недеља, јануар 24, 2021

Како режим у Србији убија своје грађане

Ако хоћете да се осећате бедно, понижено, да вас малтретирају,  пљачкају и терају да умрете у беди и агонији – решење је лако – родите се у Србији, будите њен држављанин, останите ту да живите. Или једноставно добијте рак, нека вам дете има астму и, останите без посла – а као награду добићете сечење струје!

 

 

 

Rezim u Srbiji ubija svoje gradjane

 

 

Ако хоћете да се осећате бедно, понижено, да вас малтретирају, организовано пљачкају и терају да умрете у беди и агонији – решење је лако – родите се у Србији, будите њен држављанин, останите ту да живите. Или једноставно, као Земунка Александра Кивела, добијте рак, нека вам дете има астму и, останите без посла – а као награду добићете сечење струје! О разводу, неплаћеној алиментацији… нешто касније.

У сваком случају: Живела Србија!

Ово је прича о Александри Кивели, жени која се стицајем животних околности нашла у ситуацији да мора, жели и има храбрости да проговори на овај начин. У име свог сина, у своје име, у име свих невидљивих жена, мајки, читавих породица. Невидљивим државним институцијама, установама, послодавцима.


Александра се сама брине о свом детету.
Ради, плата није довољна да се покрију основни животни трошкови. Дугови се гомилају. Ако не плаћате рачуне за струју, зна се – следи сечење исте. Осим ако сте богаташ у Србији. Онда вам не могу ништа. Када сте чули да су неком богатом појединцу исекли струју? Или некој великој фирми? Александра није богата и нема „леђа“. А онда је остала и без посла.


– Морала сам да се снађем – каже Александра. – Моје дете користи инхалатор на струју. Ми не смемо да будемо без струје. Како за наш проблем Електродистрибуција Београд није имала слуха и нисам успела да нађем друго решење – ја сам се бесправно прикључила. Ухватили су ме
– потписала сам записник. Мој поступак није био исправан, али је био једини могућ.

 

Алиментација – мисаона именица

Будимо реални, између бесправног прикључења и смрти, мало ко од нас би изабрао смрт. Само, није да нема решења – има. Бивши муж на име алиментације дугује преко 360.000 динара! Тај дуг држава не може да „утера“! Иако је поднела кривичну пријаву за кривично дело неплаћања алиментације – ништа се не дешава.

На два рочишта није се појавио. Треће је заказано за октобар. Отац мог детета није битан. Он да је отац и човек, не би ни било потреба да се укључује суд. Питање је како и шта тај суд ради?! Против мене је поднета кривична пријава за крађу струје. Уредно сам одведена у полицију на саслушање. Мене могу да нађу, а њега не?!

Ова Земунка није седела скрштених руку. Слала је свој ЦВ на стотине адреса. Обраћала се Центру за социјални рад Земун, покушавала је да склопи неки споразум са ЕДБ-ом. Бивала је одбијена. Тек након писања медија, ствари су почеле да се покрећу.

 
Четврта – срећа

Из четвртог покушаја, успела је да поднесе захтев за социјалну помоћ. О документацији потребној за остваривање помоћи – да не говоримо. То је готово немогућа мисија. О опхођењу социјалних и осталих службеника и радника, који изговор да не раде свој посао како треба налазе у разним Законима – могло би да се напише неколико томова. О Закону о социјалној заштити, заштити деце… такође.

– У Србији мало тога функционише како треба. Да не набрајам. Знамо сви. И није Србија крива. Криви су људи. Којима је посао да не буду у криву. Којима је посао да решавају овакве и многе друге ситуације. У нормалним земљама ово се решава по службеној дужности. По нормама здравог, писаног, правног система. По нормама неписаног људског морала. Ово се решава лако и брзо – каже Александра.

 

 

vrtlog

 

– Треба нам помоћ. Не хуманитарна. Не милостиња. Треба нам посао. Потребне су нам институције. Оне за народ. Оне што не шаљу мајку на суд – закључује Александра.

Александра је добро сада. Операција је прошла добро, опоравила се. Сенка малигног тумора одстрањеног из тела вероватно никада неће отићи, као ни чињеница да су с њим отишле и обе дојке. Али, за сада је све у реду, у складу са могућностима. Него, није то све. Она је школовани менаџер, са активним знањем италијанског и енглеског, и радним искуством. И нема посао. А, могла би да ради…

 

( В.Јовановић)

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  Марковић Рајица   |  четвртак, 30 октобар 2014 15:59

    Овде се треба поставити питање, ко влада Србијом а ко опслужује злог господара. Плаћени послушници злог господара нису Божији посланици, зато немају ни милости ни морала. У Србији влада људска поквареност, гласовима људске глупости, а за рачун светских покварењака који руше националне државе и претварају их у сиротињске логоре. Све институције и све установе у Србији функционишу као воденице за млевење људи. Милиони су без посла, милиони раде на црно за неку беду, али ту је и онај неопходни милион административних плаћеника који само раде свој посао. Сито кроз које нас просејавају и одбацују изабрано је вољом колективног несвесног србског народа. На хиљаде је оваквих примера у Србији и ништа се не постиже решавањем појединачних проблема. Изгледа да је ово једини пут до умног зрења србског народа и његовог ослобођења.

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари