петак, септембар 22, 2017

Српска Православна Црква

 

 

Патријарх Иринеј позвао православце да животом бране веру  

 

Његова светост патријарх српски Иринеј позвао је данас у Загребу православне вернике на очување своје вере, и то не само речима, већ и животом.

„Нека Бог благослови да и даље радимо на добробит наше Цркве и народа и да хришћанским животом доносимо мир и љубав међу људе, што је данас насушна потреба“, рекао је патријарх Иринеј у обраћању верницима у загребачком Саборном храму.

Патријарх Иринеј је у тродневној посети Загребу

Патријарх Иринеј нагласио је да Српску православну цркву са Загребом вежу чврсте духовне везе, „јер су у Саборном храму и на подручју целе Митрополије служили наши преци“.

Његово високопреосвештенсто миторполит загребачко-љубљански и целе Италије Јован рекао је да је потребно показати љубав према онима са којима верници СПЦ живе у Загребу, односно према католицима.

Патријарх Иринеј служио је Свету архијерејску литургију у Саборном храму Преображења Господњег са свештенцима Митрополије загребачко- љубљанске

„Радујемо се Вашем доласку и молимо се Богу да Ваша посета не буде само од историјског значаја, већ да буде посета мира и љубави“, рекао је митрополит Јован, обраћајући се српском патријарху.

Патријарх Иринеј служио је Свету архијерејску литургију у Саборном храму Преображења Господњег са свештенцима Митрополије загребачко- љубљанске. Светој архијерејској литургији у загребачком Саборном храму присуствовао је велики број верника, што је потврда опстанка православног народа у Хрватској.

 

Светој литургији присуствовао је велики број верника – потврда опстанка православног народа у Хрватској

Његова светост патријарх српски Иринеј допутовао је данас са члановима Светог архијерејског синода у тродневну посету Загребу. Његову посету Загребу прати велики број медија и све протиче у најбољем реду.

Ово је прва посета партијарха Иринеја Хрватској, а повод је отварање нове зграде Српске православне гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“ и новог храма Светог Саве. Сутра ће патријарх и чланови Синода разговарати са представницима католичке цркве на челу са кардиналом Јосипом Бозанићем, те председником Хрватске Ивом Јосиповићем и премијером Зораном Милановићем. У суботу, последњег дана посете, патријарх Иринеј служиће Свету архијерејску литургију и освештати капелу Свете Петке која се налази у склопу православне гимназије.

 

(Вести)

 

*********************************

 

 

Разговори са Владиком Артемијем

 

 

Епископ Артемије

 

Преосвећени, постоји ли благодат у Српској Православној Цркви?

То је, наравно, крупно питање, али одговор је једноставан. Ми никада нисмо негирали благодат у Српској Православној Цркви, без обзира на појединце који су скренули са правог Светоотачког пута, са пута Светога Саве, јер греси појединаца не спречавају дејство благодати Божије. И греси лични, било којег свештенослужитеља, Епископа или свештеника не спречавају дејство благодати, тако да без обзира какав је свештенослужитељ, Тајна коју он врши је исправна и валидна.

Многи се питају да ли је благодат делимична или потпуна, и може ли се она сецкати на епархије где се служи предањски, и на епархије где су уведене Литургијске реформе, рецимо у епархији Бачкој нема благодати, а у епархији Банатској има благодати?

Не, апсолутно! У првом одговору је одговор и на то питање, јер не зависи благодат од чистоте живота једнога човека, него од силе Божије, и од вере оних који приступају Светим Тајнама. Тако да без обзира какве ставове имају поједини Епископи, то је благодатна Црква, све до Саборске осуде због канонских прекршаја.

Могу ли они верници који долазе на Свете Литургије у Барајево, Љуљаке и остале наше Катакомбе, да иду и на Литургије по својим епархијама?

Наравно, и то ми никоме нисмо спречавали, нити саветовали да не иду! Нити смо икога запиткивали, контролисали да ли иде тамо и овамо. То је просто ствар самоизбора, и ако би могли казати – да ако погледамо Јеванђеље, нико не може два господара служити. Значи да та шизофреност, подељеност личности, да једно и друго само по себи није здраво. Боље да буде опредељен, него да умирује своју савест на неки начин.

Да ли су Епископи Српске Православне Цркве јеретици, и да ли је Свето Причешће код њих „отров у чаши“?

Питање је уопштено и не може се тако одговорити. Има појединих Епископа који су загазили дубоко у јерес. Али говорити о свим Епископима као јеретицима је недопустиво. Имамо Епископе који се и те како труде и боре против свејереси екуменизма, а што се тиче другог дела питања мислим да је то просто Богохулство. Јер из ранијих одговора на Ваша питања јасно је да су све Тајне у Српској Православној Цркви валидне, и никако не дај Боже да би могао да буде у Светом Путиру отров. То је светиња!

Да ли сте Ви применили 15. канон Прво-другог Цариградског Сабора, и сходно томе престали да помињете Патријарха, или који је прави разлог непомињања Патријарха?

Основ је у том 15. канону Прво-другог Сабора Цариградског, где јасно говори – када се јерес проповеда јавно, било речима, било поступцима или делима. А многи у нашој Цркви, пре свега Првојерарх Патријарх је исповедио јавно да је он екумениста, а делима показао да то и јесте, јер учествује у заједничким молитвама не само са разним хришћанским заједницама, него чак и са Јеврејима. Његов гест где је палио свеће у синагоги на празних Хануке, та слика је обишла цео свет, а то је по канонима недопустиво, и на такав поступак није се усудио до сада ни један православни Епископ, чак ни Цариградски Патријарх Вартоломеј који је предводник у екуменисању међу православнима, ни он то није урадио. На жалост наш Патријарх то је учинио.

Да ли је он значи аутоматски јеретик пошто је то учинио, или треба да буде осуђен као јеретик?

Oн јесте јеретик, али није осуђен још, зато су његове Тајне валидне.

Многи се људи баш збуњују око овог питања…

Јеретик је онај ко исповеда јерес. А осуђеном јеретику престају да буду Свете Тајне валидне.

Да ли сте Ви и даље део СПЦ, и не намеравате нигде отићи као што сте написали у тексту „Да се разумемо“?

Сигурно, ја никада нисам престао да то будем, нити сам икада престао да сматрам себе Српском Православном Црквом, без обзира на ставове неких према мени, јер ја немам намеру да правим неку своју Цркву како су ми то приписивали, како и сада сматрају многи да стварам своју Цркву, своју парасинагогу, своју секту и тако даље… то су глупости.

Да ли се нешто променило од када сте написали тај текст па до данас у Вашим ставовима?

Ја мислим не! Ставови су остали исти, јер ако је Истина увек иста због чега и јесте истина, тако се и трудимо да наши ставови буду увек исти, и да увек имамо исти однос према истини.

Преосвећени, прича се да се зидањем нових цркава, стварају неке нове цркве или парасинагоге?

Па то је већ речено, ми не стварамо нове синагоге или своје посебне Цркве, једноставно отварамо богослужбена места по потреби и нашег монаштва, и верника који нам прилазе.

Такође је било речи о хиротонији неких нових епископа са Ваше стране има ли ту истине?

Не, никако, ни говора!

Значи није било покушаја нити ће бити?

То би већ било покушај стварања нечега ван Српске Православне Цркве. Ја то не желим, јер ја сам Српска Православна Црква, уствари Епископ Српске Православне Цркве.

Разне зилотске групације по интернету, тврде да сте у контакту са митрополитом Агатангелом из Руске Заграничне Цркве, и да је питање времена када ћете молитвено општити са њим?

Било је пар измена честитки за Божић, за Ускрс, дакле преписке је било али никаквих других контаката није било, а престали су чак и ти контакти са дописивањем.

Нисте ни имали намеру да молитвено општите са њим?

Никакве молитвене заједнице није било нити ће бити.

Исто тако тврде и следбеници митрополита Кипријана Куцумбиса, па да ли има шансе да до тога дође?

То никада није ни било, да смо имали контакте, сем када је он био још у крилу Грчке Православне Цркве. Тада сам ја тек био дошао у Грчку на студије, и послао ме Владика у његов манастир где је он тада био само игуман, е тада сам га видео први пут и последњи пут.

Његови следбеници се надају нечем…

Не, то је без икаквога основа.

Какви су Ваши ставови по питању новог календара? Поједини верници су збуњени што Вас подржавају уважени Митрополити из Грчке, попут Господина Серафима Пирејског, јер је он новокалендарац?

Календар није јерес, али јесте грешка. И јесте отприлике први корак скретања и одступања од правила Светих Отаца, Светих Канона, скретања у лево. То је први корак који је учињен почетком 20. века, а иза тог корака уследили су многи други, који су нас довели до свејереси екуменизма и глобализма. Дакле, није неко ко је по новом календару јеретик, нити је онај ко је по старом календару јеретик, јер имамо екумениста и на једној и на другој страни. Али питање календара истаћи као догматско питање, и то најважније и поставити га на највиши пиједестал, то је управо јерес.

Скоро смо прочитали на једном форуму, који воде извесни свештеници, да Вас Архимандрит Симеон “физички злоставља“?

Глупости којекакве…

Они кажу да „Ви стојите мирно док он Вас физички злоставља, и да Вас уцењује“?

Па нека покажу то ако знају, када и где. Да ли то значи да ме бије?

Да, да Вас бије.

Господе Боже…

Такође на овом форуму тврде да је пресуду за ослобађање оца Симеона донео рођак Митрополита Серафима Пирејског?

То је најобичнија клевета, после 2 године. Невероватно!

Одлука Ареопага је доказ невиности и Вас и Архимандрита Симеона, и шамар оптужбама Синода и Црквеног суда. Није ли то релевантни доказ да кривице није ни било, јер се зна да је Ареопаг апсолутно независтан суд, и да тамо политика нема приступа?

Апсолутно се слажем са тим, сигурно. Наш Патријарх који је изјавио, да је та одлука Аеропага донета под неким утицајем – као да може неко да врши утицај на тај највиши суд у Грчкој, је просто било смешно и жалосно.

Одакле толика хајка на Архимандрита Симеона? Његово име се нон стоп развлачи по медијима у најнегативнијем контексту?

Јесте, јесте… то знам да је тако али зашто је тако то не бих могао да објасним, сем ако нису у питању неки лични разлози, анимозитет према њему, његовим ставовима…

Да ли је то можда настало из „Дечанске кухиње“?

Највероватније да је тамо зачетак, а онда се то шири као што се мирис од јела из кухиње шири по целој згради, тако и то отприлике шири се по целој Цркви.

Ми смо видели да се Архимандрит Симеон бори у Грчкој против екуменизма, заједно са уваженим професором Теодором Зизисом, и да је он сам тамо веома цењен и уважен, да га Грчка јавност веома, веома цени. На који начин да се ми боримо против екуменизма овде у Србији?

Речју, животом, делом, храбрим исповедањем своје вере, неприхватањем ставова које екуменисти заступају, значи одлазак на заједничке молитве са јеретицима, то је оно што Канони не допуштају. То је начин наше борбе. Ми не можемо да спречимо некога да и тим путем иде, али онда са њим не можемо имати молитвено општење.

У Грчкој се организују разни Симпозијуми – о Пост-отачој теологији и слично – у циљу да се окупе разни свештеници и кажу неку реч против екуменизма. Да ли ће тога бити код нас?

Надамо се, надамо се… Уосталом и код нас постоје људи који се на неки начин боре против тога, али нема тако нешто организовано.

Да ли имате можда у плану нешто да Ви организујете?

Па не, за сада не.

Постоји ли нека нада за помирењем са Српском Православном Црквом, у смислу да се вратите као канонски Епископ?

А ко је у свађи са Српском Православном Црквом? Знате како је, просто ови из Синода и Сабора не престају да шире неистине и клевете. У саопштењу са овогодишњег Сабора, тамо каже да је Сабор одлучио да позове Артемија на покајање и призвао га повратку Цркви, међутим тај позив није стигао нити је упућен. Међутим Саопштење за јавност није што и позив. Било је контаката између мене и Патријарха прошле године, један сусрет је био, где сам ја показао да сам спреман да заједнички тражимо решење, овог без сумње нездравог стања, не улазећи где је нездраво – на једној или на другој страни. Нездраво стање у Српском народу и Српској Цркви постоји, и рекао сам тада под којим условима можемо да разговарамо и да тражимо решење. Да са мном само као Епископом рашко-призренске Епархије, једино у том својству могу да разговарају. Чак сам то и писмено уручио Његовој Светости Патријарху. Од тада до данас није било никаквог контакта, нити сам било какав сигнал добио са друге стране, а камоли позив како каже у Саопштењу.

Вама сада прете неким канонским мерама?

То је њихов проблем, ја сам једноставно са тим рашчистио, јер сам рекао и остао при томе да не прихватам и не повинујем се никаквим неканонским одлукама. Ни досадашњим ни будућим.

Преосвећени, Ви вероватно знате да је у припреми Осми васељенски Сабор, и вероватно стварање уније. Познато је свима да су те припреме у току, шта мислите о томе, да ли ће доћи до тог Сабора, и да ли ће на том Сабору ипак доћи до уније или јединства вера?

Знате шта, тај Сабор се дуго припрема, међутим на начин који није Православан начин. Теме за тај Сабор су одређене које су одавно решене, тако да је бесмислено поново решавати питање канона Новозаветних књига, које књиге ту спадају, питање поста, питање било чега другога. Једина тема за један Свеправославни Сабор – а да ли ће бити Васељенски то зависи од његових одлука и прихватања тих одлука од стране Црквене пуноће – јесте питање папске јереси. Папа би требао да буде позван на тај Сабор, не као члан и као Епископ Рима него као јеретик да одговара. Да се позове на одговорност. Тај Сабор би само тада имао оправдање. Без тога, или припрема уз подршку Ватикана и Папе је бесмислено говорити о неком Свеправославном Сабору. А ко га управо припрема? Највећи савремени екуменисти. Према томе, да ли ће доћи до тог Сабора, да ли ће доћи до склапања било какве уније, или прихватања примата Папе и тако даље, то нас апсолутно не занима. И једно је сигурно, да такви неки поступци не би били прихваћени од стране Цркве Христове, од Православне Цркве.

Шта чинити ако на том Сабору дође до уније или стварања једне нове религије? Да ли ће се тада многи наши Епископи тргнути и просто схватити где се налазе?

То зависи од сваког појединца. Ми треба да останемо уз истину која је увек иста. А то је оно што су нам Свети Оци предали, што смо од њих примили, не што смо сами измислили, то је оно што нам је Свети Сава кроз своје Законоправило предао и чега смо се до сада држали, којим је путем ишао Владика Николај, отац Јустин, и многи, многи наши славни и Свети преци. Да останемо на томе путу и уз ту истину. Без обзира на последице које могу наступити – да ли распеће, да ли круна на глави.

Преосвећени, да ли су раскол и екуменизам једнако погубни за Цркву?

Да, јерес је пагубна за Цркву и раскол је погубан за Цркву, уствари не за Цркву него за оне који крену тим путем, за њих је погубан, а Црква остаје Црквом Христовом коју ни врата пакла неће надвладати.

Да ли ћете се и даље држати Вашег „Царског пута“?

Ја за други пут не знам. То су и Свети Оци говорили, да је врлина средина између две крајности. То је тај Царски или средњи пут. Ја мислим да треба да се трудимо да останемо на том путу и да доследно њиме идемо ка својој Небеској отаџбини, ка Царству Небеском.

Имате ли неку поруку за крај нашим читаоцима?

Имам. Стојте у слободи којом вас Христос ослободи, и не дајте се у јарам преваре и заблуде ухватити.

Хвала Вам на разговору Преосвећени.

Богу хвала.

 

 

( Уредништво   “ ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ“ )

* Интервју објављен, недеља, 03 јун 2012 21:24

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*