среда, децембар 13, 2017

Скандалозно: Масовне убице из министровог кабинета

Министар пољопривреде Горан Кнежевић и његови сарадници са буџетским платама пет пута већим од српског просека, уместо да спрече Петра Матијевића и њему сличне произвођаче да немилосрдно у храну гурају канцерогене додатке, антибиотике, хормоне раста, естерогене, одобрили су прошле године још један монструозни правилник који су израдили његови службеници.

Министар пољопривреде Горан Кнежевић легализовао присуство антибиотика и кокцидиостатика у храни, лажно их представљајући као адитиве

goran-knezevic-...

Под будним оком министра пољопривреде Горана Кнежевића, у продаји је месо обогаћено хормонима, антибиотицима и седативима. Тачније, дозвољено је да се у храну додаје канцерогени адитив Е407 који изазива рак дебелог црева! У храни за стоку дозвољена је салмонела, а додају се и седативи. Дозвољена је продаја виршли и кобасица које не садрже ниједан грам животињских протеина! Али, уместо да спречи масовно тровање, ресорни министар дојављује прозвођачима имена новинара који истражују ову тему, како би заштитио профите које остварују од продаје ђубрета, које је упаковано као храна…

Бивши кадрови бивше министарке пољопривреде Иване Дулић-Марковић, и даље управљају овим ресором. Садашњи министар Горан Кнежевић, нема свој став, а и да га има, не сме да га саопшти. И ту се види какав је континуитет остварила напредњачка власт са Демократском странком, и ко је ту, уствари, главни.

Наиме, министарство воде секретари, Данило Голубовић и Дејан Крњајић, начелник Одељења за здравствену заштиту добробит животиња, Будимир Плавшић, начелник Одељења за ветеринарско јавно здравље у Управи за ветерину Слободан Шибалић, начелник Одељења за међународни промет и сертификацију Синиша Котур и начелник ветеринарске републичке инспекције Сања Челебићанин.

У међувремену, народ једе месо од бруцелозних крава, леукемичних коња, хибридних пилића накљуканих антибиотицима, хормонима раста и естерогенима, сухомеснате производе напуњене канцерогеним адитивима…

Главобоља, пецкање у врату и на подлактицама, натечено лице, хладно знојење, вртоглавица, малаксалост, дијареја, стомачни грчеви, сметње у срчаном ритму, последице су адитива Е621 пише на листи о адитивима које треба избегавати, а коју је саставило Хрватско удружење за заштиту потрошача.

Истраживачи Таблоида су обишли продавнице и утврдила да је овај адитив присутан у виршлама и другој храни која се код нас продају. За Е621, већ је писало да је узроковао оштећење мозга на лабораторијским животињама, а како смо објавили у прошлом броју Таблоида, овај и друге адитиве у Србији је дозвољено стављати чак и у храну за бебе!

Протокол смрти који све ово дозвољава, зове се, уствари, „Правилнику о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса“.Овим Правилником дозвољено је српским потрошачима у храну стављати готово све адитиве које је светска прехрамбена индустрија икада патентирала.

Горан Кнежевић и његови сарадници са буџетским платама пет пута већим од српског просека, уместо да спрече Петра Матијевића и њему сличне произвођаче да немилосрдно у храну гурају канцерогене додатке, антибиотике, хормоне раста, естерогене, одобрили су прошле године још један монструозни правилник који су израдили његови службеници.

-Антибиотик „Kokcidiostatic“ сада се у правилнику води као адитив, у питању је Правилник о изменама и допунама правилника о квалитету хране за животиње број 1113/12, прича добро упућен саговорник Таблоида и објашњава да је на овај начин легализовано системско кљукање животиња са антибиотицима.

Наш саговорник објашњава и зашто произвођачи прибегавају антибиотицима

– У процесу производње постоји угинуће животиња које се пење и до 12 одсто. То значи да од десет хиљада животиња 1.200 неће доживети да их закољу и прераде у храну. Ово за произвођача значи губитак од 3.000 до 7.000 евра на сваких 10.000 животиња. Додавањем антибиотика, искључује се угинуће и 100 одсто животиња бива прерађено у храну. Ти антибиотици остају у месу, поготово у пилећем месу, и тако стижу у организме конзумената и изазивају поремећај у раду јетре, бубрега, у систему за варење, а дугорочно доводе и до мутације познатих бактерија, за које потом нема лека.

На питање који је мотив да се антибиотик сада представи као легалан адитив сточној и живинској храни и угрози здравље нације, наш саговорник кратко одговара: „Профит“!

Он каже да би на овакве ствари требало да реагује Начелник ветеринарске инспекције, Сања Челебићанин.На жалост, Челебићанинова на овакве ствари никада не реагује. Када је оптуже она спремно одговара: „Ја ништа нисам потписала – ништа нисам крива!“

Ипак сама функција начелника ветринарске инспекције носи са собом обавезу да се спречава тровање народа, а неспречавање таквог криминала, или аминовање увоза бруцелозних крава је у нормалној држави тешко кривично дело.

 

„Ја ништа не потписујем, то је битно!“
Sanja Celebicanin...

Неколико сати након што се Таблоид појавио на киосцима, Сања Челебићанин је позвала нашег саговорника из прошлог броја доктора ветерине Мирослава Стојшића и запретила му да је више не спомиње јер ће у супротном морати да се сели из Србије!

Према Стојшићевим белешкама, разговори између њих двоје је текао на следећи начин.

Челебићанин: Колега шта си ово писао преко Таблоида? Директно напад на мене, а ја ништа нисам крива, јер ништа нисам потписала. Ја никоме нисам наредила. Ја нисам учествовала у доношењу правилника (такозваног Протокола смрти, прим аут.).
Стојшић: Ти си дала предлог комисији испред твоје управе. Управа за ветерину је дала предлог.


Челебићанин:
Нисам ја дала предлог дали су га Шибалић, Јова Ћирковић и Мирјана Радовић
Стојшић: Начелник мора да прегледа да ли је предлог прихватљив или не, а ти си начелник.


Челебићанин:
Комисија је дала правилник!
Стојшић: Јесте, Вуковић, Петровић и остали који су учествовали. Али су они вама дали тај правилник да га прегледате. Ви прегледате, кажете у реду је, и тек се онда објављује у службеном гласнику. Ви сте задужени за контролу намирница и безбедност хране, дужност Вам је да у правилницима прецизирате који адитиви могу у којим дозама да се ставе. Морате да одредите и количину протеина.

Челебићанин: Ја сам послала деманти у Таблоид и обавестила адвоката да поднесе тужбу против тебе. Платићеш милион и по динара! Ако наставиш са писањем биће ти продата кућа, за казне и трошкове. А ти и сви који ударите на мене, протераћу вас из ове земље!
Стојшић: Сања, како те није срамота да твоје министарство дозволи увоз „МОМ-а*“ на западу су га забранили за мачке и псе! То је трећа категорија, а дозволила си да га ставе у храну за децу! Зашто сте дозволили да у млевено месо за ћевап ставе лед, лој, соју? И то се продаје 380 динара за килограм, а килограм јунетине је 380 динара!
(* МОМ = Отпадна материја меса, састављена од плућа пилића, пилећих тртица, изазива разне болести у ЕУ забрањена за исхрану људи и кућних љубимаца)

Челебићанин: Ја за то не сносим одговорност. Постоје инспектори који су овлашћени и они треба за то да одговарају.
Стојшић: Инспектори су ми рекли да си им забранила узорковање када сумњају. Кажу, рекла си да могу да раде само по пријави потрошача.


Челебићанин:
Није тачно да сам ја забранила! Дај име једног инспектора који ти је то рекао!
Стојшић: Не могу да ти дам једно име, то прича цела Србија.

Челебићанин: Сви ћете бити протерани из Србије! Ма ти си ми направио проблем, јер си дозволио да се региструју мале кланице, буваре!
Стојшић: Тачно је да сам дозволио, али је постојала и контрола пре клања.


Челебићанин
: Ми контроле у субјектима* не радимо. Субјекат сам одговара за своје поступке („Субјекат“ значи нешто друго: начелница је мислила на кланице).
Стојшић: Мале кланице али све је било под контролом. Имали смо сигурно месо.


Челебићанин:
Дођи ти па буди начелник и све нас растерај и да знаш ја нисам крива за бруцелозне краве! То је крив Синиша Котур, он ради на компјутеру, када се издају дозволе…
Стојшић: Ти си ишла у Немачку на разговоре са продавцем бруцелозних крава и њиховом инспекцијом. Када си се вратила краве су послате на клање. У кланицу Мрамор код Ниша.


Челебићанин
: Ја нисам ништа потписала! Ја ништа не потписујем, то је битно!

Српским лабораторијама нико не верује

Према наводима нашег извора у министарству пољопривреде, Сања Челебићанин и њен званични покровитељ, Горан Кнежевић, су само део екипе која би у интересу нације требало да буде смењена у потпуности.

-У питању је неколико кадрова којима је заједничка блискост са бившом министарком Иваном Дулић и њеном странком, објашњава извор Таблоида из министарства пољопривреде.

Кадрови за које он сматра да морају бити склоњени су државни секретари Данило Голубовић и Дејан Крњајић, начелник Одељења за здравствену заштиту добробит и следљивост животиња Будимир Плавшић, начелник Одељења за ветеринарско јавно здравље у Управи за ветерину Слободан Шибалић, начелник Одељења за међународни промет и сертификацију Синиша Котур и раније поменута Сања Челебићанин.

Према речима нашег извора, најутицајнији међу њима је Данило Голубовић, па се тако у министарству у шали каже да је Горан Кнежевић министар у министарству Данила Голубовића. Он је у министарство пољопривреде дошао давне 2004. године, као кадар ДСС, али је заправо од почетка био део Дулићкине екипе. Када је Дулићка отишла са места министра, склоњен је, 2008. постаје члан ДСС и када је напредњацима после победе на изборима додељено министарство пољопривреде, он поново постаје државни секретар.

-У министраству је после избора радио и Иван Сочо, вршилац дужност директора управе за ветерину. Током афере са повишеним количинама афла токсина у млеку, Сочо је одговорним прогласио Слободана Шибалића. Покренуо је дисциплински поступак против Шибалића, суспендовао га је и предложио његову смену. Иначе, Шибалић је задужен за мониторинг он би требало Сању Челебичанин да упозорава, а она да реагује на његова упозорења, да кажњава и затвара, прича наш извор. Објашњава да је Сочо тим потезом толико изнервирао Голубовића, који је одмах на све начине почео да штити Шибалића и да тражи смену Соча.

-Министар Кнежевић је нашао разумевање за Голубовићеве предлоге и Сочу отерао из министарства, прича наш саговорник.

Он наводи и да је други најутицајнији човек Дулићкине алфа групе секретар Дејан Крњајић, који је раније био на месту директора Управе за ветерину. Од 2004. године, са мањим прекидима, обављао је различите државне функција до данас.

У време када је био директор акредитационог тела Србије, Крњајић је фабрици „Соја протеин“ дао акредитацију да може да врши анализу за болест лудих крава. У том тренутку они нису имали ниједног запосленог ветеринара. Прича се да је Крњајић од њих заузврат добио стан на Новом Београду као награду.

Та лабораторија као и фабрика „Соја протеин“ део су Викторија групе. У њиховој лабораторији Јешић је урадио лабораторијске анализе млека и у јавност изнео информације о повећаном нивоу афлатоксина. Крњајић који је тој лабораторији раније дао акредитацију, у јеку афере (налазио се на месту секретара) изашао је у јавност и саопштио да је у питању неакредитована лабораторија.

– Извештај службеника Комисије Европске уније, који је сачињен у децембру 2011. године, а који је написан на основу десет малих и две свеобухватне контроле, има преко двадесет замерки на стање у области српске ветерине! Најтежа и неисправљива замерка је да код вршења анализа у Србији долази до замене узорака! Другим речима, српским лабораторијама се не може веровати, објашњава наш извор.

То је, каже, велики проблем јер се од јавности крију информације о томе да је у месу из Европске уније које се у великим количинама увози у Србији појавио Шмаленберг вирус. Због овог вируса Русија, Украјина, Казахстан, Египат и Мексико забранили су увоз говеда и оваца из Европске уније, док су САД забраниле увоз појединих сточних производа.

– Свака увозна пошиљка папкара из Европске уније сада би морала да се тестира на Шмаленберг, али је Синиша Котур, у већ неколико решења о увозу говеда и оваца заборавио да тражи анализу на овај вирус. Домаћи систем је осмишљен тако да када би се и десило да се животиње не тестирају на граници, то треба да открију Слободан Шибалић, или Будимир Плавшић који би потом обавестили Сању Челебићанин. Она на располагању има све опције, од затварања животиња у карантин, ванредног тестирања, до уништења заражених јединки, али се ништа од тога не дешава, каже наш извор истичући да је ово само још један од примера због којих би наведену алфа групу требало под хитно склонити са државних функција.

На питање да ли је по његовом мишљењу Шмаленберг присутан у Србији и какве су последице за оне који га конзумирају, он каже:

Сигуран сам да је Шмаленберг већ присутан. Вирус је нов, до 2013. године није имао ни званично име, тако да се и о последицама мало зна. Мексички лекари, са којима сам био у контакту тврде да би последице по конзументе могле да буду, привремени или трајни стерилитет, ослабљен вид…

Уколико се рашири у размерама у којима ја сумњам да хоће, то ће бити велики финансијски удар на нашу привреду. Улазак Шмаленберга у Србију и неблаговремено сузбијање тог вируса, ако се докаже, значиће да су Челебићанин, Шибалић и Котур извршили тешко кривично дело.

На нашу констатацију да је ситуација слична као и са бруцелозом, он каже да је та афера велика срамота за Србију.

Бруцелозне краве су дефинитивно увезене у Србију, заклане у месари Мрамор код Ниша, месо је продато становништву. По мом мишљену, за ову аферу је директно одговорна Јадранка Вераз, тада начелник граничне ветеринарске инспекције.

Она је одговорна за улазак заражених животиња. Са друге стране Сања Челебићанин је крива што је месо отишло у малопродају, прича наш саговорник и додаје да не треба да се чудимо ако се Челебићанинова буде правдала анализама неке од лабораторија за коју је комисија ЕУ установила да замењује узорке. Интересантно је споменути да се сумња да је месо дистрибуирано преко ланца месара Слободана Маринковића, који је убијен када је кренуо на посао ка кланици у месту Мрамор, код Ниша.

Ово није и једини случај свесног прослеђивања болесног меса ка грађанима, 2000., 2007., и 2008. године. Наиме, код коња у Шапцу, Лозници и Зајечару утврђена је инфективна анемија! То значи да је њихово месо било лошег, па чак и штетног квалитета, али је Ветеринарска инспекција града Београда ипак потписала да је са месом све у реду.
У уџбенику Ветеринарског факултета Универзитета у Београду, који је написао доктор Јован Рашета, пише да се је у случају инфективне анемије коња неупотребљиво за људску исхрану. Ипак, коњи су заклани и њихово месо је упућено у установе у којима се лече оболели од рака и леукемије. Начелник градске ветеринарске станице у то време био је Душан Љуштура.

Афлатоксини и даље у витрини

Прошло је неколико месеци од када је министар Горан Кнежевић са токсичним млеком наздрављао пред камерама, а званично дозвољени афлатоксини у млеку и млечним производима су десет пута виши од оних у цивилизованим државама. Србија се у међувремену претворила у крајње одредиште за заражено млеко и јогурт из региона. Недавно нас је министар психолошки обрадио и јавно саопштио да проблеми са афлатоксином у млеку више не постоје, ако је то тачно зашто се званична граница за токсине у млеку не врати на цивилизовани ниво од 0.05 уместо 0.5 колико је сада. Када је кренула афера са афлатоксинима, за разлику од Кнежевића, јавност у Хрватској је проблем токсичног млека и сточне хране схватила далеко озбиљније.

У емисији хрватске државне телевизије (ХРТ), на питање новинара да ли ће њихова привреда трпети због млека које ће морати да буде бачено, гост је рекао: „Не“

-Вишкове можемо извести у Србију тамо су критеријуми блажи!

 


Ко је зарадио на ХАСАП-у?

ХАСАП није гаранција да можете да извозите храну у ЕУ, недавно је сазнао и један српски произвођач који је маркетиншкој агенцији скупо платио за његово увођење:

-Објаснили су ми да је ХАСАП, у Европској унији протоколарни део Закона који се у преводу на српски зове: „Општи Закон о храни“, да у питању није стандардизовани сертификат како нам је министарство саопштило, већ део закона који се препоручује, али сам по себи не гарантује простор на тржишту…

Бивши министар пољопривреде Ивана Дулић Марковић, прогурала је уредбу о субвенцији за увођење ХАСАПА, Законом је уведена обавеза ХАСАПА.

ivana-dulic-markovic...

Они који су знали о чему се ради брзо су се регистровали у агенције за увођење ХАСАПА, обилазили су привреднике и који су имали право на субвенцију. Динкић је обезбедио хитне исплате онима којима субвенција следује и паре из буџета су тако брзо завршавале на рачунима маркетиншких агенција.

У питању су биле агенције које су имале правовремену информацију о чему се ради и како се продајом магле која је постала законска обавеза може лако зарадити. ХАСАП је као пише у Закону Европске уније протокол о хигијени од којих предузећа само морају да одаберу и усвоје већину. У питању су правила попут прања руку и евиденција о прању руку и алата за рад.

Претња Сање Челебићанин, саговорнику Таблоида

„Мораћеш да се селиш из Србије због текста које си о мени писао у Таблоиду. Мој адвокат је поднео тужбу платићеш 1.500.000 динара, ако наставиш да пишеш, продаћеш кућу да платиш казне и таксе“ запретила је Сања Челебићанин, саговорнику Таблоида Мирославу Стојишићу, који је преко нашег листа критиковао начин на који она води инспекцију.

Реаговање Сање Челебићанин на текст „Закон ћутања и Протокол смрти“ објављен у Таблоиду број 287, од 20. јуна, 2013. године

„Са пуно поверења у Ваш рад и објективно извештавање, достављам образложење на текст и изјаве Мирослава Стојшића…

Везано за Правилник о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса, желим да Вас информишем да нисам била члан комисије за израду истог.

Сходно Закону о безбедности хране, Управа за ветерину годишњим планом мониторинга за национално праћење резидуа планира и спроводи контроле све хране животињског порекла и хране за животиње.

Национални план резидуа се сваке године доставља Европској канцеларији за храну и ветерину са седиштем у Бриселу, као и реализација плана односно резултати извршених испитивања живих животиња, производа животињског порекла, воде за напајање животиња и хране за животиње.

До сада није било пропуста у реализацији програма испитивања, недозвољених супстанци и штетних материја. Једини спор који се пред судом води јесте парнични поступак који води Перутнина Птуј против својих дужника.
Што се тиче комбинованог хлађења живинског меса, то није потребно коментарисати, јер је Правилник јасан, а ја сам као начелник инспекције сведочила не у корист Перутнине, већ искључиво образлажући поступак вршења ветеринарско санитарног прегледа на линији клања и документацију која је прописана правилником и законима.

Наводи који се односе на моје путовање у Немачку, реализовано је заједно са колегама из Одељења за међународни промет и сертификацију и не односи се на бруцелозу већ на усаглашавање сертификата што је прописано Законом о ветеринарству. Поступак код животиња код који се докаже бруцелоза је прописан Правилником којим се регулише сузбијање бруцелозе, тако да се у сваком тренутку може проверити да ли су заражене животиње, како Ваш саговорник наводи, заклане у кланици у Мрамору код Ниша.

Исто тако може да се провери да ли постоји и један акт потписан од стране моје маленкости којим се налаже поступак у овом предмету. Одељење ветеринарске инспекције није надлежно за доношење Решења о дозволи увоза, Решења о карантинирању и поступку са животињама из увоза тако да је више него очигледно злонамерно стављање мог имена у контекст правилника, увоза МОМ-а и животиња из Немачке, јер све може да се провери кроз документе и правна акта Министарства пољопривреде.“

 

( Вук Станић)



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  SRBIN OD SRBINA   |  понедељак, 08 јул 2013 20:37

    Жалосна је истина, са трагичним последицама… Кољу се заражене животиње, а лица их конзумирају. И када се разболе, нема им помоћи… То су нарoчити прасићи, или по која већа свиња. А та болест је трихиноза (л. trichina, гр. болест), латиницом: trihinoza медицински: тешка, често смртоносна болест оних који једу свињско месо заражено трихинама, услед тога што се ове размноже у цревима, пробију цревну слузокожу, дођу у крв и одатле у мишићна влакна. Где су ту одговорна и задужена лица. Задужених има, али одговорност не постоји… Док они људи који су заражени, само они знају какве су то муке…

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*