субота, септембар 23, 2017

Почело саборовање архијереја СПЦ

Литургијом у Саборној цркви, коју је предводио патријарх Иринеј Гавриловић, као и молитвом призива Светог духа, почело је у Београду редовно годишње пролећно заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, на коме учествују епархијски архијереји из отаџбине и дијаспоре.

 

Портпарол СПЦ владика Иринеј бачки је медијима рекао да ће бити разматрана и текућа питања црквене просвете, као и тешкоће са којима је Црква суочава у Црној Гори, како је рекао, још више у Македонији, али једним делом и „овде у матичној земљи“.

Наредних дана Сабор би, како се сазнаје у епископским круговима, пре свега требало да разматра стање на Косову и Метохији. У оквиру ове вруће теме очекује се расправа о евентуалној подели Епархије рашко-призренске на две епископије, затим заузимање става по питању повлачења Кфора и предаје обезбеђивања српских цркава и манастира косовској полицији.

Владике би, како очекују учесници црквене скупштине, требало да се позабаве пуним активирањем епископског трона у Призрену, као и дефинитивним заокруживањем рада богословије СПЦ у овом граду с обзиром на то да је њен већи део још у Нишу где је богословија принудно привремено пресељена 1999. године. Очекује се да буде речи и о прецизирању делокруга рада, овлашћења и надлежности Канцеларије Светог архијерејског сабора СПЦ за Косово и Метохију, која је прошле године установљена и којом руководи патријархов викарни епископ Јован Ћулибрк, са седиштем у Пећкој патријаршији.

Заговара се такође деоба других још неподељених великих епископија, али за тај потез неопходна је сагласност, које за сада нема, од надлежних епископа. Мада је прошле године већ вођена расправа о подели Архиепископије београдско-карловачке на две епископије, патријарх Иринеј, иначе надлежан за архиепископију, поделу није аминовао. Епископима који су на томе инсистирали тада је поручио да они своје епархије могу да деле како им је воља, али не и туђе.

Иако се у јавности већ извесно време „лицитира“ именима појединих кандидата за пензионисање, учесници црквене скупштине сматрају да Сабор мора претходно да прецизира црквено-законодавне критеријуме за повлачење епископа са трона епископије и при том да се стриктно раздвоје услови за стицање пуне или старосне пензије по грађанском закону на основу уплаћиваног радног стажа, од услова за црквено пензионисање епископа и постављање новог на његову епископску катедру.

Амфилохије остаје митрополит
Митрополит Амфилохије је, како појашњавају у његовој митрополији, надлежним државним службама поднео захтев за пензију јер има све услове по државним законима, али то не значи и његово повлачење са трона на Цетињу. Грађанску пензију, подсећају у епископату, имао је и патријарх Павле, а уживају је и други епископи, било у отаџбини или расејању, који су уплаћивали радни стаж и испунили грађанске услове за стицање пензије, али и даље управљају својим епархијама.

Константин у Аустрији, Андреј у Немачкој?
Иако се увелико спекулише наводним принудним пензионисањем епископа милешевског Филарета Мићића, врањског Пахомија Гачића и банатског Никанора Богуновића, они у Србији још немају старосну границу за грађанску пензију, за разлику од владике Константина Ђокића који је у Немачкој испунио тај услов. Из његове средњоевропске епархије прошле године су изузете Швајцарска и Аустрија, од којих је формирана нова епархија и њоме привремено управља епископ бачки Иринеј Буловић. Незванично се помиње премештај владике Константина у Беч и постављење владике Андреја Ћилерџића у Немачкој.

Кад је реч о грађанским пензионим прописима, Сабор би требало да се упозна и с најновијом Уредбом Владе Србије од 4. маја 2012. по којој ће из државне касе, односно из буџета који пуне грађани Србије бити уплаћивани доприноси за пензионо и социјално осигурање, по минималној стопи, за 1.700 православних свештенослужитеља, 300 свештеника Римокатоличке цркве, исламских имама, протестантских пастора.

Владике опет деле епархије



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  Zeka Popovic   |  четвртак, 17 мај 2012 15:49

    Crkva je odvojena od DRŽAVE.
    To ne treba da znači i da je odvojena i od naroda.
    Kada je političarima potreban blagoslov za njihova politička nedela eto ih kod patrijarha.
    Patrijarh ćuti i gleda kako ovi uništavaju državu, ništa ne preduzima.
    A vrlo dobro zna da je ćutanje znak odobravanja !??

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*