – са свим непријатним последицама о еуропретензијама Београда. Комесар ЕУ по питању проширења ЕУ Штефан Филе је ту мисао изразио мало камуфлирано – но у суштини је потврдио да Србија нема другог избора него престати са својим противљењем пријему Косова у УН. Осим тога, по његовим речима, ни Косово ни Србија «не могу једни другима блокирати пут ка европским интеграцијама». (3)

О томе да је следећи услов за Србију престанак противљења уласку Косова у УН (а самим тим и у све друге међународне организације) изјавио је један од «архитекти из сенке» америчке политике за Балкан, професор америчког Института за мир, Данијел Сервер. По његовим речима, Србија чак и у случају нормализације односа са Косовом неће добити чланство у ЕУ «још десетлеће». А за то да би од Брисела добила бар датум за почетак преговора о евроинтеграцијама, српска влада мора отићи још даље: «успоставити дипломатске односе и разменити амбасадоре са Косовом». Међутим, у откривењима Данијела Сервера није интересантна чак ни његова (или САД) позиција, него признање да се сличне позиције придржава и ЕУ. Брисел не очекује од Београда нејасну «нормализацију односа» са Приштином, него управо успостављање дипломатских односа са њом. И то није само позиција Немачке, већ солидаран приступ свих 22 државе чланице, које су признале самопроглашену незвисност Косова. (4) Што се тиче горепоменуте «нормализације односа» коју су сви представници ЕУ задњих месеци називали главним условом Београду по питању Косова, то по признању америчког експерта значи само «достизање сагласности по питању севера Косова». (5) Право речено, слична сагласност већ је постигнута одлуком о оснивању Фонда за север Косова под контролом Брисела и Приштине.

Имајући у виду овакав распоред снага, циљ предстојећих сусрета Томислава Николића и Јатифете Јахтјаге потпуно је разумљив. Ови сусрети су потребни ради тога да би се потписом шефа српске државе посведочио споразум о успостављању дипломатских односа Србије са Косовом и  сагласност Београда на пријем Приштине у УН. Наравно, чак ни најревноснији заговорници «косовског пројекта» из САД и ЕУ, не очекују да се то деси приликом првог сусрета двоје председника. Он ће пре свега имати протоколарни карактер и посведочиће спремност партнера за наставак дијалога. Међутим, тај сценарио који је већ написан у Вашингтону и Бриселу, нема ништа заједничко са дијалогом. Ради се о путној карти српских уступака, која има двојединствени циљ: уклонити и последње противљење Србије против независности Косова на међународном нивоу и истовремено лишити смисла принципијелну позицију Русије по косовском проблему.

Последња околност била би најуспешнија политичка комбинација Запада против Русије у последњих неколико година – наравно у случају да Београд и Москва немају у резерви одговарајуће кораке који су у стању да «прекомпонују» сву западну партитуру по питању Космета.

—————————————————————-

(1) Koha Ditore, 29.01.2013
(2) Koha Ditore, 25.01.2013
(3) Zëri, 2501.2013
(4) Express, 26.01.2013
(5) Epoka e Re, 28.01.2013

 

(Петар Искендеров)

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*