субота, октобар 21, 2017

Србски журнализам и савест у преношењу вести

Новинарство већ као штур и једноставан назив једном посебном занимању, оном које попут гласа независног и слободног Бога Зевса одјекује светом, ширећи законе реалне истине, или новинарство увијено у обланде преусмерене  у квази полу-литературе, стила ненадмашног Пулицера,  остаје као важећа синтагма светске обевезе, да гласом истине и реалности пренесе на масе потребна обавештења!

 

novine-foto-D-JEVREMOVIC...

Радо помињем имена познатих литерата светске класе, која је новинарским пером, стварала имена нових и врсних књижевника.  Ненадмашног реалисту Фицџералда, Томаса Вулфа, касније ненадмашног мајстора писане речи, Ернеста Хемингвеја!
Окренем ли се вредностима најпознатијих прозних писаца попут Штајнбека, Горког, Драјзера, Томаса  Мана, чија су пера тако често била сведоком у мутним временима пре почетка и краја Првог светског рата, лично ме одушевљава луцидност писања једног Нормана Мајлера, Џемса Џонса, ненадмашног Салингера. Сви они, на пољу обавештавања догађаја и ширењу бар некакве истине, кроз прогресиван и напредан прилаз реалностима које су мењале свет, оставили су једну јединствену поруку свима онима који би се у својим професијама, наменски окренути журнализму, повикали:  – истина је изнад свега!

„ Она, истина,  је судбина и пресуда за свачију савест“

Нажалост, овај слоган и професионални кредо није преовладао у свакодневним доживљавањима просечних читаоца, код прелиставања актуелних вести. Начела поменутог Пулицера, утицајем моћи, власти и најпре капитала као средства стварне инспирације многих новинских извештача, падао је на испитима дубине искрености, стварне реалности и начела преношења истине до у последњи кутак светске јавности!

Лобизам, као интересни крак незајажљиве хидре Политике, обукао је светском новинарству ново рухо, подредио га интересима појединих извора моћи, снага реалности је уступила место стратешким интересима појединих земаља, лажна и неискрена реч новинарства, отворила је јаз између савести и неоспорне истине!

Новинарство је постало убојито оружје у  свим облицима „посебног рата“, примени пресије и силе над народима, отворило пут лажима, нереалним обавештавањима светске јавности из којих су проистекле форме политиканстких уцена, присила и наметања кривице баз основа и оправдања.

Сву срамоту светског новинарства, осетила је и наша Србија на сопственој кожи. Од селективних прилаза реалним догађајима, настале су озбиљне форме преношења лажи. Истина, као појам части човечанства, згажена је под пресијом силе, убијања невиних људи, објашњавано је као потреба кажњавања непослушних, појам реалног стања са терана обавештавања, устукнуо је пред жељом да се лаж, представи свету као истина!

Србско новинарство, обезглављено због несталог привилегованог социјалистичког штита неприкосновености, сервилног сервиса партије и удворичке улоге режиму, које је било попут огласне табле за позоришне представе, остало је обезглављено општим појмом схватања моралног односа према истини. Навикнуто на дубоку покорност и оданост систему на власти, претапало се у безличну масу форме једне нове пресије, која обучена у лаж и интересе олигархијске структуре, је изгубила појам о части и индивидуалној вредности!

Трагедија убијеног С. Ћурувије,  је по мени данас, само један од трагичних доказа, да је истинско новинарство под пресијом система, нестало у каљузи политичког пропадања земље, где се и данас, на жалост налази!
Познати и поштовани називи појединих новинских редакција, попут Политике, Борбе, неких друштвених журнала значајније вредности, изгубили су огроман део своје способности у поштовању истине и реалности, данас су гласила без одређене карме у којој почива жеља да читалац,  написано и пренешено, – прихвати као истину!

У помало срамном називу, „владина штампа“ скрива се осуда јавности да су принципи новинарства и слободног обавештавања, далеко од реалности тренутка, догађаја или онога што као значајно и битно увећава заинтересованост јавности и народа.
Србско новинарство је део аморалности целокупног друштва које изгубивши слободу речи, слободу понашања и изражавања сопствене воље, понире у општу јаму пропадања свих наших нормалитета који су нас представљали као слободан и независтан народ.
Политика, ненародна, недржавна и неинтересна, по питањима виталних проблема земље, влада над истином, скрива је и лажно представља, баш путем једног неновинарства које је огрезло у општем пропадању наших приоритених вредности, окренуто не интересима истине, већ интересима политике.

И на томе се завршава моје гледање по питању часног професионализма  србског новинарства.
У неким изузетцима, чија имена помињем само из разлога јер их неприметне нијансе, деле од предходног, што сам навео, уносе разлог да их поменем.

На тренутке и у посебним приликама, господа, Ђ. Вукадиновић,  С. Антонић , Владан Динић али и Господин Цвијановић,  а посебно Смиљана Видић, покушавају истином и реалним коментарима, надокнадити један вакум, да уместо лажи, пренесу бар део некакве истине, но и само Уредништво неутралне групе новинара под именом Нова Српска Политичка Мисао, само су кап воде у мору једног полтронског и услужног србског новинарства, које по налугу актуелних власти, не преноси истину већ служи намерама политике.

И овде смо доста писали о тој политици. Не треба помињати да нам је у многим приликама показала своју лажну вредност, одступила од наших државних интереса и под пресијом али и са својом вољом, у служби страних интереса, створила све разлоге да је сматрамо ненародном и несрпском!

Нованирство у преломном времену наше националне судбине, морало је морално и достојанствено одрадити свој посао извештавања јавности. Такав поступак је изостао. Шунд, малограђанштина и помодарство, у сенци нашег интелектуалног и друштвеног пропадања је полуга срама коју у рукама држе политичари.

То је најсрамнији моменат којем посвећујем ову пажњу, у жељи да у нашем, посвећеном и патриотском кругу проверених следбеника србског имена остане  јасна порука осуде свима онима, који су путем лажи и неистине остали уз политику која је издајничким настојањима дубоко повредила и србску државу, али и цео србски народ…

Jova( Јован М.Пидиканац )



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*