subota, jul 20, 2019

Rusija i Hram Svetog Save

Simbol naše nedovršenosti, Hram Svetog Save na Vračaru, ove godine dobija svoju krunu. Sedamnaest hiljada kvadrata betona unutrašnjosti najveće crkve na Balkanu prekriće mozaik. Biće to poklon ruske države, crkve i naroda Srbiji, vredan oko 30 miliona evra.

 

hram Sveti Sava Vracar...

Ideja da se ruska crkva, narod i država uključe u gradnju hrama Svetog Save postojala je već u prvom konkursu za izgradnju hrama 1905. godine. Na njemu je učestvovala Imperijalna Hudožestvena Akademija, institucija koja je vek kasnije pobedila na konkursu za izradu mozaika.Njeni umetnici, pod rukovođenjem najpoznatijeg ruskog freskopisca i ikonopisca, Nikolaja Aleksandroviča Muhina, uskoro će početi rad na mozaiku hrama, 120 godina od donošenja odluke o izgradnji.


Presudna Putinova poseta

Pošto je Grčka učestvovala u gradnji, dajući značajna sredstva za izradu fasade, Društvo za podizanje Hrama Svetog Save došlo je na ideju da se u izgradnju uključi i Rusija, njena crkva, narod i njene institucije. Prilikom posete Dimitrija Medvedeva, tadašnjeg predsednika Ruske Federacije, Beogradu, predloženo je da Rusi urade deo živopisa, na šta je Medvedev članovima Društva rekao: „Zašto deo, uradićemo ceo“.

Do konkursa za unutrašnje uređenje hrama proteklo je dosta vremena, a prelomna tačka njegove realizacije bila je poseta predsednika Putina Srbiji, podseća protoneimar hrama dr Vojislav Milovanović.

irinej.putin_...

„Putin je u razgovoru sa našim patrijarhom i sa mnom potvrdio da će Rusija izraditi mozaik u Hramu Svetog Save i to je definisao tako da, ono što ruska strana crta, ruska strana i izvodi i snosi troškove. Govorimo o velikom novcu, na šta smo mu ukazali, ali predsednik Putin je do te mere bio oduševljen tom idejom, da je za kraj razgovora rekao samo: ’Budet‘“, kaže za `Sputnjik` protoneimar hrama, dr Milovanović.

Mozaik od milion komadića kamena i stakla

Unutrašnjost crkve biće ukrašena mozaikom. Sedamnaest hiljada kvadrata sivog betona prekriće mozaični tepisi sazdani od miliona komadića kamena i stakla. Srpska pravoslavna crkva ima potpuni uvid u crteže koje trenutno radi Nikolaj Muhin, a srpski mozaičari daće svoj doprinos u ukrašavanju hrama.

„To je nama Božiji blagoslov, nadam se da se naši mozaičari neće na mene naljutiti, ali niko od njih nema toliko iskustva i znanja u izradi velikih mozaika, zbog toga je jako važno da se oni uključe, da daju svoj doprinos, ali i steknu znanje koje će primeniti na izradi novih mozaika u crkvama širom Srbije“, kaže protoneimar Milovanović.

Mozaik će biti nešto sasvim novo u našem hramovnom slikarstvu, ali bazirano na srednjovekovnoj srpskoj i vizantijskoj kulturi. Hram će biti pretežno u nijansama zlatne boje, jer zlato je simbol svetla, preobraženja.

U Moskvi je u toku izrada skica po kojima će se raditi, njoj je prethodilo istraživanje i upoznavanje sa ikonopisom Srpske pravoslavne crkve kroz vekove. Nikolaj Muhin ima veliko iskustvo u poslu, ali je i najbolji poznavalac istorije našeg ikonopisa. Sa SPC sarađuje već petnaest godina. Živeo je u Srbiji, oslikao novi hram u Ubu, Preobraženjsku crkvu u Zagrebu, oslikao crkvu manastira Lepovina kod Koprivnice u Hrvatskoj. Kaže da u Srbiji ima prijatelja isto koliko i u Moskvi.

„Jako volim Srbiju, nemojte misliti da je ovo neka vrsta komplimenta, volim sve u Srbiji, srednjovekovnu umetnost koju su ostavili vaši pradedovi, vašu klimu, volim vaš narod, koji je jako gostoljubiv. Kad sam u Srbiji, uopšte ne osećam da sam u inostranstvu, to je prvi pokazatelj da mi je u Srbiji jako ugodno. Proputovao sam ceo svet, nigde se ne osećam tako prijatno. Presrećan sam što ću moći da doprinesem ulepšavanju Hrama“, kaže Nikolaj Muhin za `Sputnjik`.

Pravoslavna duša i čisto srce

Mozaik u Hramu Svetog Save biće nešto sasvim novo u našem hramovnom slikarstvu, ali bazirano na srednjovekovnoj srpskoj i vizantijskoj kulturi. Hram će biti pretežno u nijansama zlatne boje, jer zlato je simbol svetla, preobraženja.

„Imajući u vidu da je hram toliko veliki i jako lepo osvetljen, svi ti zlatni tonovi će se koristiti u sklopu sa svetlim bojama“, kaže Muhin i dodaje da će na izradi mozaika raditi čak tri stotine umetnika, a možda i duplo više, sve će zavisiti od rokova.

hram Sveti Sava Vracar 1..,

„Bitno je samo da se ne radi u poslednjem momentu, kao što to uvek biva u našim narodima, dugo ćemo da razmišljamo i da se pripremamo, a onda će nekom da sine da sve treba da bude gotovo za jubilej posvećen Svetom Savi. Ako sve lepo pripremimo i počnemo na vreme, neće biti potrebe da se unajmi armija umetnika. Sve zavisi od ravnomernog finansiranja, staklo od koga radimo je jako skupo i mora da se kupuje blagovremeno. Bitno je da se sav taj materijal obradi, isturpija, izglača. Za sve koji rade na ovom poslu najvažnije je da imaju pravoslavnu dušu i čisto srce“, kaže Muhin.

Mozaik će nastajati u radionicama u Moskvi ili Belorusiji, a pripremljeni materijal biće dopreman u Srbiju, gde će ga montirati naši umetnici. Brzina radova zavisiće od finansiranja. Tačan iznos potreban za oslikavanje hrama nije poznat, jer se ne zna po kojoj je ceni ruska strana dogovorila radove sa Imperijalnom Hudožestvenom Akademijom.

Svepravoslavna grandioznost

„Dali su nam do znanja da je to poklon i da ne treba da brinemo. To je jako lepo sa njihove strane. Iznos od 30 miliona evra, koji se pominje u medijima, mogao bi biti tačan, mislim da je to približan iznos. U hramu se već priprema podloga za mozaik, potrebno je na vreme napraviti ogromne skele sa kojih će se montirati, treba poravnati površine, to je ozbiljan posao, više građevinsko-zanatski nego umetnički, ali mora da bude komplementaran sa onim što će umetnici raditi“, kaže protoneimar dr Vojislav Milovanović.

On je punih trideset godina, kako kaže, kao mali rab božiji, angažovan na izgradnji hrama, koja teče onoliko brzo koliko smo kao narod odgovorni prema svemu. Hram se kompletno gradi iz donacija, dotacija sa bilo koje strane nema.

Društvu za igradnju Hrama Svetog Save dovoljna je nematerijalna podrška institucija, jer njegovi članovi dobro znaju kako izgleda kada država zabrani radove i na pola veka zaustavi izgradnju.

Ove godine navršilo se 120 godina od odluke o izgradnji i osnivanja Društva za podizanje Hrama.

Za oslikavanje, ili kako Nikolaj Muhin kaže, preobraženje hrama, biće potrebno najmanje osam godina, zbog veličine crkve. Hram na Vračaru veliki je ne samo po kvadraturi, on treba da bude veliki i duhovno, treba da bude svepravoslavni i to je najvažniji deo njegove grandioznosti.



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

2 komentara

  1. Comments  SRBIN IZ SRBIJE   |  subota, 05 septembar 2015 22:30

    NIKO NE MOŽE DA IMA PRAVO, A NITI SME SA DA U SRBIJI DA VRŠI LIČNO I ČINI SAMOSTALNO POSTUPANJE SA NARODNOM IMOVINOM. BILO DA JE TO VERSKA, KULTURNA, NARODNA, NACIONALNA, PRIVREDNA, ILI TRADICIONALNA NEMETERIJALNA ILI MATERIJALNA VREDNOST…

  2. Comments  Dragan   |  nedelja, 20 septembar 2015 15:56

    Sve je to lepo i korisno, samo koliko će u tom hramu ostati od duha Svetosavlja, ako se ima u vidu nadiruća pošast
    ekumenizma?

    Dragan Slavnić

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*