петак, јул 28, 2017

Улазак у ЕУ: Сањали шопинг, добили бувљак

УЛАЗАК у Европску унију нашим суседима Мађарској, Бугарској и Румунуји, као и државама из окружења, попут Словеније, није донео – бољи живот.

Економски показатељи говоре да се стање у овим земљама, од момента уласка у одрабрано европско друштво до данас, стално и битно погоршавало. Погоршање је тренд. Спољни дуг вртоглаво је растао, повећала се незапосленост и расло је сиромаштво…

Када је реч о спољном дугу, најгоре је прошла Румунија, где је тај дуг са 18 милијарди долара колико је износио 2003. пре уласка у ЕУ, достигао невероватних 136 милијарди.

И мађарски дуг је порастао за 100 милијарди долара, па је са 42 милијарде долара 2003. године, порастао на чак 146 милијарди.

 

bugarska u EU...

У Бугарској се дуг повећао са 12 на 39 милијарди долара, а ни у Словенији није било боље. Ова некадашња чланица СФРЈ од 11 милијарди, колико је дуговала пре уласка у ЕУ, данас достиже дуг од 61 милијарду долара.

Упоредни подаци показују да је улазак ових држава у ЕУ, поред раста спољног дуга, довео и до раста незапослености. Тако је у Мађарској незапосленост скоро дуплирана. Слична ситуација је и у Румунији, али је масован одлазак радника из ове земље у западне државе ЕУ формално ублажио раст стопе незапослености.

Подаци говоре да је незапосленост у Мађарској у периоду од 2004. до 2011. порасла са 5,9 одсто на 10, 9 одсто, у Румунији је од 2007. до 2011. незапосленост са 4,5 одсто порасла на седам одсто, а у Словенији са 6,4 одсто на 10,8 одсто.

Ипак, подаци који највише забрињавају односе се на раст сиромаштва.

У Мађарској је број грађана који живе испод границе сиромаштва са 8,6 одсто, колико је износио 1993, порастао на 13,9 колики је био 2010. године.

У Румунији је број сиромашних са 14,1 одсто 2003. године повећан на 21,1 одсто 2011. године, а у Бугарској са 14,1 одсто колики је био 2003. подигао на 21,8 одсто 2008. године.

Придруживање ових земаља, веома лоше је утицало и на једну од најважнијих привредних грана – пољопривреду, која је претпрела велике губитке.

Пре свега, новим чланицама из источне Европе је у децембру 2002. године у Копенхагену забрањено да имају више од 25 одсто субвенција у односу на субвенције које ЕУ даје старим чланицама. Овакав, скоро робовласнички, однос између богатих и сиромашних чланица ЕУ ће трајати све до 2013. године.

Након уласка у ЕУ обрадива земља у Мађарској смањила се са 4.500.000 хектара на 3.487.792 хектара.

У Бугарској су квоте, укидање царина, смањење субвенција, довеле до тога да ова држава, која је била најпознатији источноевропски произвођач поврћа, увози краставце и кромпир из ЕУ.

Такође, индустрија шећера у Румунији и Бугарској је скоро уништена.

У Румунији је хектар винограда 25 пута јефтинији него у западној Европи, а цела област Баната у околини Темишвара је у рукама странаца. Довољно је да странац региструје фирму у Румунији и може да купи земљиште. Истовремено, у области Трансилваније надничарење је један од начина преживљавања, а исти људи раде по два посла, у рудницима и на њиви за своје потребе.

У Словенији је 1991. године прехрамбена индустрија запошљавала 36.000 радника, а након уласка у ЕУ – 19.000 радника.

Подаци из ових источновропских чланица ЕУ показују шта чека нашу земљу уколико постане чланица ЕУ.

– У реалности, „европски пут“ за Србију доноси ново задуживање, сиромаштво, незапосленост и урушавање пољопривреде. Осим тога, био би урушен и правни систем. – каже нам др Дејан Мировић, који је докторирао на примени права ЕУ у Србији на београдском Правном факултету.

ЕУ - (карикатура Т.Борковић)

ЕУ – (карикатура Т.Борковић)

 

Он наглашава да би наша земља у случају уласка у ЕУ, пре свега, изгубила уговор о спољној трговини са Русијом, а Србија је једина држава западно од Карпата која има такав уговор.

– ЕУ је једна царинска унија, а нека држава не може бити истовремено у две царинске уније, па бисмо морали одустати од споразума са Русима. Прва последица би била повећање спољнотрговинског дефицита – појашњава Мировић.

Затим, примена ССП доводи до пада прихода од царина, што утиче на повећање буџетског дефицита.

Осим тога, примена евра као званичне валуте била би катастрофална, јер то не погодује малим државама као што су Србија или Грчка. Евро као званична валута добар је за велике извознике попут Немачке, али није погодан за велике увознике, мале државе – каже Мировић.

– Спољни дуг би нарастао неколико пута, а камате би биле међу највећим у Европи. Све то би довело до повећања сиромаштава, али извесно и до социјалних нереда у којима се, као што је то случај у Бугарској, људи спаљују због сиромаштва.

С друге стране, Миодраг Зец, професор економије на Филозофском факултету, има другачији поглед. Он каже да су те државе мислиле да ће добити паре и увећавати потрошњу, а да ће производња остати иста.

– Европа је то подржавала у првој фази придруживања, али сада је рекла – узмите мало и радите. А онда се показало да је систем разорен. Правила која намеће ЕУ су тешка, али добра – уверен је Зец.

Он наглашава да би улазак наше земљу у Унију донео одређене производне стандарде, као и социјално-политичке стндарде који су добри.

– Али ако неко мисли да ћемо уласком у ЕУ моћи мање да радимо, а боље да живимо, то је илузија. Ту причу шире политичари. Улазак у Унију значи да си изложен јачој и цивилизованој конкуренцији – каже наш саговорник.


ПРЕТЊА И ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ

Према члану 63 Споразума о придруживању из 2008. Србија се обавезује да допусти држављанима држава чланица ЕУ да стичу својину над непокретностима у Србији – подсећа Мировић. – То значи да ће странци моћи, као и у Румунији, да купују без ограничења пољопривредно земљиште.

Улазак у ЕУ би донео и распродају државне имовине, јер је у преговорима договорена либерализација тржишта и услуга, па би тако биле продате и оне наше банке које још нису прешле у руке странаца.

Није тешко предвидети шта ће примена ССП значити за српску пољопривреду:

Српски пољопривредници ће морати и да испуњавају бесмислене стандарде иза којих се крију нецаринске баријере. На пример, патке и гуске морају добити могућност да повремено загњуре главу у воду(?!). Или банана у ЕУ мора да буде 13,97 центиметара дугачка и 2,69 дебела, без ненормалних девијација. Брескве морају да имају пречник од 5,6 цм, краставци дужину од 10 цм. Ове бесмислице, или прикривене нецаринске баријере, додатно ће отежати пословање сељака који неће моћи да издрже субвенционисану конкуренцију из западне Европе. Да би ситуација била још тежа, због примене ССП царине на увоз пољопривредних производа ће бити укинуте или смањене на минимални ниво до 2014. године.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * *

КАКО УБЛАЖИТИ НЕГАТИВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПОСЛЕ ПРИСТУПАЊА ХРВАТСКЕ ЕУ

 

ПОСЕБАН РЕЖИМ ЗА ПРОТОК РОБЕ

МОСТАР – Европска комисија, заједно са властима Хрватске и Босне и Херцеговине, ради на проналажењу решења како би се ублажиле негативне економске последице уласка Хрватске у ЕУ на БиХ, тврди портпарол европског комесара за проширење Петер Стано.

Да би се ублажиле могуће негативне последице на БиХ и њене грађане… ради се на проналажењу начина за олакшавање протока људи и добара између две земље након приступања Хрватске Европској унији – рекао је Стано.

Европска комисија сада ради на успостављању посебног режима протока робе из БиХ кроз хрватску луку Плоче након 1. јула – планираног уласка Хрватске у Унију. Стано је објаснио да сложени механизам надзора у БиХ не доприноси безбедности хране биљног и животињског порекла.

– Што се тиче извоза осетљивих животињских производа у ЕУ, важно је имати поуздан ланац надзора прехрамбених производа.
Координација задатака државних канцеларија за ветеринарство и безбедност хране с инспекторатима и лабораторијима на нивоу ентитета није довољно јасна да би осигурала успех. Уколико се открије вирус у месу, мора се омогућити да се открије и узрок – објаснио је портпарол Филеа.

Приступање Хрватске унији имаће позитиван учинак за БиХ уколико се та земља фокусира на реформе, сматра Стано, који је подстакао власти у БиХ на реформу законодавства и усклађивање с Унијом, што ће, тврди он, донети политички и економски напредак.

 

ПРИБАЛТИЧКЕ ЗЕМЉЕ

Ни прибалтичке земље нису прошле добро. У Литванији је незапосленост са осам одсто, колико је износила када је ова држава била ван уније порасла на 15,6 одсто, у Летонији са 8,8 одсто на 13 одсто, а у Естонији са 9,6 одсто на 12,1 одсто.

 

 

( Љ. Бегенишић )

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*