четвртак, октобар 19, 2017

Анте Павелић 10.04.1941. – Бојан Пајтић 10.04.2013.

Изгледа да једино они који су спремни да се „декодирају“ и  постану геноцидни србомрсци имају место у Еу-ропској  унији.Тако су и војвођански сепаратисти уприличили своју  „декларацију“ на дан проглашења НДХ, чисто да црно-жута  коалиција у покрајини Пајтић-Чанак покаже где су им  политички узори. Не заборавимо ни Горана Јешића, оног  који спашава хрватску а уништава српску производњу  млека, једног од „виђенијих“ кроатофила са ових  простора.

 

bojan-pajtic-...

 

Стигли  смо  до  краја. После  овог  последњег  ултиматума  и  одвратног  понижења  од  стране  Запада  свакоме  иоле  добронамерном  је  јасно  да  би  даљи  наставак  евроунијатске  безалтернативне  политике  довео  до  потпуног  уништења  и  нестанка  Србије  и  српског  народа  у  догледној  будућности. Сав  континуитет  западне  доследности  у  антисрпској  политици  може  се  као  нит  провући  у  последњих  сто  година, 1914.-1941.-1991.-1999.-2013., а  у  прошлост  досеже  и  много  даље. Уцена  до  уцене, неправда  до  неправде. Нескривено  цинично  зло  западних  окупатора  нам  се  непрестано  дрско  кези  у  лице. Отворено  и  непрестано, из  генерације  у  генерацију, поручују  нам  да  ми  не  припадамо  њиховој  цивилизацији, да  смо  за  њих  нижа  врста  и  да  је  према  нама  све  дозвољено. А  ако  неко  мисли  да  привири  на  Запад  мора  да  се  докаже  као  изрод  и  геноцидно  патолошки  србомрзац, спреман  да  прихвати  нови, синтетички, идентитет  и  да  се  доказује  у  мржњи  и  истребљењу  својих  дојучерашњих  сународника.

Актуелној  власти  у  Србији  у  Бриселу  није  понуђено  више  ништа. Буквално  празно  парче  папира, које  свако  може  да  тумачи  како  хоће. Тражи се једино да се без одлагања укину  институције државе Србије, које западни  окупатори називају „паралелним“, и да се призна  дивља,терористичка и злочиначка творевина у  Приштини, то наказно копиле настало противприродним блудом шиптарских терориста, растурача наркотика и трговаца људским органима и НАТО и ЕУ окупатора,агресора и крвника. Чак  ни  овај  сервилни  прозападни  режим  Николић-Вучић-Дачић, који  је  наставио  само  тамо  где  је  Тадић  стао, није  могао  овако  нешто  да  прихвати. Мада, руку  на  срце, Дачић  и  Динкићева  Сузана  Грубјешић  су  били  спремни  и  на  то, али  напредњаци  ово  једноставно  нису  могли. Не  зато  што  је  Александар  Вучић  напрасно  постао  национално  и  државнички  опредељен, потписао  би  и  он  врло  радо, него  једноставно  због  тога  што  су  их  њихови  западни  ментори  оставили  чак  и  без  уобичајеног „смоквиног  листа“  са  којим  би  се „покрили“  пред  сопственим  народом. Овако, нису  имали  за  шта  да  се  ухвате, остали  су  без  икакве „сламке  спаса“. Јасно  је  свима  у  Србији  било  да  онакво  срамотно понижење, где се од Србије тражило  да  практично сама  поништи  сопствену  државност, могу  да  прихвате  само  најгори  изроди  и  душмани  српског  народа. Нема  те  медијске  манипулације, обмане, нема  тог  спина, нема  те „обланде“ у коју  би се та срамна издаја могла упаковати. Нема  те  борбе  против  криминала  и  корупције  којом  би  Вучић  ту  љагу  могао  да  спере. Расположење  у  огромној  већини  народа  и  одлучан  став  Срба  са  Косова  и  Метохије  послали  су  поруку  актуелној  власти  да  се  не  игра  и  да  је  народу  догорело  до  ноката. Са  друге  стране, притисци  из  Вашингтона, Брисела  и  Берлина, уз  традиционални  лов  у  мутном  Лондона  иза  сцене, били  су  велики, али  је  све  наде  наших  владајућих  европејаца  развејао  испред  делегације  немачког  Бундестага  Андреас  Шокенхоф. Не  само  да  није  имао  слуха  за  ранија  понижења  нашег  државног  врха, већ  је  тевтонски  дрско  и  цинично  подвукао  да  све  и  да  прихватимо  овај  ултиматум  има  још  шест  услова  које  треба  да  испунимо  да  би  нам  дали  датум  за  обећани  датум  везан  за  прикључење  ЕУ  цркотини. Тада  је  Вучићу  било  јасно  да  прихватањем  овог  ултиматума  губи  све, а  не  добија  чак  ни  мрвице  са  стола. Ако  ни  због  чега  другог, оно  због  свог  опстанка  на  власти  и  било  какве  политичке  перспективе  није  могао  то  да  прихвати. Да  је  то, а  не  нека  национална  и  државничка  стратегија, коју  ми, нажалост, немамо, разлог  одбијања  овог  срамног  ултиматума  од  стране  званичне  власти  у  Београду, постаје  јасно  и  из  Вучићевог  обраћања  јавности  и  разговора  које  је  имао  за  медије. Вучић  је  већ  стигао  квалитетно  да  закука  објашњавајући  како  ће  инсистирати  на  наставку  дијалога (Влада  је  већ  усвојила  ту  одлуку), како  нам  прети  опасност  од  поновног  увођења  виза, како  ћемо  остати  ускраћени  за  средства  из  фамозних  предприступних  фондова  ЕУ, незапосленост  може  да  скочи  и  на  40%, али  да  то  Влада  неће  дозволити. Све  ово  што  је  Вучић  набројао  дошло  је  као  последица  примене  политике  да  „ЕУ  нема  алтернативу“. Баш  захваљујући  извршавању  свих  налога  и  уцена  са  запада  у  протеклих  скоро  13  година, дошли  смо  до  ове  поражавајуће  слике. Сада  актуелна  власт, попут  некадашњих  заточника  комунизма, покушава  да  нам  прода  рог  за  свећу  причом  да  ћемо  све  те  проблеме  које  је  створила  наопака  евроунијатска  идеологија  решити  још  доследнијом  применом  свих  уцена  и  пропалих  начела  и  идеја  из  Брисела. Ако  чињенице  тврде  супротно, утолико  горе  по  саме  чињенице. По  овим  идеолошким  заробљеницима  из  Брисела  до  кризе  у  ЕУ  је  дошло  не  зато  што  је  сама  конструкција  те  наднационалне  творевине  неодржива  и  направљена  на  погрешним  основама, него  зато  што  идеје  ЕУ  нису  доследно  спроведене  у  пракси. Попут  некадашњих  заговорника  историјског  материјализма  и  марксизма-лењинизма,  који  су  слично  80-тих  објашњавали  кризу  комунистичког  система, данашњи  њихови  наследници  са  жутим  петокракама  понављају  исту  мантру  и  исту  грешку. Из  овога  произилази  да  ће  актуелна  власт  наставити  са  тежњом  да  се  ухвати  за  сваки  „смоквин  лист“  из  Брисела, само  ако  им  нешто  дају, како  би  и  даље  наставили  са  политиком  која  нас  потпуно  упропашћује  и  паралише  као  народ  и  државу. Из  опозиције  већ  вребају  старе, проверене, западне, антисрпске  опције, које  се  очигледно  не  либе  да  отворено  кажу  да  ће  јуришати  до  Брисела  ако  треба  и  до  последњег  Србина.

Ко  се  све  није  огласио  из  „модерних  и  европских  снага“  да  захтева  прихватање  ове  срамне  капитулације. Сви  одједном, као  по  команди, свако  по  свом  задатку, кренули  су  у  отворене  нападе  на  све  са  српским  префиксом. Од  шиптарских  терориста  који  пате  због  „споменика  албанске  културе“, па  преко  љубитеља  „лика  и  дела“  Аћиф-ефендије, па  до  бившег  Аркановог  саборца  који  „не  сипа  патриотизам  у  тракторе“, али  је  зато  Јагодина  данас  догурала  да  слови  за  један  од  већих  „регионалних  центара“  за  редистрибуцију  шиптарског  хероина  којим  се  убија  младост  у  Србији, па  до  усташоидног  моралног  дегенерика  Саше  Миленића, високог  функционера  УРС-а  и  председника  Скупштине  града  Крагујевца  који  тврди  да  га  је  „НАТО  ослободио“  и  „да  смо  ми  Срби  починили  све  геноциде  на  Балкану“, док  још  приде, као  прави  усташоид, цитира  Анту  Старчевића  и  његову  теорију  лажи  и  гадости  о  пореклу  имена  Србин. Имам  само  два  питања  за  надлежне  органе. Зашто  дотични  Саша  Миленић  није  у  притвору  и  зашто  јавни  тужилац  није  покренуо  поступак  против  њега  због  ширења  говора  мржње  и  нетрпељивости? Али, можда  је  све  њих  управо  ушио  „угарски  староседелац“  Бојан  Пајтић. Овај  бивши  Тадићев, а  актуелни  Ђиласов  доглавник, сазвао  је  седницу  Скупштине  Војводине  како  би  се  усвојила  декларација  о  наводној  угрожености  покрајине  Војводине  у  Србији и како су јој ускраћене неке надлежности. Датум који је одабрао,као и моменат у којем смо се нашли, нису случајни. Седницу  је  заказао  за  10. април, да  не  кажем  „travanj“, на  дан  када  је  проглашена  усташка  НДХ  1941. године. Прича  се  заокружује. О  овом  феномену  писао  сам  прошле  године  у  својим  текстовима   „Антисрбизам  као  владајућа  идеологија  европске  Србије“  и  „Тотални  рат  против  српског  народа“. Ко  је  год  читао  „Пилипенду“  од  Симе  Матавуља  препознаје  овај  феномен. Они  који продају веру за вечеру и упишу се у „царску  веру“ добију свој џак неокруњеног кукуруза и неограничену дозу мржње према дојучерашњим сународницима. Добијају  и  нови  вештачки  идентитет  који  им  дају  страни  окупатори  и  покровитељи  тоталитарних  идеологија  и  њихове  издаје. Па  пошто  су  они  „царске  вере“, ма  колике  ништарије  и  протуве  били  као  људи, убеђују  их  да  су  „бољи, супериорнији, културнији, европскији“  од  своје  дојучерашње  православне  и  српске  браће. Ни Бечу, ни Стамболу, ни Ватикану, ни Берлину, ни Лондону, а ни Вашингтону, није било тешко да  их по потреби нахушкају на Србе, који су им по дефиницији  за  све криви, јер  „ако  ниси  бољи  од  Влаха, од  кога  си  бољи?“ Док  год  постоји  и  последњи  Србин  он  ће  бити  сведок  њихове  издаје, зато  је  само  постојање  нација  и  државоликих  израслина  попут  Хрватске, „бошњачке  БиХ“, „Монтенегра“, „Репубљик  Косове“, „Република  Војводине, Шумадије“, „друге  Србије“, засновано  на  геноциду (физичком  и  културном), расрбљавању  и  расистичком  антисрбизму.

Постоје  бројни  примери  Срба  католичке  и  муслиманске  вере  који  су  задужили  српски  народ, али  је  ту  пре  свега  реч  о  храбрим, часним  и  истинољубивим  појединцима  из  виших, интелектуалних  слојева  друштва  који  немају  проблема  са  својим  идентитетом. Тако  да  ових  година  док  смо  „на  европском  путу“  имамо  феномене  и  појаве  попут  војвођанерских  усташоида, усташоида  из  „круга  двојке“, па  чак  како  видимо  на  Миленићевом  примеру, усташоида из  срца  Шумадије. Изгледа  да  једино  они  који  су  спремни  да  се  „декодирају“  и  постану  геноцидни  србомрсци  имају  место  у  Еу-ропској  унији. Тако  су  и  војвођански  сепаратисти  уприличили  своју  „декларацију“  на  дан  проглашења  НДХ, чисто  да  црно-жута  коалиција  у  покрајини  Пајтић-Чанак  покаже  где  су  им  политички  узори.

ponizavanje.2

 

Не  заборавимо  ни  Горана  Јешића, оног  који  спашава  хрватску  а  уништава  српску  производњу  млека, једног  од  „виђенијих“  кроатофила  са  ових  простора. Ова  булумента  заговорника  „неовисне  државе  Војводине“  по  налогу  из  западних  амбасада  одмах  је  активирала  „питање  Војводине“  чим  последњи  западни  ултиматум  везан  за  Косово  и  Метохију  није  прошао. Да  се  човек  једино  пита  како  то  да  Пајтић  и  његова  клика  још  увек  нису  у  затвору? После  афере  са  Развојном  банком  Војводине, код  које  је  све  што  је  везано  за  њу, од  оснивања  до  престанка  рада, један  велики  криминал, где  испада  да  је  највећи  „развојни  пројекат“  у  северној  српској  покрајини  био  Бојан  Пајтић  и  ПО  ДС-а, после  криминалних  афера  везаних  за  покрајински  Фонд  за  капитална  улагања, и  разних  других  злоупотреба, па  све  до  позивање  на  рушење  уставног  и  правног  поретка  Републике  Србије, Пајтићу и  компанији одавно је место на  робији. Те барабе и  заговорници  парола „ди  су  наши  новци“ и „Војводина није крава музара“, не  само да су све „измузли“ за ових 13  година, него је Војводина  доспела у сам врх у Србији по висини стопе незапослености и  пада БДП-а по глави становника. Услед  реакције  јавности  коју  нису  очекивали, заговорници  „војвођанског  идентитета“  су  отказали  заказану  седницу  Скупштине. Сада  је  ред  да  јавни  тужилац  реагује  и  смести  Пајтића  и  његову  булументу  где  им  је  место.

Као што каже стара кинеска пословица, најдужи пут почиње  првим кораком. Сада  је  моменат  да  се  направи  пресек, прекине  ово  безалтернативно  евроатлантско  срљање  у  пропаст  а  питање  преговора  о  Косову  и  Метохији  врати  под  окриље  УН-а  и  до  даљег  да  се  иде  на  замрзавање  конфликта, уз  помоћ  Србима  и  јачање  српског  присуства  на  Космету. Ако  су  на  нашој  страни  Божија  правда, истина, слобода, ко  онда  може  бити  против  нас? Страха  не  сме  да  буде. Страх  се  мора  елиминисати. Ко  претрпи  до  краја, спасиће  се. Не  смемо  се  саблазнити  и  изгубити  све  што  смо  стекли. Наше  српске  победе  морају  бити  и  есхатолошке. Црњански  је  рекао: „Ми  надиремо  скитски, ми  надиремо  митски“.

 

(Жарко Јанковић)



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*