петак, 24 септембра, 2021

Потопљена Србија

Руска помоћ је стигла у прави час, у најбољем могућем тренутку. Да Руси нису одреаговали на време, нечекајући било какве бирократске процедуре, размере катастрофе по животе несрећних грађана Србије биле би много веће. ЕУропа је у првим данима катастрофе библијских размера, ћутала и посматрала. Онда се сетила да шаље тим`за процену штете` док се Србија, кандидат за пуноправно чланство у ЕУ давила!

 

 

 

poplave-Srbija vucic EU

 

 

 

Није фер сада критиковати, али је људски и неопходно упозорити

Србија је доживела катастрофу несагледивих размера. Биланси ће се тек сводити. И не само Србија већ и Република Српска, Федерација, Хрватска. Балкан ово не памти. Од када се мере водостаји, овај ниво водостаја проузрокован циклоном који се некако већ заглавио над Србијом у свом највећем капацитету, није забележен. И сви су затечени, јер према досадашњем искуству ово је небрањиво. Бране, насипи изграђени према свим мерилима струке од пре тридесет и четрдесет година напросто нису имали никакве шансе пред историјским потопом. Људи су у неколико минута изгубили све! Колико је пострадалих, то нико сада са сигурношћу не може да каже, јер се вода још није повукла и страхује се да ће број жртава бити велики.

Обреновац, надомак Београда не постоји. Крупањ, такође. Врло је неизвесно шта ће бити с ваљевским крајем по активирању клизишта-једном речју мапа Србије какву знамо неповратно је измењена потопом! Ништа боље није прошла ни Република Српска, Федерација, Хрватска. Градови, села, засеоци које смо некада познавали и кроз која смо пролазили више не постоје. У два дана нестало је све. Притом у наредних десет дана може да се деси да се у несрећи (про)нађу и други делови територије који су на удару Саве, Дунава али и њихових притока-скоро свих водотокова који су показали да чак и планински потоци могу постати велике и разорне силе.

Министарство унутрашњих послова Владе Републике Србије саопштило је 19. маја да је „са угрожених подручја до сада евакуисано 25.070 особа и да је најтежа ситуација у Обреновцу, Крупњу, Сремској Рачи и Јамену. Са подручја Обреновца евакуисано је приближно 7.800 особа, док је кроз прихватне центре прошло више од 9.000, од чега се један број евакуисаних после евиденције сместио код родбине. Евакуација, као и достава хране и воде угроженима у том граду, и даље је у току. Из избегличког насеља у Старом Костолцу евакуисано је приближно 150 особа које су измештене у халу спортова у Костолцу и касарну `Сопот` у Пожаревцу. На територији Сремске Митровице укупно је евакуисано 660 особа, док су мештани Јамена комплетно евакуисани. Река Сава је у благом опадању и водостај је за пет сантиметара мањи у односу на синоћ. У Крупњу највећи проблем представља појава великог броја одрона и клизишта, при чему је санирано клизиште које је угрожавало хладњачу са амонијаком. Вода од поплавног таласа се повлачи, становништво се редовно снабдева храном и водом. На територији Републике без струје је било више од 26.000 домаћинстава, поплављено је 2.260 објеката, а угрожена су 1.763 објекта.“ (1)

Надаље, сваки опрез је неопходан! Опасност још, нажалост, није прошла.

Руски „Десант на Обреновац“: „Братска помоћ оличена је у томе што заменик министра Чижиков није ни чекао да формална процедура буде завршена, већ је одмах по пријему писма почео да се укрцава у авион, заједно са својим тимом, истакао је Чепурин, и нагласио да су руски специјалци извукли из воде 2.160 људи, од чега 576 деце,“ (2) речено је на ванредној конференцији за новинаре оджаној у амбасади Руске Федерације, 18. маја. Спасиоци Министарства за ванредне ситуације Русије из поплава у Србији извукли  су 2160 људи, од чега 576 деце. На ванредној конференцији за новинаре у руској амбасади говорили су амбасадор Русије Александар Чепурин, заменик руског министра за ванредне ситуације Едуард Николајевич Чижиков и руководилац Руско-српског хуманитарног центра у Нишу Виктор Сафјанов. Својеврстан руски „десант на Обреновац“, како су га назвали, почео је обраћањем премијера Александра Вучића колегама из Москве, у поподневним часовима, у четвртак 15. маја, да би већ у петак у 8.15 ујутру први руски авион МЧС-а слетео на нишки аеродром. „У овом тешком времену за српски народ видео сам надљудске напоре руководства Србије, са којима смо и заједно били на лицу места, али и највише врлине, храброст, солидарности и самопожртвовање бројних грађана који су се одмах одазвали на апеле за помоћ“, истакао је Чепурин.

 

Rusi dolaze...

 

За мање од пола дана од пријема Вучићевог писма, у Нишу је већ било 79 руских спасилаца, опремљених моторним чамцима. Стигла су три авиона `Иљушин` са 47 тона хуманитарне помоћи, махом храном и ћебадима, 40 моторних чамаца за извлачење, 30 специјалних дизел агрегата, од којих сваки подмирује потребе за електричном енергијом за око 60 домаћинстава. Чепурин је рекао да је допремљено и 18 великих пумпи за избацивање воде, као и топови за исушивање просторија, што ће бити неопходно када се вода повуче.Заменик министра Чижиков истакао је добру сарадњу и координацију са српским колегама, војском, полицијом и жандармеријом, као и да није било проблема приликом прелета из Русије. Помагаћемо српском народу и даље, колико год то буде потребно, нагласио је Чижиков и истакао да се помоћ тренутно дистрибуира онима који су остали у поплављеном подручју. Шеф хуманитарног центра у Нишу Сафјанов такође је подвукао да је у овој ситуацији од пресудног значаја било – у што краћем року стићи на место катастрофе, што је и учињено.

Премијер Србије Александар Вучић у првим данима катаклизме која је погодила Србију, „видно нервозним гласом (…) тражио је од Европске уније и од свих у Европи да брже и више шаљу помоћ – Немојте да нам шаљете 10, 20, 50 и 100 хиљада евра. Ако хоћете да нам шаљете озбиљну помоћ, шаљите нам озбиљну помоћ. Потребни су нам чамци и хеликоптери-казао је видно изнервиран Вучић“. (3) Начелник сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Предраг Марић, рекао је да је „руска помоћ стигла у прави час, у најбољем могућем тренутку“ (4) и да Србија не сме заборавити храброст и подршку коју су руски спасиоци и Русија дали Србији у невољи која ју је задесила. Професионализам, искуство и братска пожртвованост руских спасиоца задивила је целу  Србију и не постоје довољно јаке речи које би описале ситуацију на терену. Посебно када се има у виду да Руси нису одреаговали на време, нечекајући било какве бирократске процедуре, размере катастрофе по животе несретних грађана Србије биле би много веће.

ЕУропа је у првим данима катастрофе библијских размера, ћутала и посматрала. Онда се сетила да шаље тим „за процену штете“ док се Србија, кандидат за пуноправно чланство у ЕУ давила! У тим првим данима, одлучујућим за даљи ток преживљавања, уз Србију и њене грађане била је Русија, како директном прекопотребном помоћи тако медијски, хуманитарно…сајтови, електронски медији позивали су на помоћ братској Србији. Редакција Фонда стратешке културе, где се драги читаоци тренутно налазите, међу првима је упутила апел подршке и помоћи братском српском народу. (5)

BBC, CNN својим извештајима показали су свој прави однос према Србији. И не само према њој: „Морам то да истакнем, свуда и увек када је то могуће, јер главни међународни медији као што су CNN и BBC потцењују у својим извештајима величину онога што се дешава у Србији и Босни. Ово је једна од најгорих поплава икада виђених, многи градови

 

obrenovac-snimak-iz-vazduha...

 

 

су евакуисани, пола моје земље можда неће имати струју… То мора да се покаже свету, потребна нам је помоћ“ (6), рекао је најбољи светски тенисер Новак Ђоковић после пласмана у финале Мастерс турнира у Риму. Сетимо се само извештавања водећих корпоративних медија са западне хемисфере када су нас бесомучно бомбардовали они који у надлежности имали очување `мира`, или како су свакодневно баражном медијском паљбом стизали извештаји у западно јавно мњење о `геноцидном народу` с простора Балкана. Били смо прве и ударне вести ратне пропаганде корпоративних медија.

Србија је у окружењу НАТО база. Једна  од највећих база налази се на Косову и Метохији-Бондстил. НАТО стратегија између осталог садржи и област заштите и очувања животне средине. Сам Оквирни документ `Партнерства за мир`, чија је Србија чланица предвиђа и „унапређење војних односа и сарадње са Савезом у области заједничког планирања, обучавања и вежби са циљем да учесници ојачају своје способности за учешће у мисијама очувања мира, хуманитарним операцијама, акцијама потраге и спасавања и другим операцијама које буду предузимане у будућности“. Где је онда био НАТО с подршком? Да ли је генерални секретар НАТО преспавао праву хуманитарну катастрофу у Србији и региону Балкана? Или су за НАТО `хуманитарне` интервенције само класичне војне агресије које увек и свуда имају за циљ успостављање НАТО лојалним режимима? Прејако? Па, да се онда (под)сетимо колико је само требало да авијација 19 најјачих западних земаља поништи Србију; или, колико је само минута било потребно да бомбардери НАТО крену из Авијана и сравне све пред собом! Уосталом, од земаља и Савеза које је користио оружје за масовно уништење (или геноцид) попут пуњења са осиромашеним уранијумом и нисмо могли да очекујемо боље. Оно што је НАТО авијација уништила током агресије, и сам политичко-војни Савез наставио после (разарање структуре војске) мери се милијардама долара ратне штете. Да нам је одштета плаћена Србија би имала ресурсе да и после катастрофалног потопа обнови своју земљу, подигне из пепела свој народ. Али не!

Србија је прећутала захтев за ратном одштетом, прихватила захтеве који су директно супротни националним интересима, поништила реформама војске концепт који у мирнодопским условима чини праву снагу једне земље. Уосталом природна катастрофа је показала управо потпуну бесмисленост ЕУ, односно НАТО зацртане мапе пута за Србију. И док ЕУ и НАТО нису били обавештени о потопу над Балканом, Србија је гледала руске спасиоце који с моста скачу небили спасили људе из преврнутог чамца у којима су се налазили и спасиоци.

„Видели смо и међународну солидарност низа земаља на делу, а Русија је реаговала брзо и братски, јер је брзина у оваквим ситуацијама од пресудног значаја“ (7), рекао је руски амбасадор на већ поменутој конференцији за новинаре. Међународна помоћ је, тако и почела полако да стиже с разних страна, и свакако ће пронаћи своје место у данима, месецима и годинама опоравка од поплава следе.

Управо због свега поменутог морамо упозорити актуалну власт која не може (и то се мора рећи) бити одговорна за потпуно нефункционални систем који може да се носи са оваквим ситуацијама – да у времену које долази, а јесте време процена и анализа МОРА коренито да преиспита правац у ком Србија треба да иде. Нико не може да гарантује, у светлу потпуно измењене климатске слике света, да се ова катастрофа неће поновити (Не дај, Боже) за годину дана или пре. А Србија, чак нема ни карту клизишта на територији која је у тридесетпроцентном делу склоно клизиштима.

Редефинисање реформског курса Србије: Као што смо на почетку и констатовали критиковати сада није коректно. Актуална власт није адреса на коју треба упутити критику за потпуно неодржив систем који није у стању да се носи са катастрофалном ситуацијом проузрокованом елементарном непогодом. Гарнитуре које су од петог октобра систематски уништавале Србију директно су одговорне за рушевину од државе коју је наследио тренутни менаџмент Србије. И то је чињеница. Међутим, неопходно је упозорити носиоце власти да реформе које су прекопотребне и неминовне прилагоде једино и само националним интересима Србије а не корпоративним интересима Брисела и Вашингтона. Да се подсетимо: не тако давно први министар Србије предложио је оквир реформи кроз троипосатни експозе и представио кључне речи програма: `промене и модернизација`. Оне, како је речено, неће бити само економске (иако је највећи део, с разлогом, посвећен економији) већ, како је најављено и културне и социјалне: „да бисмо прилагодили нашу економију 21. веку, да бисмо развили потенцијал људских ресурса, да бисмо привукли инвестиције и изградили економију за будућност, садашња влада ће се упустити у три велика задатка којима смо у потпуности посвећени: Први, реформисање начина на који наша економија функционише доношењем веома опсежног, детаљног и озбиљног пакета реформи у парламенту. То би били нови, темељни и детаљни закони који би у Србији створили право тржишно окружење и још више помогли да се уништи корупција. Ови закони би реформисали начин пословања у Србији и омогућили нам да дођемо до много више инвестиција и капитала. Наш други велики задатак био би да развијемо наш приватни сектор давањем подстицаја малим и средњим предузећима како бисмо сами запошљавали више људи, и смањењем броја људи у јавном сектору(…) И трећи највећи задатак у економији  биће да консолидујемо наш буџет смањењем трошкова и повећањем наших прихода.Тако бисмо имали више новца да улажемо у стварање радних места, подизање животног стандарда, улажемо у образовање, здравство, културу, науку и, наравно, инфраструктуру“, рекао је премијер. Економски опоравак Србије, како се истиче у експозеу требало би да се одвија кроз три тачке: Снажна и кредибилна стабилизација јавних финансија „која ће довести до тога да се раст јавног дуга заустави до 2017. године;

Уследила је реформа јавног сектора „која ће довести до унапређења његове ефикасности и квалитета јавних добара и услуга које он производи (ефикаснија администрација, доступније и ефикасније здравство, доступније и квалитетније образовање, ефикаснијих судски систем)“ коначно, „Реформа привредног амбијента, која ће довести до снажног и брзог обарања ризика и трошкова пословања у Србији.“ Реформа ће се проводити кроз три фазе: 1) до половине текуће године, 2) до краја текуће године и 3) у периоду 2015-2017. У првих сто дана била је најављена фискална консолидација: до краја јуна ребаланс буџета. Током мандата ове владе предвиђа се уштеда на годишњем нивоу од око 1,5 милијарди евра „У првој фази консолидације извршиће се:Смањење плата у јавном сектору за 10%, а плате ће наставити да расту по тренутним фискалним правилима од 2015. године. Паралелно са овом мером ће бити укинут и солидарни порез, који је био неопходна мера у кратком року. На крају 2016. године у здравој српској економији, плате у јавном сектору достићи ће виши ниво него што је то данас“. Следе уштеде на расходној страни буџета, смањење дневница, трошкова репрезентације, путовања, донација за спортске клубове. У првих сто дана предвиђено је и интезивирање активности на закључењу уговора са ММФ-ом, решавање одрживог функционисања банака у већинском државном власништву кроз приватизацију, консолидацију и то до краја 2014.

До средине текуће године, према експозеу, приватизоваће се и `Дунав осигурање`; утврдиће се начини решавања 157 предузећа у реструктуирању,  као и за све предузећа у којима је држава власник: „Једино решење да ова предузећа дугорочно опстану јесте да буду приватизована и да нови власник уложи озбиљан капитал и донесе свој „know-how“.Телеком Србије ће ући у процес приватизације(…) Најбоља опција за ЕПС био би улазак мањинског партнера до краја следеће године (једна од водећих светских фирми у енергетској индустрији). Тај партнер би бирао већину менаџмента ЕПС-а и повећао ефикасност пословања(…)Србијагас треба под хитно реструктурирати – и организационо и финансијски (идеално до половине ове године) и потенцијално приватизовати неке делове компаније (нпр. дистрибуцију гаса)…Железнице Србије треба реструктурирати до краја ове године и раздвојити у три целине: путнички превоз, превоз робе (карго) и инфраструктуру. Превоз робе је профитабилна делатност за коју би били заинтересовани инвеститори и њу треба приватизовати. Путнички саобраћај и инфраструктура били би у државном власништву(…)РТБ Бор је највреднија компанија у источној Србији, али је због великих дугова и лошег менаџмента доведена у тешку ситуацију. Компанија би уз финансијско реструктурирање имала велики број заинтересованих инвеститора и могла би да се постигне висока цена, а дугорочно чак и већи број запослених. За приватизацију РТБ Бора неопходно је да се промени и регулаторни оквир, а покушаћемо у периоду пред нама  да  подигнемо рудну ренту да би и држава и локална самоуправа имале користи од руде ископане на њиховој територији.Следе Државна Лутрија Србија, где према најавама већ постоје заинтересовани партнери, Аеродром Београд а потенцијално и други саобраћајни инфраструктурни пројекти тражиће партнере који би их активно и професионално водили. У овом смислу у 2014. и 2015. години кренуће се са тражењем дугорочних концесионих партнера“. Све ово требало би да се одвија уз пуну контролу јавности.

До краја јула биће усвојен реформски пакет закона из области економије, јавних финансија и социјалне заштите, који ће створити претпоставке за значајно унапређење конкурентности српске привреде, те за привлачење инвестиција и запошљавање: ради се о Законима о раду, планирању и изградњи, приватизацији, стечају, пензијском и инвалидском осигурању, страним улагањима, јавним предузећима, пореском поступку и пореској администрацији, привременом усклађивању основица за обрачун и исплату плата односно зарада код корисника јавних средстава, тј. платним разредима, државним службеницима, о осигурању, хипотеци. Уз овај пакет реформских закона следе и антирецесионе мере економске политике кроз субвенције, динаризацију финансијског система, покретања пројеката јефтине станоградње. До краја 2014, очекује се агресивна борба против сиве економије, дефинисање жељеног стања јавне управе „са посебним освртом на здравство, просвету и науку, и државну управу и локалну самоуправу, укључујући и циљни број запослених“. Оптимизација обима јавног сектора најављује се кроз анализу постојећег стања и броја запослених, описа радних места и то све до краја новембра 2014. године када ће запослени у јавном сектору знати шта да очекују. Од 2015-2017 следе структурне реформе, нови пројекти, излазак на нова тржишта и повећање извоза.

„У области законодавне процедуре која је основ и прегледности пословања и доброг амбијента за улагање биће донети нови Закон и подзаконска акта о енергетици, Закон о геолошким истраживањима и рударству, Закон о тржишту електричне енергије, Закон о тржишту гаса, Закон о тржишту топлотне енергије, усклађени са прописима и стандардима ЕУ, као и подзаконска акта Закона о ефикасном коришћењу енергије, Закона о робним резервама у делу постојања обавезних резерви нафте, нафтних деривата и гаса у Србији, и подзаконских аката у циљу даљег поспешивања искоришћења обновљивих извора енергије, посебно биомасе.У области рударства извршиће се озбиљне измене постојећих аката и сеча прописа, који успоравају и гуше развој рударства.Извршиће се промена тарифног система и отворити поглавље 15 – Енергетика,  у преговорима са ЕУ. За Србију посебан значај има чланство у Енергетској заједници и процес придруживања Европској унији. Енергетска Стратегија Енергетске заједнице је управо и настала на иницијативу Србије и представља спону са енергетском политиком ЕУ. Јасно смо посвећени, не само процесу европских интеграција, већ и развоју сарадње са свим земљама које су на међународној сцени препознате као лидери“. У области пољопривреде најављује се повећање пољопривреде производње од 30 одсто. Следе реформе у свим осталим областима, уз врло амбициозне планове и мора се рећи неизвесну друштвену прихватљивост.

Јасно је дакле, да се према експозеу држава намерила да се повуче из власништва и да ће `либерализовано` тржиште увести нове власнике с олакшавајућим околностима за отказивање Уговора о раду које ће пружити радно законодавство у најави. Све ово отворило је бројна питања, дилеме, стрепње које су се кретале у смеру друштвене прихватљивости овако најављених реформи.

Да буде јасно, Србији је потребна уређена држава, привреда, опоравак индустрије и јака социјална компонента. Она мора да буде Отаџбина свим њеним грађанима који ће се осећати сигурно, равноправно, просперитетно и заштићено. Да ли она то може на ЕУ путу, под строгим надзором ММФ и Светске банке? Или, у том окружењу шта Србија може да очекује? Да унапреди привредни раст? Побољша квалитет производа и услуга? Унапреди стандарде у свим областима? Уосталом, да је све ово била замисао развијене ЕУропе, бивша Југославија не би била разрушена крвавим ратовима, санкцијама…и свим оним механизмима за економско па и политичко поробљавање који су (били) на располагању породици `великих` из западне хемисфере. Када само погледамо у окружење, па зар словеначки економиста Јоже Менцингер не поручује Србији да јој је излаз баш у чињеници што неће брзо у ЕУ (8 )? Или, др Бранко Хорват хрватски економиста, који је о транзицији рекао све: транзиција је идеолошка одлука којом се људима сугерише да прелазе на виши режим, а фактички се иде на старо, на рестаурацију капитализма са карактеристикама као што су мафијаштво, експлоатација и екстремна расподела дохотка“. И Словенија и Хрватска, као чланице ЕУ данас изгледају попут рушевина у економском, привредном, социјалном смислу. Шта је, тек, остало за Србију која је далеко од статуса миљенице Запада као претходне две? Заиста смо желели да видимо добру будућност из перспективе најављених реформи…али нам је уз све атоме преостале снаге тешко полазило за руком. Поготово у оквиру ЕУ пута, притом уз `добре` услуге ММФ и Светске банке које ће тек показати све своје механизме у периоду који је испред нас а јесте опоравак од катастрофалних поплава. Да ли ће те међународне финансијске институције одобрити значајан грејс период за отплату кредита Србији или смањити ниво камата које Србија сада нема шанси да испрати а да притом не склизне у потпуни амбис? Или, сада ће на испиту бити друштвена одговорност целокупног финансијског и спекулативног сектора који је тако лако одрао кожу с леђа српске привреде и грађана. Не сме се уз све то сметнути с ума да данас; а посебно сутра, лихварске камате у Србији неће имати ко да плати. И то је чињеница.

Али, све ово биле су наше бриге пре потопа.

После потопа, слика је потпуно другчија. Приоритети су наглавачке изменили своје позиције. А онда изванредна снага опљачканог и осиромашеног народа показала се у свом најсјјанијем облику. Грађани Србије прогласили су себи општу мобилизацију и без питања, одмора, страха за сопствени живот кренули да помажу својим сународницима. Уз потпуну мобилизацију свега расположивог грађани су показали колико воле своју Отаџбину, и са колико силине је бране-као у најславнијим данима српске историје. И то, ништа мање од храбрих припадника, војних и полицијских снага-заборављајући притом да су још пре свег овог зла дотакли само егзистанцијално дно; заборављајући и чињеницу да су баш они били те најављене жртве реформи.

 

poplave u srbiji 1...

 

 

То се никада и никако не сме заборавити!

Ове редове тако треба и читати: као АПЕЛ за спас Србије, упућен актуалној политичкој елити, а знамо се дуго, да изборе у себи снагу и усмере Србију пут опоравка и то без компромиса; да погледају јаче и одлучније пут Русије која је у тренуцима своје борбе за опстанак, у тренуцима када јој је безумни корпоративни запад објавио Хладни рат несебично БРАТСКИ послала своје најбоље људе који су жртвовали и своје животе спасавајући несретне људе из Обреновца и других водом похараних места. Не заборавите и то! Јер народ који се мобилизије на тако величанствени начин, одредио је вектор кретања своје Отаџбине. Само га треба следити. Тако ћемо сви, свако са свим својим ресурсима стати на линију одбране националних интереса који су изнад сваког појединачног, зар не? Србија је дотакла само дно, и сада нема простора за било какве експерименте. Отворио се јасан пут у будућност за коју је свака добронамерна анализа у смислу: професионализације институција, мобилизације најбољих људских ресурса без страначких атрибута, промене вектора геополитичког опредељења добро дошла и неопходна. А свима онима који би да политизују и профитирају од несреће и невоље које је задесио грађане Србије, Републике Српске и других поплавама захваћених делова западног Балкана можемо само рећи: СРАМ ВАС БИЛО!

Будите уверени да се ни то неће заборавити!

 

 

 

(Марина Рагуш)

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари