Утопљене душе
петак, 29 априла 2016 13:25 Рубрика: Православље
Шта то значи кад неко нехајно изрекне: Црква нису зидине,Црква је вера. Али, у тим зидинама је пет векова историје и молитве,те зидине чувају тајне исповести и причешћа, између њих ће сада лутати утопљене и несмирене душе.
Мој таст омрзнуо је пост за цео живот јер је од мајке изео дебеле батине пошто је видео како сеоски парох усред поста крка пржено месо. А батине је добио јер сирота мајка, удовица са двоје ратне сирочади на грбачи, није хтела да прихвати да пречасни хули на веру и мрси кад му време није.
Лакше је било дохватити се прута, него поверовати у људску слабост свештеног лица, које би требало да служи на узор нама, обичним смртницима. А детету више гладном него ситом за вјеки вјеков у ноздрве се увукао мирис меса, а у душу прекор због незаслужене казне.
Због чега ми баш то паде на памет док сам гледао страшну слику ваљевске Грачанице под водом? Можда због још страшнијег оправдања тог нељудског и дубоко антихришћанског чина: и патријарх је то одобрио!
Је ли дошао час да пастири више не воде стадо, већ обрнуто?
У историји сваког народа дођу времена када је све тако смутно, лажно и страшно да се чак и Ђаво, као код Булгакова, обичном пуку прикаже као спаситељ. Толико све буде црно, да ни Нечастиви више не изгледа тако црн.
И тада може да почне лов на душе, а човек је слаб, мало му треба да га невоља отера Зломе.
Страшно је какав је мук владао у Србији док се вода дизала изнад кобне коте 333 над Ваљевом. Неколико очајничких гласова, два-три новинска текста и таласи су се заувек склопили над светињом.
Шта то значи кад неко са аветињским миром нехајно изрекне: Црква нису зидине, Црква је вера. Али, у тим зидинама је пет векова историје и молитве, те зидине чувају тајне исповести и причешћа, између њих ће сада лутати утопљене и несмирене душе.
Било је у одбрани на смрт осуђене светиње и крокодилских суза, од оних који своје нису сачували. Било је и закаснелих вапаја, да се Власи не досете, сада, кад је потоп већ био неизбежан.
Хоћемо ли опет под записе, као у време Турака кад су османлије жариле и палиле Србијом и затирала све што је крст носило? Или ћемо на голу ледину јер и записе сечемо зарад путева, не бојећи се ни клетве, ни Бога?
Нека нам је Бог у помоћи...
Принца Чарлса на аеродрому сачекују дечица са хлебом и сољу, а на глави почаствованог малишана – шеширић?! Стиди ли се ова власт шајкаче под којим су наши преци гинули барабар са Чарлсовим? Зар под том капом нису јуришали јунаци са грудима окићеним ордењем, који су задивили свет беспримерним жртвовањем?
О каквој то Србији сања његов некрунисани домаћин, некој без шајкаче и опанка, без образа и историје, без части и јунаштва? Без иједног гласа разума и противљења суноврату у који нас вуче?
Његов глас није се чуо док је водена стихија надирала на крст, могао је то да уради бар зарад неког предизборног поена, али је то од њега далеко, предалеко, неки тамо манастир и неки тамо народ од кога му ништа не зависи.
Остварује ли се сан свих наших непријатеља: да мислимо да смо неко, а да нас, у ствари, више нема?
Кад угледамо Сотону, са врљавим оком, као код Булгакова на Патријаршијском рибњаку, биће касно.
Ако већ није.
Придружите се дискусијама на форуму Одштампајте текст
АНТОНИЈЕВИХ „300“ ПРАВОСЛАВНИХ СРБА
Укидање ванредне ситуације не важи за МАНАСТИР ВАЉЕВСКЕ ГРАЧАНИЦЕ,
пошто се она и даље потапа од стране безбожне власти!
Због тога је у току стални протест испред зграде Владе Србијe „300“ Антонијевих Срба!
АНТОНИЈЕВИХ „300“ ПРАВОСЛАВНИХ СРБА!
„Антонијевих 300: Срби под једном шљивом“
Није ту било само „300“ Срба, било је ту много више – ХИЉАДЕ И ХИЉАДЕ ПРАВОСЛАВНИХ СРБА, али је требало то сагледати ДУХОВНИМ ОКОМ!
Било је ту много, много симболике и порука које безбожници неће и не жели да виде! Преко пута зграде Владе /косо десно/, на разрушеној згради Генералштаба, а да се сакрије злодело НАТО-а и домаћих издајника, развучен је велики пано са сликама вoјникиња ВС, уз видно наведене речи ВОЈВОДЕ ЖИВОЈИНА МИШИЋА, СИНА ВАЉЕВСКОГА КРАЈА:
„КО СМЕ, ТАЈ МОЖЕ. КО НЕ ЗНА ЗА СТРАХ, ТАЈ ИДЕ НАПРЕД!“
А на место друге разрушене зграде Генералштаба /који се данас „реновира“/, половином 19. века, основана је Артиљеријска школа коју је похађао и завршио Војвода Живојин Мишић и остале србске војводе. Дакле, тај ВАЉЕВЉАЦ је својим РЕЧИМА – СВОЈИМ ДУХОМ – и ДУХОМ СВИХ РАТНИКА ПРВЕ АРМИЈЕ У КОЛУБАРСКОЈ БИЦИ – ЈЕСТ И БУДЕТ ПОДРШКА овим „300“ СРБА, који су остали као борбено осигурање у претпољу „НОВЕ КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ“.
И као што је Војвода Мишић морао да повуче Прву армију са крајње западне границе Србије – ПРЕД ПОТОПОМ АУСТРО-УГРАСКЕ СИЛЕ – тако су се и ових „300“ Срба повукли пред протестантским и екуменистичким потапањем ваљевске Грачанице, да би се и они – САМО “3ОО” СРБА – победоносно вратило у ваљевску Грачаницу и у прах и пепо сатрли протестантске и екуменистичке злотворе, и спасили Ваљево и целу Србију од те пошасти.
Али, симболика се не зауставља само на томе.
Тих „300“ Срба стоји испред зграде Владе, на чијем врху /куполи зграде/ доминира висока биста ЛУЦИФЕРА!
Дакле, ово је директно, фронтално сучељавање ЛУЦИФЕРА са „3ОО“ ПРАВОСЛАВНИХ СРБА. Овим Србима у помоћ пристиже и Стефан Немања,са својом војском, изражено симболиком назива улице у којој се налази зграда Владе – НЕМАЊИНА УЛИЦА – као лево крило које наступа према ЛУЦИФЕРУ.
Средину фронта држи ВОЈВОДА ЖИВОЈИН МИШИЋ СА СВОЈОМ ПРВОМ АРМИЈОМ ИЗ КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ, А ДЕСНО КРИЛО ПОДРЖАВА КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ СА СВОЈИМ УСТАНИЦИМА ИЗ ДРУГОГ СРБСКОГ УСТАНКА, симболично, јер се зграда Владе налази и у Улици Кнеза Милоша!
Други ешaлон, резерву, чини други, велики син Ваљевскога краја /Ваљевске нахије/ – ИЛИЈА БИРЧАНИН,опет симболично, по називу улице – БИРЧАНИНОВЕ – где се налази Министарство ВС.
Симболика иде и даље.
На раскрсници улица Немањине и Кнеза Милоша, 27. марта 1941.г. биле су размештене снаге пучиста који су оборили издајничку Владу ЦВЕТКОВИЋ-МАЧЕК КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ.
А ту је и БОЖИЈА ПОМОЋ: ЈАСНО ИЗРАЖЕНА ГОСПОДЊОМ МОЛИТВОМ – ОЧЕ НАШ…!!!
И на крају: вапијаућа молба Светом Архангелу Михајилу, да са Својом Војском казни хулитеље /домаће и стране наредбодавце/ на име Господње, због ПОТАПАЊА ВАЉЕВСКЕ ГРАЧАНИЦЕ – баш као што је и ЗА КАЗНУ ПОБИО 180000 ВОЈНИКА ЦАРА АСИРСКОГА СЕНАХИРИМА – ДА СЕ ВИШЕ НЕ ХУЛИ НА ИМЕ ГОСПОДЊЕ!!!
Овај текст има молебни, вапијући смисао и позив – упућен нашим прецима за помоћ!
Драган Славнић