петак, септембар 22, 2017

И то је Србија – глад, беда, очај…

И то је Србија!!!

Тачније, ВОЈВОДИНА, лице и наличје Пајтићевог  и Чанковог „хуманог демократског друштва“, који незадрживо грабе ка ЕУ….заборавивши на народ, при том…

Политиканти уста пуних прича о социјалном програму, као окосници будућег делања…али опет испустише из првог параграфа НАРОД…

Но, да не буде забуне, иста слика, исто одстојање је карактеристика и републичких великодостојника који се још нису озваничили, али су дубоко засели у фотеље….

И они ударају у таламбасе социјалне политике, али од непрекидних шетњи – од Брисела до Вашингтона и натраг – „не стижу“ ни себи да помогну, а камоли народу… А не беше тако давно, таман негде у време предизборних кампања, када су исказивали гнев спрам бивших српских челника којима је народна мука била последња рупа на свирали…

Изгледа, научише исту песму, и у истом ритму нечовјештва наставише…

А гладан и исцрпљен народ се у вртлогу неизвесности и немаштине убија, или их убија својим нечињењем (а постојећом обавезом) и сама власт…

Докле, Србијо, мајко?

 

(Ј.Нићин)

Старица умире пред очима свих, нико није надлежан

 

Перса М. лежи непокретна у соби, у ранама, гладна, жедна, унеређена…Неће је ни болница, ни Центар за социјални рад

18.07.2012 Ириг
Перса М. из села Мале ремете на Фрушкој Гори, има 72 године и једва 20 килограма. У мају је поломила кук, и од тада лежи непокретна у соби, у ранама, гладна, жедна, унеређена…Неће је ни болница, ни Центар за социјални рад.

Споменка Јовановић, комшиница која се прва нашла Перси у невољи, објашњава да од маја до данас жена лежи у кревету и нема ко да се стара о њој.

Перса има супруга Николу, који је чобанин у суседном селу Јаску. Одлази ујутро рано а враћа се увече око 23 часа. Комшије кажу да Персу чак и овом стању физички малтретира кад се увече врати пијан.

Из првог брака Перса има ћерку која живи у Врању и сина који је у Нишу, али су се они изјаснили да не желе да се старају о мајци. Комшије кажу да су деца неколико пута долазили у Малу Ремету, како би им Перса дала сагласност за продају имања у Куршумлији. Кад је то одбила, син и ћерка не долазе, нити контактирају с њом.

Персу у болницу неће да приме, у Центру за социјални рад у Иригу кажу „да су пуно тога урадили“, и да је она превасходно здравствени а не социјални случај. Полиција није од помоћи, јер не зна шта да ради са њом.

Споменка објашњава да више не зна коме да се обрати јер када је Перса у питању сви су ненадлежни. Она се у почекту бринула о Перси, доносила јој је храну, воду, пресвлачила је… Али, како каже, више нема пара за пелене које су јој неопходне.

У Центру за социјални рад у Иригу кажу да су урадили и више него што треба за ову жену и тврде да су се много ангажовали:

„Она није имала ниједан лични документ. Здравствена књижица јој је урађена, а ускоро ће добити и личну карту. Смештај смо јој нашли у Геронтолошком центру у Шапцу, али сва документација мора да буде прикупљена, што иде изузетно тешко. Ми немамо геронто-службу и није у нашој надлежности да се неко свакодневно стара о њој. Она је, пре свега, здравствени случај, а не социјални. Она никада није ни била наш корисник“, каже Снежана Мишковић из Центра за социјални рад у Иригу.

Перса умире на очиглед свих, и нико ништа не предузима.

аутор: АА извор: Новости

(Нови Магазин)

 

 

(Приредила: Г.Г.)



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*