Српска стварност

Закон о полицији je писао својом британско-хрватском руком странац на професионалном раду у врху српске Владе на месту „специјалног саветника“ министра унутарњих дела. Доктор он, доктор напредњачки министар, шта бисмо више?

Млади у Србији све мање верују да је ово друштво способно да се побољша, због чега најрадије излаз траже у одласку у инностранство. Само два одсто жели да се политички и друштвено ангажује, јер сматра да од њих ништа више не зависи. Апатија, незапосленост и сиромашто све се брже шире у целом друштву,

Догађаји у последњој недељи драматично упозаравају на ту опасност. Заоштрава се реторика супростављених страна. Велеиздајничке, бахате, пљачкашке, агресивне и тоталитарне власти. И лажне, корумпиране и , такође,тоталитарне опозиције, бивше власти. Којима је исти газда у Бриселу и Вашингтону.

Страни окупатори су променили тактику, више нас не освајају оружјем и насиљем, због којих су покретали колонијалне и експлоататорске ратове у последњих неколико векова, него освајају земље и народе довођењем унутрашњих окупатора на власт.

Све што је она претходна пошаст учинила могао си да потреш, морао си да потреш, обећавао си да ћеш, али издаја је била цена коју си погодио као најобичнији надничар на својој земљи да је учиниш туђом, да слажеш како на те њиве нису рађале столећа Србије, како сетве нису биле молебанске, а жетве литургијске!

Шест година темпирате форму и народ за дан издаје, али заборављате оно да народ јесте преплашен, понижен, гладан, јед и много поганлука је изврило из њега, али није – луд, глуп, слеп и