петак, децембар 15, 2017

Дачићу, не убијај поново Бојана Јевтића и његове саборце који 1999. г. дадоше животе да би одбранили Космет

Као добровољац се пријавио пре него што је НАТО бомбардовање почело. Био је трећи на том списку у Обреновцу. Његови другари су  причали да је  био неустрашив, а  имао је тек 25 година.  Шиптари су га убили мучки!

 

Родољуби, који и мртви држе стражу…

Пре 14 година, 22.маја, 1999.године, мајци Бранислави је стигла најстрашнија вест. Саопштено јој је  да је њен син Бојан Јевтић, један од првих обреновачких добровољаца, погинуо на Косову. Шиптари су га убили мучки! Од тог мајског дана сунце за њу више не сија. Зашло је заувек, тамо над косовском равницом. Са последњим откуцајем Бојановог срца, као да је и њено престало да куца.
И кад не држи његову слику у рукама, а од ње се готово не одваја, лик јединца јој је стално пред очима. Живела је за сваки његов осмех, за његов поглед којим јој је узвраћао љубав. Сама га је подизала. Он јој је био понос, узданица, нада, једини смисао њеног постојања.

Бојан Јевтић, добровољац Другог косовског боја

Бојан Јевтић, добровољац Другог косовског боја

 

А имао је тек 25 година, када се завршио његов живот. И то није све. Мајка Бранислава прича….

Са непуних осамнаест година саопштио ми је да намерава у војску. Била сам затечена. У Хрватској се већ увелико ратовало. Почело је и у Босни. Он се већ пријавио војном одсеку. Мени је једино преостало да потпишем да пристајем. Један мајор ми тада рече да не треба да се бринем. „Ваш Бојан је зрео човек“, уверавао ме је. Њему је двадесет седам, а не седамнаест.“

Показује слике са полагања заклетве Бојанове сто једанаесте класе …Опет јој навиру сузе. Са тих фотографија се смеши њен Бојан, морнар на чувеном „Галебу“..

Стигла је и кобна 1999. година. Притисци на Србију бивали су све отворенији и грубљи.

Бојан је све то тешко доживљавао – сећа се Бранислава. – Можда је баш наш двогодишњи боравак у иностранству још више распламсао његову љубав према отаџбини.

Гледала сам га како нервозно шета по кући и коментарише све отвореније претње да ће нас бомбардовати ако не пристанемо на те уцене. Говорио је да ништа не треба потписати. Једног дана ми је рекао: „Мајко, морам на Косово“. Занемела сам. Знала  сам да не могу да га одвратим ако је он тако одлучио. „Нећу да ми сутра син ратује, ако већ мора – ја ћу.“ Тако је говорио. И вратили су се из туђине…Вратили – да би отишао да брани Србију

Бојан  се као добровољац пријавио пре него што је НАТО бомбардовање почело. Био је трећи на том списку у Обреновцу. Његови другари су  причали да је  био неустрашив. Увек први добровољац за сваки борбени задатак. Био је прави весељак.

На ланчићу, увек уз мајку,  Бојанова идентификациона војна плочица и слика

На ланчићу, увек уз мајку,
Бојанова идентификациона војна плочица и слика

 

На кратко одсуство је дошао 9. маја.

– Стигао је да крстимо његову кћерку Макицу. 12. маја је напунила две године. Отишао је сутрадан. И није се вратио. Та три дана нисам могла да га се нагледам. Као да сам слутила…

Последње писмо супрузи Биљани Бојан је написао само два дана пред погибију. Ово су његови последњи редови:

„Џуџолино, много ми недостајете. Кева ми много недостаје. Ма, сви ми недостајете. Нисам до сада никога сањао, али нема минуте да не помислим на све вас. Ако зове Неша (Биљанин брат од тетке, редовни војник), кажи му да не жали што је на Косову, него да му срце буде пуно, јер није сам. Има нас Обилића колико ти душа хоће. И све нас Бог чува и следи.
Срећо моја, не могу више да ти пишем. Волим те. Чувај ми дете, чувај ми мајку.“

Као да је слутио.

 

После девет дана, тог кобног 22. маја, у кућу Јевтића су дошли униформисани људи да им кажу да је њихов Бојан настрадао на задатку у селу Беланица код Урошевца….Убијен је мучки!

И од тада,  пуних 14 година мајка Бранка сваког дана обилази гроб свога јединца.

Бранка, Бојанова мајка поред гроба сина јединца на којем пише "И мртав ћу да браним Србију"

Бранка, Бојанова мајка поред гроба сина јединца на којем пише
„И мртав ћу да браним Србију“

А тог најтужнијег дана у години, 22.маја, родбина, пријатељи и Бојанови другови доносе цвеће и пале свеће за покој Бојановој души.

Попут  Бојана, и те 1999., као и многе године уназад, своје животе су оставили  на Косову и Метохији многи српски синови и кћери. Реке крви су текле  и натапале ту нашу Свету Српску Земљу.Слобода је била света и за њу се несебично гинуло.

И тако је од како постоји српско биће. Увек је било родољуба који су се одазивали када год је земља била у опасности, без обзира што су знали да ће свој живот довести у питање. Љубав према ближњима и према отаџбини би превладавала.

 

 

И издајници, којима ништа није свето, понајмање Света Српска Земља
у коју је уткана и  Бојанова нит

Нажалост, уз те храбре – браћу и сестре Србе – готово истоветно су се појављивали и они други којима је њихов живот био најпречи, а издаја својих најближих, најлакше што би урадили. И вековима је тако. До данашњих дана…

Данас се на челу српске државе налазе управо они којима ништа није свето, па чак ни све ове жртве, попут погинулих младића, међу којима је и Бранкин син, добровољац  Другог косовског боја, Бојан Јевтић.

На срамоту, међу српским изродима један је добрано искорачио испред свих, један који ових дана више проводи у разговорима, договорима, преговорима са џелатима на чијим рукама се још није ни осушила Бојанова и невина крв многих других, него што проводи са члановима своје породице, а тек  са Србима са Космета, чије сусрете чак и избегава. Тај који предњачи, који се скоро јавно похвали ….“ Ратовао сам за Косово, мирно спавам!….“ није заслужио ни име да му се спомене. Ни трепнуо није изговоривши ову реченицу, лагао је и онога коме је то говорио, лагао је и све нас, јер када су многи били на Косову и Метохији када су падале НАТО бомбе, а Шиптари потпомогнути НАТО зликовцима,  кукавички иза леђа сејали смрт српској нејачи, овај поменути, безимени, је седео безбрижно у некој фотељи у Београду и „ратовао“ само са њему знаним непријатељем.

Тај исти лажов, Ивица Дачић, је обећао непријатељима српског народа да ће поништити све оно што су други годинама стварали уз велике људске жртве. Свима нам се у лице смеје и тера нас да мирно гледамо како једним сулудим потезом скоро сам одлучује о судбини српског народа који живи на Косову и Метохији. Онај  који изјављује нешто попут овога: „Нама је веома важно да се овај план усвоји да бисмо могли да идемо корак даље, а то је да очекујемо добијање датума на седници Савета ЕУ у јуну“... „Ако Срби са севера Косова бојкотују изборе, Заједницу ће водити „Тачијеви Срби“, који жртвује Србе са Косова и Метохије гурајући их из Србије у  шиптарску  квази државу „Косово“, присиљавајући их да учествују у локалним изборима које не организује држава Србија, него та наказна, од Срба непризната држава, заслужује сваку осуду и ОПОМЕНУ, да са свим овим што чини, он поново убија Бојана Јевтића и све његове изгинуле саборце!

Птица сломљеног крила

Птица сломљеног крила

 

 

(Текст и фотографије: Г.Гајић)

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

3 коментара

  1. Comments  Cuburac   |  петак, 24 мај 2013 17:07

    Dacic je iskusan politicki kameleon. Takvima nista nije sveto. Uvek ce se kriti iza otrcane floskule da on i njemu slicni sve rade za dobrobit naroda. Takvi ljudi nemaju casti, uradice sve samo da ostanu u vrhu politike. Njima je vaznija ta fotelja u kojoj sede i od roda rodjenoga, a ne kamoli od celoga naroda.

  2. Comments  zeka   |  субота, 25 мај 2013 11:46

    Зар у Србији нема више часних људи у полицији, војсци?
    Зар нема више Обилића који ће да устане и поведе овај народ?
    Зар су нам сви Обилићи изгинули.
    Зар су квислинзи, лопови и сецикесе све нас надвладали?
    Чему наши официри и генерали?
    Чему наша војска?
    Чиме и како им то испирају мозак када они дозвољавају да им Спојенопрсти Вучић буде министар а главнокомандујући човек који је рођеног кума издао и оставио да га Хаг убија.
    Ми више нисмо Срби.
    Ми смо обичне нуле.

  3. Comments  Немања   |  субота, 25 мај 2013 20:43

    Мајко, родила си сина хероја. Вечна му слава.
    Нека почива у миру!

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*