četvrtak, novembar 21, 2019

Srpsko selo u rukama novih naraštaja

Neka ovaj veliki primer malih ljudi bude poruka svima nama da, uz malo truda, svi zajedno možemo mnogo. Najlakše je sedeti skrštenih ruku, ali šta ćemo kad se stomak pobuni, a uparloženo zemljište ne rodi pogaču?

Akcija sređivanja školskog dvorišta

 

Čovek može sve što hoće, samo kad bi hteo ono što može

 

Selo Jovac nalazi se u Pomoravskom okrugu, u podnožju planine Juhor. Njegov atar proteže se od plodnih ravnica Velike Morave, sve do gustih listopadnih šuma podno Juhora i nepreglednih vinograda iz kojih je nekada poteklo jedno od danas najpoznatijih preduzeća za flaširanje vina i alkoholnih pića, Navip. Prva sećanja na ovaj kraj sežu 125 godina unazad, kada je započeta izgradnja crkve, škole i pruge. Od tog perioda ovo selo beleži rast u privredi, kao i rast svojih žitelja. Svoj vrhunac ovo selo doživeće pedesetih godina dvadesetog veka, kada će postati samostalna opština (Belički okrug, Jagodina).

 

Bez obzira na sve ove povoljne uslove, pošast zvana „devedesete“, nove tendencije i politika odnose danak i u ovom kraju, pa se, od tog perioda pa do danas, beleži stalni pad broja meštana i sve se češće čuje: „Otiš`o u grad da bude gospodin. Nije lud da se muči za parče `leba,“ a vinograde, njive i livade preleću vrane, što bi se reklo u našem kraju.

Centar sela

 

Kada se sve sabere i oduzme, danas selo broji nešto više od 1000 meštana, prosečne starosti od oko 45 godina. Logično je da iz toga proističe da posle školskog zvona za početak časa u klupe dotrči sve manje školaraca, a pojedini učitelji i nastavnici se pripremaju za čas, ali u nekoj drugoj, gradskoj školi, jer u našoj više nemaju posla.

Osnovna škola „Đura Jakšić“

 

Ali, kako to obično biva u životu, ništa na ovom svetu ne postoji bez ravnoteže. Iako ih je sve manje, naši školarci su sve svesniji ozbiljnosti te situacije i sve im je bistrija ideja o očuvanju svoje škole i svog mesta. Jedan njihov mali postupak naterao me je da razmislim o tome i pokazao mi da će, kako oni budu rasli i sazrevali, njihova dela za ovaj kraj biti sve veća i da ima nade uvek kada je tu volja. Naime, par dana nakon početka školske godine, grupa učenika starijih razreda došla je, samoinicijativno, na ideju da bi mogla da uredi školsko dvorište koje je, tokom raspusta, bilo zapušteno. Predlog je naišao na odobravanje od strane nastavnika i za par minuta se sve pretvorilo u jednu veliku radnu akciju ispunjenu druženjem i dečjim šalama. Videvši to, i učenici mlađih razreda su se pridružili i dvorište je za nepun sat bilo potpuno sređeno i udešeno, a učenici su obećali još sličnih akcija.

Neka ovaj veliki primer malih ljudi bude poruka svima nama da, uz malo truda, svi zajedno možemo mnogo. Najlakše je sedeti skrštenih ruku, ali šta ćemo kad se stomak pobuni, a uparloženo zemljište ne rodi pogaču?

 

 

(Jelena Janković – selo Jovac)

 

 



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*