недеља, септембар 24, 2017

Распад породице

Породица у Србији губи на значају, из године у годину склапа се све мање бракова. Од просечна четири члана, српска фамилија спала на свега три. Права реткост више од једног детета 

 

ПРОСЕЧНА породица у Србији је у протеклих десет година остала без једног члана! Према подацима пописа становништва из 2002. године, чинили су је муж, жена и двоје деце, а од тада се број потомака смањио, па је скоро постала права реткост да брачни пар има више од једног детета.

Оснивање породице у Србији постало је озбиљна рачуница, за коју је, према речима стручњака, важније знање математике него емоције. Пре него што стане на „луди кламен“, млада данас угаси 30 свећица на торти, док се младожења у просеку на тај корак не одлучује пре 33. рођендана.

– У нашем народу термини породица и домаћинство се често поистовећују. Породицу чине само брачни или ванбрачни партнери или родитељи и њихова деца. Домаћинство чине све особе које живе заједно и користе иста средства за задовољење својих потреба, и ту спадају и бабе, деде, рођаци – појашњава Снежана Лакчевић, начелница Одељења за попис у Републичком заводу за статистику. – По нашој методологији, породица са децом је чак и када родитељи имају 80 година, а „дете“ 50 и још живи са њима.

Зато се и податак да се од 2.200.000 породица у Србији у свакој другој одгаја бар једно дете, док је свака трећа без потомства, мора узети са резервом, јер је стварна слика још гора. Од укупног броја породица са децом, тек у свакој другој расте дете млађе од 25 година!

– Још пре десет година смо постигли карактеристике европске породице, када је је на попису утврђено да просечна породица има 1,6 деце – објашњава Лакчевићева. – Најзаступљеније су породице са једним дететом и има их 33 одсто, без потомства је 31 одсто парова, док је исти проценат породица са два детета. Са троје и више деце има свега нешто више од пет одсто породица.

Удружење „Родитељ“ је поводом Светског дана породице, који је обележен 15. маја, скренуло пажњу јавности на проблеме који тиште савремену породицу и најавило иницијативу за оснивање посебног министарства за породицу у оквиру састава нове владе.

– Стална трка за зарадом, али и многобројни други узроци довели су до тога да је институција породице изгубила на значају какав је имала раније – сматра Драгана Соћанин, председница удружења „Родитељ“. – Држава са својим институцијама не показује интересовање да породици пружи адекватну и системску подршку. Бригом о породици бави се само један сектор у оквиру Министарства рада и социјалне политике, што јасно показује став државе према овој „институцији“.

Психолог Срећко Лазић сматра да као што појединац може да оболи, исто тако може да оболи и цела друштвена заједница. Породица је „тело“ колективне душе народа. Оболеле многе породице поуздан су индикатор да је оболела колективна свест друштва.

 

– Већина чланова нашег друштва су сведоци агоније и урушавања скоро свих друштвених вредности, само немају коме да се изјадају – каже Лазић. – Није криза незапослености одговорна за кризу професионалног остварења, кризу брака и демографску осеку. Одговорна је агонија погрешног система вредности који је кулминирао својим плодовима у данашње време. Нажалост, наше друштво је давно изградило погрешан систем вредности који је временом, полако клијао, растао и уродио отровним плодом, распадом породица и друштва у целини. Када се деценијама формирају нездрави односи међу члановима породица одустајањем од изворног принципа живота – љубав пре свега, то се неминовно рефлектује у огледалу породице. Похлепа, грамзивост, себичност, охолост, гордост, ароганција, нетрпељивост, цинизам, злурадост, завист… то је семе зла које израсте у велика страдања.

Да ли је за податак да је пре десет година у Србији склопљено 41.947 бракова, а 2010. године чак шест хиљада мање крива само „мода“ са Запада или су корени много дубљи? Психолог напомиње да имитација разних лажних ауторитета може бити само изговор за сопствену дезоријентисаност у животу.

Егзистенцијални став да „везивање није модерно“ је у ствари рационализација која служи да се сакрије унутрашњи страх од одговорности према изазовима живота – тврди Срећко Лазић. – Такав изговор може да завара „публику“, али неуспешан појединац не може сакрити од себе сопствену осујећеност оним што му живот доноси. Деца су плод цвета љубави својих родитеља. Када нема страха у мушкарцу и жени кроз њих потече струја љубави која се материјализује у рађању потомства. Страх је одговоран за „доношење одлуке“ да се нема деце. Сведоци смо да многа сиромашна друштва имају висок наталитет. То говори у прилог тврдњи да сиромаштво није разлог да се не формира брак и да се не рађају деца. У нашем друштву прави разлог беле куге је духовна дезоријентисаност.

 

Стратегија на папиру

ПРЕДСЕДНИЦА удружења „Родитељ“ сматра да је за одлуку о заснивању породице неопходна погодна друштвена клима.- Да би се породица одржала, требало би створити услове у којима жене неће страховати за радно место након саопштавања информације шефу да су у другом стању, у којима све запослене жене имају пун износ накнаде током трудничког боловања и оверене здравствене књижице, у којима самохрани родитељи не воде вишегодишње судске процесе за старатељство над дететом – истиче Драгана Соћанин. – Да би се све ово остварило за почетак је довољно почети са применом решења из Стратегије за подстицај рађања усвојене још 2008. године. Иако овај документ предвиђа и мере које нису финансијске природе, глобална економска криза искоришћена је као изговор да цела стратегија остане мртво слово за папиру.


Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*