понедељак, децембар 11, 2017

Тројански коњ за српски тањир

Генетски модификована храна преплавила је цео свет и прети човечанству. О штетном утицају те хране много се расправљало последњих месеци, а недавно објављени резултати експерименталних истраживања исхране животиња са генетски модификованим производима показују веома лоше резултате по здравље тих животиња. То су доказали научници, али жеђ за зарадом и моћи мултинационалних компанија је огромна и стога је све више ГМ хране у свету, упозорава Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду. Иако је Србија донела закон којим забрањује ГМО храну, она у земљу улази на мала врата.

 

 

Генетски модификована храна је у употреби двадесетак година. Шта сада поуздано знамо о тој храни?
– Генетски модификоване биљке ушле су у употребу почетком деведесетих година. Захваљујући јаком утицају мултинационалних компанија ГМ је доживела праву експанзију. Саде се на површини од око 160 милиона хектара у свету с образложењем да је њихова производња рентабилна. Мултинационалне компаније једино интересује профит, а тиме се доказује Кисинџерова тврдња да онај ко влада храном влада људима.

Које су штетне последице конзумирања ГМ хране?
– То најбоље знају лекари, али резултати експерименталних истраживања исхране животиња показали су да ГМ лоше утиче на здравље заморчића. У другој генерацији испитиваних животиња запажају се проблеми са органима, у трећој тумори, а у четвртој се јавља велика смртност и бесплодност. Ако то пројектујемо на људе, значи да кроз 75 година потомци ове генерације која сада једе ГМ могу имати катастрофалне последице.

Србија засад одолева притисцима за производњу ГМ хране?
– Србија има пет милиона хектара пољопривредних површина, односно четири милиона хектара обрадивих површина, и са седам милиона становника не видим разлог због чега бисмо ми морали да гајимо ГМ биљке. Имамо доста потенцијала да гајимо храну на традиционалан начин.

Ипак, од 2000. године ГМ храна је присутна у Србији?
– Одлуком тадашње савезне владе СРЈ прихваћен је тројански коњ у виду донација из САД од 50.000 тона ГМО сојине сачме за производњу концентроване сточне хране. Тако је ГМ соја ушла у ланац исхране стоке. То је веома опасно по здравље стоке и људи.

 

Ивана Дулић Марковић: „Да, у време када сам била министар пољопривреде, у Србију се увозила генетски модификована сојина сачма“

Да ли је генетски модификована соја засејана у Србији?
– Ми данас имамо неколико хиљада хектара засејаних ГМ сојом, иако инспекција тврди супротно. На откупним местима за соју, преко узорковања, врло лако може да се утврди да ли има генетски модификоване соје. Наша соја која није генетски модификована тражена је од угледних компанија у свету, попут компаније Нестле и постиже изузетну цену на светском тржишту.

Има ли у српским продавницама производа са ГМ организмима? Да ли су они јасно декларисани?
– Неодговорно би било да тврдим да је имамо, нити да је немамо. Али знам да сигурно није декларисана ако је има на нашем тржишту, чиме обесмишљавамо основно људско право да потрошач зна шта једе и да има могућност избора. Ипак, као аграрни економиста не могу да се отмем утиску да је килограм живе мере кока носиља, после периода експлоатације у производњи јаја, дакле најлошија категорија живине, скупља него килограм неких пилећих производа. Поставља се питање шта садрже ти пилећи производи ако су они јефтинији у продавници него килограм живе мере најлошије категорије живине?!


Користе ли комшије ГМО?

– Бугарска је донела закон којим је дозволила узгој генетски модификоване хране, па је под притиском јавности од тога одустала. У Румунији има око 100.000 хектара генетски модификованих пољопривредних култура. У Мађарској тога нема. Хрватска је такође то забранила. Где год је правно неуређен и економски несамосталан систем, ту постоји могућност утицаја и заобилажења воље грађана.

Много је грешака које је власт направила у пољопривреди. Које су најпогубније?
– Прва грешка коју су наше власти направиле јесте Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ. У њему стоји да ће купци из ЕУ стећи право да купују пољопривредно земљиште у 2014. години под истим условима као и наши грађани. То је апсурд ако се упореде наше плате и плате грађана ЕУ. У старту смо неравноправни. Друга грешка јесте што смо када смо потписивали споразум са руководством ЕУ поверовали да нема додатних услова када смо прихватили Прелазни трговински споразум по којем неће бити разлике између царинских стопа Србије и земаља Уније. Трећа грешка је што се странцима у Србији дају огромни подстицаји, а домаћим пољопривредницима се не даје ни најмањи део подршке.

Сточарство у Србији је трајно уништено. Које су последице?
– Учешће сточарства у вредности пољопривредне производње је испод 30 одсто, после сагледавња последица овогодишње суше мислим да ће бити и испод 25 одсто. Постаћемо трајно увозна земља за сточарске производе који су на светском тржишту веома скупи.

Због чега су пољопривредни производи из Србије скупљи него они из увоза?
– Није необично да српске јабуке плаћамо скупље него оне из увоза. То је зато што смо урушили задругарство. У земљи која има ситну сопственичку аграрну структуру без задругарства које може да обједињује велики број малих произвођача, не можете очекивати више. Зато од српских сељака највише користи имају накупци на пијацама, који се возе бесним колима које су зарадили на грбачи народа.

Американци хоће да Србија производи и ГМ шљиву.
– Недавно смо на Пољопривредном факултету имали предавање америчких истраживача о генетски модификованој шљиви која је отпорна на вирус шарке. Они су нам препоручили ту нову сорту, медено-слатку, уместо досадашњих, које нису отпорне на шарку. Ово је једини сегмент привреде Србије који је још увек одржив и који омогућава нацији било какву самобитност и самосталност. Удара се на кукуруз, соју, шљиву… На све оно што извозимо. На тај начин се елиминише самосталност српске одрживости. Директорка чачанског Института за воћарство је подржала ту идеју!

 

Америчка замка

На америчким производима нема ознаке за генетски модификовану храну у декларацијама.
– Сви који смо били у САД по било ком основу током протеклих десетак година сигурно смо јели генетски модификовану храну а да то не знамо. Али једно је користити ту храну десетак или месец дана, а друго хранити се њом стално. Замислите када бисмо антибиотике користили током читавог живота, а не само у време када нам је имуни систем ослабио услед повремених инфекција.

 

Прокрстарио свим њивама света

Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета

* Угледни професор Пољопривредног факултета у Земуну и председник Друштва агроекономиста Србије Миладин Шеварлић рођен је 12. јуна 1949. године у Чачку, али је одрастао у питомом селу Прељини. Гимназију је завршио у Чачку, а Пољопривредни факултет у Београду.

* Цео живот је посветио науци, а генерације и генерације пољопривредних стручњака широм бивше Југославије могу да са поносом кажу да су знање учили од једног од најпознатијих стручњака на овим просторима.

* Захваљујући послу пропутовао је готово читав свет. Посетио је совјетске колхозе и солхозе, Африку, Америку. Пре распада бивше Југославије предавао је на факултетима у Београду, Чачку, Сарајеву, Мостару.

* Ожењен је и има два сина.

 

 

(Н. С. Прерадовић)

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*