petak, jul 19, 2019

Utopljene duše

Šta to znači kad neko nehajno izrekne: Crkva nisu zidine,Crkva je vera. Ali, u tim zidinama je pet vekova istorije i molitve,te zidine čuvaju tajne ispovesti i pričešća, između njih će sada lutati utopljene i nesmirene duše.

 

 

Gracanica- -voda stigla do krova

 

 

 

Moj tast omrznuo je post za ceo život jer je od majke izeo debele batine pošto je video kako seoski paroh usred posta krka prženo meso. A batine je dobio jer sirota majka, udovica sa dvoje ratne siročadi na grbači, nije htela da prihvati da prečasni huli na veru i mrsi kad mu vreme nije.
Lakše je bilo dohvatiti se pruta, nego poverovati u ljudsku slabost sveštenog lica, koje bi trebalo da služi na uzor nama, običnim smrtnicima. A detetu više gladnom nego sitom za vjeki vjekov u nozdrve se uvukao miris mesa, a u dušu prekor zbog nezaslužene kazne.

 

Zbog čega mi baš to pade na pamet dok sam gledao strašnu sliku valjevske Gračanice pod vodom? Možda zbog još strašnijeg opravdanja tog neljudskog i duboko antihrišćanskog čina: i patrijarh je to odobrio!

Je li došao čas da pastiri više ne vode stado, već obrnuto?

U istoriji svakog naroda dođu vremena kada je sve tako smutno, lažno i strašno da se čak i Đavo, kao kod Bulgakova, običnom puku prikaže kao spasitelj. Toliko sve bude crno, da ni Nečastivi više ne izgleda tako crn.

I tada može da počne lov na duše, a čovek je slab, malo mu treba da ga nevolja otera Zlome.
Strašno je kakav je muk vladao u Srbiji dok se voda dizala iznad kobne kote 333 nad Valjevom. Nekoliko očajničkih glasova, dva-tri novinska teksta i talasi su se zauvek sklopili nad svetinjom.

Šta to znači kad neko sa avetinjskim mirom nehajno izrekne: Crkva nisu zidine, Crkva je vera. Ali, u tim zidinama je pet vekova istorije i molitve, te zidine čuvaju tajne ispovesti i pričešća, između njih će sada lutati utopljene i nesmirene duše.

Bilo je u odbrani na smrt osuđene svetinje i krokodilskih suza, od onih koji svoje nisu sačuvali. Bilo je i zakasnelih vapaja, da se Vlasi ne dosete, sada, kad je potop već bio neizbežan.

Hoćemo li opet pod zapise, kao u vreme Turaka kad su osmanlije žarile i palile Srbijom i zatirala sve što je krst nosilo? Ili ćemo na golu ledinu jer i zapise sečemo zarad puteva, ne bojeći se ni kletve, ni Boga?

 

 

SASECEN hrast star 600 godina--

 

Neka nam je Bog u pomoći...

 

Princa Čarlsa na aerodromu sačekuju dečica sa hlebom i solju, a na glavi počastvovanog mališana – šeširić?! Stidi li se ova vlast šajkače pod kojim su naši preci ginuli barabar sa Čarlsovim? Zar pod tom kapom nisu jurišali junaci sa grudima okićenim ordenjem, koji su zadivili svet besprimernim žrtvovanjem?

O kakvoj to Srbiji sanja njegov nekrunisani domaćin, nekoj bez šajkače i opanka, bez obraza i istorije, bez časti i junaštva? Bez ijednog glasa razuma i protivljenja sunovratu u koji nas vuče?

Njegov glas nije se čuo dok je vodena stihija nadirala na krst, mogao je to da uradi bar zarad nekog predizbornog poena, ali je to od njega daleko, predaleko, neki tamo manastir i neki tamo narod od koga mu ništa ne zavisi.

Ostvaruje li se san svih naših neprijatelja: da mislimo da smo neko, a da nas, u stvari, više nema?

Kad ugledamo Sotonu, sa vrljavim okom, kao kod Bulgakova na Patrijaršijskom ribnjaku, biće kasno.

Ako već nije.

 

Milan Jovanovic-(Milan Jovanović)

 

 

 



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

1 komentar

  1. Comments  Dragan   |  subota, 30 april 2016 21:20

    ANTONIJEVIH „300“ PRAVOSLAVNIH SRBA

    Ukidanje vanredne situacije ne važi za MANASTIR VALJEVSKE GRAČANICE,
    pošto se ona i dalje potapa od strane bezbožne vlasti!
    Zbog toga je u toku stalni protest ispred zgrade Vlade Srbije „300“ Antonijevih Srba!

    ANTONIJEVIH „300“ PRAVOSLAVNIH SRBA!
    „Antonijevih 300: Srbi pod jednom šljivom“
    Nije tu bilo samo „300“ Srba, bilo je tu mnogo više – HILJADE I HILJADE PRAVOSLAVNIH SRBA, ali je trebalo to sagledati DUHOVNIM OKOM!

    Bilo je tu mnogo, mnogo simbolike i poruka koje bezbožnici neće i ne želi da vide! Preko puta zgrade Vlade /koso desno/, na razrušenoj zgradi Generalštaba, a da se sakrije zlodelo NATO-a i domaćih izdajnika, razvučen je veliki pano sa slikama vojnikinja VS, uz vidno navedene reči VOJVODE ŽIVOJINA MIŠIĆA, SINA VALJEVSKOGA KRAJA:
    „KO SME, TAJ MOŽE. KO NE ZNA ZA STRAH, TAJ IDE NAPRED!“
    A na mesto druge razrušene zgrade Generalštaba /koji se danas „renovira“/, polovinom 19. veka, osnovana je Artiljerijska škola koju je pohađao i završio Vojvoda Živojin Mišić i ostale srbske vojvode. Dakle, taj VALJEVLJAC je svojim REČIMA – SVOJIM DUHOM – i DUHOM SVIH RATNIKA PRVE ARMIJE U KOLUBARSKOJ BICI – JEST I BUDET PODRŠKA ovim „300“ SRBA, koji su ostali kao borbeno osiguranje u pretpolju „NOVE KOLUBARSKE BITKE“.
    I kao što je Vojvoda Mišić morao da povuče Prvu armiju sa krajnje zapadne granice Srbije – PRED POTOPOM AUSTRO-UGRASKE SILE – tako su se i ovih „300“ Srba povukli pred protestantskim i ekumenističkim potapanjem valjevske Gračanice, da bi se i oni – SAMO “3OO” SRBA – pobedonosno vratilo u valjevsku Gračanicu i u prah i pepo satrli protestantske i ekumenističke zlotvore, i spasili Valjevo i celu Srbiju od te pošasti.

    Ali, simbolika se ne zaustavlja samo na tome.

    Tih „300“ Srba stoji ispred zgrade Vlade, na čijem vrhu /kupoli zgrade/ dominira visoka bista LUCIFERA!
    Dakle, ovo je direktno, frontalno sučeljavanje LUCIFERA sa „3OO“ PRAVOSLAVNIH SRBA. Ovim Srbima u pomoć pristiže i Stefan Nemanja,sa svojom vojskom, izraženo simbolikom naziva ulice u kojoj se nalazi zgrada Vlade – NEMANJINA ULICA – kao levo krilo koje nastupa prema LUCIFERU.
    Sredinu fronta drži VOJVODA ŽIVOJIN MIŠIĆ SA SVOJOM PRVOM ARMIJOM IZ KOLUBARSKE BITKE, A DESNO KRILO PODRŽAVA KNEZ MILOŠ OBRENOVIĆ SA SVOJIM USTANICIMA IZ DRUGOG SRBSKOG USTANKA, simbolično, jer se zgrada Vlade nalazi i u Ulici Kneza Miloša!
    Drugi ešalon, rezervu, čini drugi, veliki sin Valjevskoga kraja /Valjevske nahije/ – ILIJA BIRČANIN,opet simbolično, po nazivu ulice – BIRČANINOVE – gde se nalazi Ministarstvo VS.

    Simbolika ide i dalje.

    Na raskrsnici ulica Nemanjine i Kneza Miloša, 27. marta 1941.g. bile su razmeštene snage pučista koji su oborili izdajničku Vladu CVETKOVIĆ-MAČEK KRALJEVINE JUGOSLAVIJE.
    A tu je i BOŽIJA POMOĆ: JASNO IZRAŽENA GOSPODNJOM MOLITVOM – OČE NAŠ…!!!

    I na kraju: vapijauća molba Svetom Arhangelu Mihajilu, da sa Svojom Vojskom kazni hulitelje /domaće i strane naredbodavce/ na ime Gospodnje, zbog POTAPANJA VALJEVSKE GRAČANICE – baš kao što je i ZA KAZNU POBIO 180000 VOJNIKA CARA ASIRSKOGA SENAHIRIMA – DA SE VIŠE NE HULI NA IME GOSPODNJE!!!

    Ovaj tekst ima molebni, vapijući smisao i poziv – upućen našim precima za pomoć!

    Dragan Slavnić

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*