петак, децембар 15, 2017

Они који не знају за покајање, мисле да им је све допуштено

«Међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен и да нас вуци не раскину, а безазленост и доброта ће нас сачувати да и ми сами не постанемо вуци».

 

 

Пре пет дана су се навршиле пуне четири године откако се упокојио Патријарх српски Павле, коме је тада у дугачким редовима одало пошту милион људи, што речитије од било чега говори колики је углед имао у народу, односно колики утицај су имале његове речи и мисли, а на неке од њих би могли да се присетимо и овом приликом, те да се упитамо – да ли смо заиста постали „мудри као змије“, како нас је Свјатејши Павле за свог живота учио?

 

Patrijarh Pavle ...1

 

Поред бројних поука које је изрекао током свог дугогодишњег овоземаљског постојања, поготово су и данас актуелне неке његове мисли које се односе на јужну српску покрајину, али и уопштено на односе међу овдашњим народима који се ни изблиза не могу увек назвати складним и хармоничним.

Наиме, Патријарх Павле је говорио, мада је и сам више деценија делио тешку судбину српског народа на Косову и Метохији, а једном је чак и физички био нападнут попут многих других – „Не призивајмо Божју правду и милост, ако људима свих народа, вера и невоља не пожелимо оно исто што се и за себе молимо“.

Такође, поред пуног поштовања према другима, указивао је и на потребу истрајног чувања својих сопствених вредности, па је тако између осталог поводом тадашњих избора на Космету након мартовског насиља 2004. године у писму државном врху упитао следеће: „У којој држави на свету се може захтевати излазак на изборе под условима у којима су људи лишени не само елементарне безбедности и основних људских права, па и права на слободу кретања, него и самог права на живот?“ На то питање, на које такозвана међународна заједница и њена оружана сила на Косову и Метохији не желе или не могу да одговоре, Сабор Православне цркве у име хришћанских начела одговара овако: „Роба треба најпре ослободити ропског положаја који му је наметнут и извести га из тамнице да би се он могао слободно понашати и слободно бирати или бити биран.“

Патријарх Павле је, будући свестан проблематичне стварности, дао одговор на питање како се дакле поставити у тешким временима, рекавши и следећу мисао: «Међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен и да нас вуци не раскину, а безазленост и доброта ће нас сачувати да и ми сами не постанемо вуци».

Могу само да се надам да је она непрегледна маса људи који су се пре тачно четири године опраштали од упокојеног Патријарха, прихватили тај његов савет преузет из Матејевог Јеванђеља, и да су им у свакодневном животу – њихове мисли јаке и праведне, а поступци уздржани.

Међутим, како је он сам приметио, поред све уздржаности и голубиње безазлености, неопходно је указати на очигледну неправду када она негде постоји, а у данашњем окружењу је има и те како много, а посебно на простору Косова и Метохије, где се крше основна људска права преосталих Срба – од оних у вези слободе кретања, па до скрнављења гробаља, а све у присуству европских организација и структура.

Јер, да се присетимо још једне мисли Патријарха Павла чије годишњице смрти се у овом моменту присећамо: «Нечастиво се гоји у притворном, лагодном обилажењу да му откријемо право лице и на њега укажемо. Они који не знају за покајање, мисле да им је све допуштено, и зато верујемо да би већа кривица била прећутати њихова недела него у прекоревању каткад прећи меру».

 

sa svojim narodom u prevozu

Са својим народом у превозу, без телохранитеља и скупих аутомобила

Тако је дакле говорио блаженопочивши Патријарх Павле, а овом приликом дозволићу себи да и ја мало прекоревам „нечастиво“, јер као што рече Свјатејши – била би кривица прећутати.

 

( Ратко Паић )



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

2 коментара

  1. Comments  СРБИН ИЗ СРБИЈЕ   |  понедељак, 09 децембар 2013 21:47

    Жалосно је што данас у Србији не распознају и не знају да постоји разлика између крста и крижа… Морамо знати корене православља, требамо знати шта нас чини православцима, да би смо то знали… Треба да знамо оно што јесте истина, а не оно што хоће да нам наметну као истину. То су велике разлике, а када будемо разумели касно ће нам бити јер смо касно схватили… Пробудимо се јер још није касно, али не смемо дуго да се разбуђујемио. Време и догађаји се брзо нижу и веома брзо пролазе…

  2. Comments  Јован М. Пидиканац   |  субота, 28 децембар 2013 20:45

    Лепе и поучне речи. Остаје само један други проблем:

    будимо кротки попут голубова, будимо и лукави па бити и јачи од дивљих звери, – али, шта је са децом коју на путу до школе, нападају, туку, муче и малтретирају? Понекад и не ретко, и убијају! Шта ћемо са тим ранама на младима који их касније носе читав живот. Где последице уништавају све вредно јер је СТРАХ већи од стрпљења, мучнији од лукавости, поразнији од свега да би као људи, схватили шта и сам Бог од нас очекује. Жртва због кукавичлука? Угашено огњиште које је туђа нога опоганила? Свети Храм светосавски, које те исте звери, брлогом праве?

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*