петак, 24 септембра, 2021

Устав Републике Србије као релативна категорија

Повод за овај текст је грубо кршење територијалног интегритета Републике Србије 4. септембра у Новом Пазару приликом манифестације „Поход на Хаџет“, коју је организовала Исламска заједница у Србији на челу са муфтијом Муамером Зукорлићем. Наиме, Исламска заједница је организовала праву војну параду, са све униформама и војним обележјима. Улицама Новог Пазара су марширали припадници неке врсте личне паравојске муфтије.

 

 

sunce u zalasku 1...

 

 

 

„Србија је модерна, европска, правна држава“ – реченица коју српски политичари понављају као папагаји. Да ли је то стварно тако? Ни приближно. Модерна није ни по једном стандарду, европска (на срећу) „само“ географски, а километрима је далеко од тога да буде правна држава. Не постоји држава у којој се не крше закони, али мислим да и не постоји држава у којој се више крши Устав, а да нико не одговара за то, и не само да не одговара већ се и индиректно подстиче кршење.

Реците данас да Косово и Метохија представља јужну српску покрајину и бићете малтене исмејани као екстремни десничар који не живи у реалној садашњости. Са друге стране, реците да је КиМ независно и бићете прави проевропски настројен грађанин, нема везе што кршите Устав своје државе. На крају крајева, кога је то брига? И овако и онако сте ситна фигура од чијег мишљења Србији неће бити ни боље, а богами ни горе. Проблем настаје када институције и људи који су на власти то раде. У последњих пар година смо сведоци све већег и већег занемаривања нашег „врховног закона“ управо од људи који би морали да буду први и прави пример строгог и готово слепог примењивања истог.

Повод за овај текст је грубо кршење територијалног интегритета Републике Србије 4. септембра у Новом Пазару приликом манифестације „Поход на Хаџет“ коју је организовала Исламска заједница у Србији на челу са муфтијом Муамером Зукорлићем. Наиме, Исламска заједница је организовала праву војну параду, са све униформама и војним обележјима. Улицама Новог Пазара су марширали припадници неке врсте личне паравојске муфтије. Скуп је требао да представља обележавање 70 година од стрељања Бошњака, који су махом били припадници озлоглашене Ханџар дивизије,у Хаџету међу којима је био и Аћиф-ефендија Хаџиахметовић, човек за кога је доказано да је одговоран за смрт неколико хиљада Срба и за арбанашење много њих у Другом светском рату. Иначе, Бошњаци су 4. августа 2012. поставили спомен-плочу том истом човеку који званично од 1945. године у Републици Србији има статус ратног злочинца. Паради су присуствовали и поједини функционери СДА (Странка демократске акције Санџака) који су већ били виђени у новој, реконструисаној Влади Александра Вучића након избора у марту ове године. Овај догађај су осудиле српске институције, али не предузимају ништа да до новог, и већег паравојног догађаја међу муслиманима у Рашкој не дође.

Београђанима је у јуну 2013. по други пут забрањена куповина алкохолних пића након 22 часа, иако је Уставни суд прву забрану прогласио неуставном. Тадашњи градоначелник, Драган Ђилас, упоран у својој намери да прогура забрану, успео је то захваљујући чистим техникалијама. Наиме, захваљујући изменама Закона о трговини, на локалним самоуправама је да одлуче када, где и како ће продавати алкохолна пића. И цела одлука Уставног суда тек тако пада у воду.

Ни на северу земље није боље стање.
Редовно слушамо увијене претње појединих војвођанских политичара (попут Ненада Чанка) да би аутономна покрајина Војводина свој пут могла да тражи ван граница Републике Србије. Сценарио је познат. Реакције на то, осим тихе и готово прећутне осуде, нема. И највеће странке у Србији не могу да изађу на крај са Војводином. Спремни су да Мађарима, које предводи Иштван Пастор, дају све само да не морају да употребе закон и обрачунају се са сецесионистичким фракцијама унутар државе. „Чаршијска прича“ је и наводна планирана промена Устава како бисмо се ускладили са статутима Европске уније, али то ће само додатно угрозити територијални интегритет Србије. Суверенитет је одавно изгубљен.

 

ustav-krsenje...

 

Има још много примера како институције и политичари злоупотребљавају Устав. Ту је сада већ чувени Бус Плус у сарадњи са ГСП-ом, потом неуставно узимање података грађана и узнемиравањем путем кампање „од врата до врата“ коју је водила Српска напредна странка пред изборе у марту 2014. године, наплаћивање које је вршило јавно предузеће Паркинг сервис итд. Такође треба напоменути да Уставни суд Србије одбија већ годину дана да се изјасни о уставности Бриселског споразума иако за то постоји притисак јавности. Између осталог, захваљујући управо Бриселском споразуму, ових дана се постављају административни прелази између Србије и јужне српске покрајине Косова и Метохије. Како очекивати од грађана да се понашају у складу са законом ако се јавно занемарује Устав и Уставни суд? Да ли слобода говора важи само уколико се наши ставови подударају са ставовима људи на власти? Да ли стварну слободу и право на изражавање имају само властодршци и припадници невладиних организација које финансира Европска унија попут којекаквих Жена у црном, неке Геј-стрејт алијансе и тако даље…?

Да. На крају крајева, довољно је то што људи у самом врху српске државе преговарају са ратним злочинцима, и то злочинцима који су њихов народ убијали па да нам буде јасно да нисмо ништа друго него најобичнија банана-држава. Образ у српској политици не вреди ама баш уопште!

 

 

(Душан Смиљанић)

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари