Срби су поносан и независан народ

среда, 22 фебруар 2012 17:42 Рубрика: Сарадња са светом

Случајно (?!) и иронично, истог дана када су у Федералном парламенту Аустралије (лабуристи у већини) Срби доживели осуду због Сребренице, у Парламенту Новог Јужног Велса (либерали на власти) одата је почаст Србији и српској заједници.
У четвртак, 16. фебруара, парламентарни секретар Габријела Аптон, члан за Воклуз, обавестила је заседање у Сиднеју да су дан раније Срби прославили национални празник.

НОВИ ЖИВОТ

– Тражим од овог дома да ми се придружи у слању најбољих жеља српској заједници Новог Јужног Велса – рекла је Аптонова која је, иначе, на Сретење била гост у Генералном конзулату Србије у Сиднеју.
Она је упознала чланове Парламента да у Новом Јужном Велсу, према попису из 2006, живи око 35.000 људи који наводе да су српског порекла, од чега их је 7.000 рођено у Србији.
– Српски национални празник пружа могућност онима који су српског порекла у Новом Јужном Велсу да обележе значајне прекретнице у историји своје земље – рекла је Габријела Аптон и затим својим колегама одржала лекцију из српске историје.

– Тај дан подсећа на два значајна момента у историји Србије. Први означава почетак борбе српског народа за независност, 16. фебруара 1804, пре 208 година. То је био дан када је српски народ, у селу по имену Орашац, започео први од устанака против владајућег Отоманског царства. Устанак је трајао до 1813, и краја руско-турског рата.
После рата, Отоманско царство било је у могућности да подигне силу против Србије и надвлада српски народ.

Међутим, Срби су подигли Други устанак, 1815. године, када је њихов лидер Милош Обреновић објавио рат Отоманском царству. Други устанак био је успешан, завршио се 1817, када је потписан споразум између Отоманског царства и српског вођства.

Аптонова је затим упознала Парламент с податком да је на Сретење потписан и први српски устав, 15. фебруара 1835.
– Србија је из отоманске провинције постала независна парламентарна кнежевина. Србија је (тада) била тек друга нација, после Француске, која је укинула феудализам, а устав је такође утро пут установљавању парламентарне демократије.

То су, у време када су се појавиле, у Европи биле заиста радикалне идеје – рекла је секретар Габријела Аптон, додајући да Србија није формално призната као независна држава све до Берлинског споразума 1878. године.
– Од потписивања устава држава је наставила да неформално делује као независна и да се бори за формално признање своје независности.
Габријела Аптон изнела је затим неколико података о српској економији и подсетила скуп да „Србија пролази кроз тешкоће“.

– Тензије између Срба, Хрвата и Бошњака које су раније довеле до рата у бившој СФРЈ од 1991. до 1999, и даље постоје. Аустралија, а посебно Нови Јужни Велс, били су спремни да помогну и установили су хуманитарни досељенички програм за избеглице погођене ратом. Од 1992. до 1995. више од 23.000 српских избеглица населило се у Аустралији путем тог програма.
У Новом Јужном Велсу, укупно је смештено 33.000 српских избеглица од којих је 74 одсто рођено у Босни или Хрватској. Парламент и заједница поносни су да поделе овај важан дан и прославе га с онима који су пропутовали цео свет да би у Аустралији пронашли нови дом.

У име Владе Новог Јужног Велса, министра и премијера, желим српској заједници у Новом Јужном Велсу успешну будућност, а ми јој се придружујемо у прослави независности и слободе.
– Срби који су се настанили у Аустралији током последњег рата придружили су се хиљадама оних који су пристигли у Аустралију после Другог светског рата.
И моји свекар и свекрва били су међу њима, побегавши педесетих година од Титовог режима, да би, срећно и безбедно овде градили свој живот – казала је Габријела Аптон.
ПОШТОВАНИ У ДРУШТВУ

Српска популација доприноси развоју Новог Јужног Велса, док одржава традиционалне везе са Европом. У Новом Јужном Велсу, на пример, српска заједница има две новине и српски радио-програм на СБС. Заједница се доказала, поштована је и интегрисана у друштво. И мој свекар осетио је добродошлицу према досељеницима у Новом Јужном Велсу.
Добио је стипендију за студије архитектуре на Универзитету Сиднеју, после којих је покренуо успешну делатност с којом је издржавао породицу – истакла је Габријела Аптон.
22. 02. 2012.

Извор: vesti-online.