ponedeljak, oktobar 22, 2018

„Život je takav“…

Nije, Vučiću, nije takav, bruko!
Život je najlepši dar od Gospoda, a „takav“ je postao jer ste ga premetnuli u đavolje breme!
E, takav je život! Ono naličje za koje ubediste ovaj kukavan narod da ga zovu životom dok ga ne odrobijaju…
Na uslovni otpust imaju prava samo oni koji se „pokaju“ i pridruže toj sekti Alekovih svedoka!

 

 

 

Ne, Aleksandre Vučiću, nije „život takav“ već ste ga učinili takvim da je od njega ostalo tek naličje koje se otužno naziva životom!

Ti, ova tvoja apokaliptična pošast, i oni pre tebe (mislio sam da od „žute“ kuge gore nema, ali ne lezi Vuline…)- učinili ste da se pasjaluk zove životom, da je beda svanuće, a jad smrknuće.

Nema smrti bez sudnjega dana ali mora li svaki dan biti sudnji, pa ako čovek pretekne eto razloga za „radost“ dok izjutra nanovo ne ožali sebe, za svaki slučaj?!
Da si šta drugo rekao, da ništa nisi rekao povodom pogibije trojice radnika (zašto se zaboravlja onaj nesrećnik iz Lučana stradao na gradilištu juče?!) bilo bi čovečnije od tog nesojnog: „Život je takav“, pa još to pokušaš da opravdaš strašnom lažju kako u Americi na svakih deset sekudni pogine po jedan perač prozora (sračunaj sledeći put pre nego slažeš, doći ćeš do genocidne brojke, čoveče)!

Možeš li uopšte da se setiš koliko je za ovih šest godina vaše paklene vlasti „život bio takav“, i to vam je, nažalost prošlo (kod ljudi, kod Gospoda neće): od pada helikoptera i sedam humki do petorice sirotih građevinaca poginulih u minule dve nedelje?!

Znaš li koliko ih je još, ili to ide na birtijaški konto satrapske vlasti pod stavku: život je takav, jbg?!

Jel „život takav“ što ne stižemo da sakupimo bednih novaca dovoljno i na vreme za sve one anđele što im roditelji jecaju uz postelje osluškujući dišu li još?! Jel „život takav“?!
Jel takav što zločinci besramno zvani „gazdama“ otpuštaju obolele žene da manjkaju ko paščad nekud van kruga firme, da im ne remete radnu discipinu dok ko sledeći ne padne ko snop pa mu se smrt zaračuna u neopravdan izostanak s posla?!

Jel „život takav“?!
Jel takav što je starost postala prokletstvo?! Što je prevaliti sedamdesetu godinu kletva, što je biti penzioner osuda na najtežu robiju bez prava pomilovanja?!

 

Jel „život takav“?!
Jel takav što bolesni mole za smrt, vape da ih život ostavi na miru, da prestane da se iživljava, da ih ne progoni više…

Jel „život takav“?!
Jel takav da heroje minulih ratova svakodnevica drži za taoce? Da su u bitkama imali više smiraja negoli u „miru“?!

Jel „život takav“?!
Jel takav da nam najumniji odlaze dok tvoji „za poneti“ doktoranti i eksperti gluposti sedlaju Srbiju ko tovarnu ragu na umoru?!

 

Jel „život takav“?!
Jel takav da se detinje želje razbiju ko talas o hridi na roditeljsko „nemam“ i „ne mogu“?!


Jel „život takav“?!

Samo da si oćutao, sago glavu, uzadhnuo ono tvoje naučeno, lažno, čovečnije bi bilo od bezljudskog: „Život je takav“!


Nije, Vučiću, nije takav, bruko!

Život je najlepši dar od Gospoda, a „takav“ je postao jer ste ga premetnuli u đavolje breme!
E, takav je život! Ono naličje za koje ubediste ovaj kukavan narod da ga zovu životom dok ga ne odrobijaju…
Na uslovni otpust imaju prava samo oni koji se „pokaju“ i pridruže toj sekti Alekovih svedoka!

Ostali, ostali imaju prava da se nadaju kako novi dan nije onaj sudnji i da se raduju ako preteknu, već sutradan naričući za sobom, za svaki slučaj jer nikad se ne zna kad „život je takav“…



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*