petak, jul 19, 2019

Za Srbiju put na Zapad je put u ambis

Ekonomski problemi Srbije nisu od juče, ali ostaje činjenica da se oni nagomilavaju iako vladajuće partije slepo izvršavaju sve naloge iz Vašingtona i Brisela. I zaista, političari na vlasti već četrnaest godina profitiraju na priči o neophodnosti približavanja Srbije Evropskoj uniji i Sjedinjenim državama nakon čega će uslediti era prosperiteta, iako za to vreme srpsko društvo sve više tone i propada.

 

put u neizvesnost

 

 

Ekonomska situacija u Srbiji je svakog dana sve gora. Tu činjenici više niko ne može da sakrije. Kako pokazuju izveštaji u srpskim medijima samo u prva četiri meseca ove godine na biro Nacionalne službe za zapošljavanje prijavilo se oko 170.000 osoba koje su ostale bez posla. Oni su se pridružili armiji koja ima oko 800.000 nezaposlenih, kojoj pripada gotovo svaka deseta osoba u Srbiji. Podaci otkrivaju da svakog dana 640 osoba ostane bez posla. Iskustvo zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje govori da visoko obrazovanje nije garancija da nećete postati tehnološki višak ili godinama čekati svoje parče hleba. Naime, u ovom trenutku na birou se nalaze i 72 doktora nauka, 60.421 osoba sa fakultetskom diplomom i 42.768 ljudi sa završenom višom školom. Pri tom svaki deseti stanovnik Srbiji dobija neku vrstu socijalne pomoći od države, govori statistika Ministarstva rada i socijalne politike, koja svedoči da blizu 100.000 ljudi živi ispod linije siromaštva jer imaju prihod od oko 13.000 dinara i manje. U narodnim kuhinjama, svaki dan 34.660 osoba, među kojima je i 10.870 dece dobijaju pola litre kuvanog obroka i pola vekne hleba. (1)

Pored ovoga u Privrednoj komori Srbije navode da su srpski potrošači toliko osiromašili da veliki broj njih, svakodnevno u radnjama troši samo od 250 do 300 dinara, što znači da kupuju isključivo osnovne životne namirnice. Tu sumu oni troše na hleb, mleko, jogurt i eventualno neku mesnu prerađevinu, poput jeftinijeg parizera, dok im je za minimalnu potrošačku korpu potrebno 1,4 prosečne zarade. Takođe i iz Unije poslodavaca Srbije poručuju da je promet u trgovinama od 2008. do 2012. opao za čak 30,4 odsto, dok je Ministarstvo trgovine objavilo da su građani u januaru 2013. godine kupovali za 26 odsto manje nego u decembru 2012. (2) Fiskalni savet koji prema Zakonu o budžetskom sistemu, daje nezavisnu ocenu ekonomske politike i procenjuje fiskalne rizike i verovatnoću da li će Vlada ispuniti fiskalne ciljeve u budućnosti u svom najnovijem izveštaju ističe da su javne finansije u Srbiji u vrlo lošoj poziciji. Prema mišljenju njegovih stručnjaka fiskalni deficit će u 2013. godini, umesto planiranih 3,6% BDP a, premašiti 5,5% BDP a, čak i sa poslednjim merama Vlade za smanjenje deficita. Javni dug, koji je već iznad 60% BDP-a, nastaviće da raste i u 2013. kao i u 2014. godini. Planirana fiskalna politika za 2013. godinu neće se ostvariti. Aprilski podaci o kretanju javnih prihoda i rashoda sada i definitivno potvrđuju prethodnu ocenu Fiskalnog saveta (iz  marta 2013. godine) da su fiskalni tokovi u 2013. veoma  nepovoljni. Pored toga do kraja godine prihodi republičkog budžeta će odstupiti od plana za najmanje 80 milijardi dinara (2,1% BDP-a).(3)

I iz same vlasti stižu sumorne prognoze. Državni sekretar u Ministarstvu finansija Aleksandar Ljubić upozorava da je država sposobna da izvršava svoje obaveze samo u narednih šest meseci! On napominje da republička vlada ne može više da troši „ono čega nema“, i ističe da će uprkos sukobima koji su nastali u vladajućoj koaliciji u pogledu mera koje predložio MMF – a misli se na zamrzavanje plata i penzija – lideri vladajućih stranaka uskoro odlučiti kako će se smanjivati budžetski rashodi. (4) Ministar Mlađan Dinkić je kao jednu od mera najavio smanjenje plata u državnoj administraciji za deset odsto kao i racionalizaciju u javnom sektoru i ograničavanje broja zaposlenih o čemu će svako odlučivati u svom resoru. (5)

Koliko je situacija ozbiljna pokazuju i planovi za prodaju profitabilnih javnih preduzeća. Očekuje se da će uskoro zbog nedostatka sredstava u budžetu, trijumvirat u Vladi koji čine Vučić, Dačić i Dinkić doneti odluku o privatizaciji dela javnih i državnih preduzeća. Zasad je skoro izvesno da će se raspisati međunarodni javni poziv za prodaju Telekoma Srbije i Rudnika „Resavica“, a raspravljaće se i o ideji da seu dugoročni zakup, uz obaveznu ulaganja, izda i Aerodrom „Nikola Tesla“. Za srpske telekomunikacije posebno su zainteresovani u SAD, koje preko Soroševog SBB-a za koji radi i bivši američki ambasador u Beogradu Kameron Manter, već kontrolišu deo ovog strateškog resursa. Američke, britanske i nemačke kompanije su već stavile pod kontrolu Telekom na KiM, nasilno otrgnut od Telekoma Srbije. (6)

Ekonomski problemi Srbije nisu od juče, ali ostaje činjenica da se oni nagomilavaju iako vladajuće partije slepo izvršavaju sve naloge iz Vašingtona i Brisela. I zaista, političari na vlasti već četrnaest godina profitiraju na priči o neophodnosti približavanja Srbije Evropskoj uniji i Sjedinjenim državama nakon čega će uslediti era prosperiteta, iako za to vreme srpsko društvo sve više tone i propada. Pri tom šta god da učini Beograd to nije dovoljno jer veoma brzo slede novi uslovi.

Predaja Kosova i Metohije i brisanje tragova države Srbije u južnoj pokrajini nisu popravili ekonomsku situaciju u Srbiji. Neće je ni popraviti i pored izjave Aleksandra Vučića da „bez EU Srbija neće preživeti.“ (7) Upravo suprotno od toga, Srbija i srpski narod polako iščezavaju jer najviše rukovodstvo slepo izvršava naloge iz SAD i EU, zanemarujući osnovni nacionalni interes i saradnju sa zemljama koje Srbima ne uručuju ultimatume.

Ono što u Beogradu ne znaju da iskoriste, znaju u Zagrebu. Nakon uklanjanja Miroslava Miškovića otvorena je pozicija u Srbiji za Ivicu Todorića, hrvatskog tajkuna stvorenog od strane Franje Tuđmana. Stečenu poziciju u Srbiji njegova firma – hrvatski Agrokor nije potpuno iskoristila, ali u budućnosti na srpsko tržište ova kompanija gleda kao na odskočnu dasku za rusko i ostala istočna tržišta gde Srbija ima preferencijalne uslove trgovanja. Izvršna potpredsednica Agrokora Ljerka Puljić ističe da su Agrokoru za sledeći korak potrebni veći volumeni proizvodnje od postojećih kao i nova ulaganja jer je sudbina velikih kompanija okretanje tržištima velikog rasta, a to su trenutno Rusija i Turska. Ona je otkrila da je Agrokor već imao ozbiljne ali bezuspešne pokušaje da investira u Rusiju. (8 ) Dakle, ukoliko je Srbija ulaznica za hrvatski Agrokor u Rusiju i prilika za ovu kompaniju da znatno uveća svoju dobit, zbog čega Beograd ne koristi potpuno preferencijalne uslove koje mu odobrava Moskva i na taj način pomogne oporavak svoje ekonomije? Odgovor je veoma jednostavan. Čitav koncept vlasti u Srbiji se zasniva na svojevrsnom idolopoklonstvu prema Zapadu. U njemu nema ozbiljnijeg mesta za Rusiju jer SAD i EU ne žele njen povratak na Balkan i veći ruski uticaj u ovom delu sveta. Na osnovu svega iznetog možemo da zaključimo da je Srbiji za ekonomski oporavak potrebno da napravi otklon od Vašingtona i Brisela za koje nikad neće biti dovoljno mala i slaba.

 

 

( Boris Aleksić )



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*