subota, decembar 15, 2018

Gola je i besramna tvoja izdaja, Aleksandre Vučiću

Sve što je ona prethodna pošast učinila mogao si da potreš, morao si da potreš, obećavao si da ćeš, ali izdaja je bila cena koju si pogodio kao najobičniji nadničar na svojoj zemlji da je učiniš tuđom, da slažeš kako na te njive nisu rađale stoleća Srbije, kako setve nisu bile molebanske, a žetve liturgijske!

 

***

 

 

Gola je i besramna tvoja izdaja Kosova i Metohije, Aleksandre Vučiću, no još je besramnije kako s lakoćom govoriš o tome plivajući na talasu opravdanja za nepočinstva koja si učinio prema Srbiji, ubeđen da se svi do jednoga ispovedamo Vulinovoj tetki i pričešćujemo sendvičima!

Veliš da je Srbija umnogome pogrešnim potezima stavila pečat na kosovsku nezavisnot, je li?!

Više se i ne libiš da pomeneš nezavinost onoga u šta si se zaklinjao da nikada neće biti ništa do Srbija, ništa do ono što jeste- od Gospoda darivano narodu da tu traje doveka gde god postojao u trenutku!

Nemaš više dilemu koju si imao onih godina kada si se borio protiv „žute“ pošasti, zaklinjući se da ćeš potirati sve što su učinili na štetu zavetne svetinje, samo li se dohvatiš vlasti.
I dohvatio si se, dograbio je, okovao ko robinju pa se očas premetnuo u Judu koja 20 srebrnjaka želi da predstavi kao višak u budžetu a nikako kao manjak u duši, časti, moralu, zavetu, obavezi da ne pomisliš kako je Srbiji moguće trajati bez Kosova i Metohije, vrtlaru Getsemanske nerodije!
Vajkajući se kako odvažno nosiš svoj krst izdao si onaj na Golgoti, prokazao si Hrista, pristao si da za naprstak vlasti budeš farisej zaista najskupljoj srpskoj reči izgovarajući je već toliko jeftino i mireći se sa sudbinom kojoj si kumovao kao da je reč o livadi kojom tuđi kosci grabe pa je samim tim i njihova!
Ti si ih, Aleksandre Vučiću, pozvao na mobu da satru mirisne otkose, ti si im dao kose i vodijere, ti si poslao svoje čauše da ih nahrane i napoje pa sad kada su kosci došli po dnevnicu nudiš sve od Ibra do Drima, jer ako naša goveda tamo ne pasu biće i da nije naše, je li?!

Sve što je ona prethodna pošast učinila mogao si da potreš, morao si da potreš, obećavao si da ćeš, ali izdaja je bila cena koju si pogodio kao najobičniji nadničar na svojoj zemlji da je učiniš tuđom, da slažeš kako na te njive nisu rađale stoleća Srbije, kako setve nisu bile molebanske a žetve liturgijske!

 

Da, svako je slovo o Kosovu i Metohiji reč o veri, vrtlaru, jer vera nije samo slovo o kamenoj svetinji već o onima koji su padali braneći ih da ostanu za nas, od nas za sledeće, verujući da se ima za šta postradati dok god se Srbija toga ne odriče!

Kosovo i Metohija je, nečoveče, slovo o trajanju jednog naroda koji se nije plašio stradanja znajući da će živeti doveka dok god mu je te svete stope i nemanjićkog metoha!
Kosovom i Metohijom se Srbija napaja žive vode, suštinom postojanja, poslenjim udahom Hrista ovozemaljskog i Hrista vaskrslog da bi mi imali gde doveka vaskrsavati, znaš li to?!

Živi smo tamo gde nam duša živi, gde je svako ognjište- tamjanište, gde je svaki temelj Samodreža, gde je svaki dimnjak zvonik, gde se smrkava da bi svanulo a ne gde sviće da bi se smrkavalo.
Trajaćemo, Aleksandre Vučiću i bez Kosova i Metohije, ali misliš li da ćemo postojati?!
Odlično znaš da nećemo jer može se živeti i kao senka bez čoveka, ali može li se kao čovek bez senke, a Kosovo i Metohija je naša sen opisana oko nas od samih anđela, a ti pred đavolom spuštaš krst boreći se da rasksrtio s mitovima stvarajući mit da će nas budućnost želeti kao siročad prošlosti!
Ništa u vezi s Kosovom i Metohijom nije mit, Vučiću, i jedino što dole jeste nezavisno je sudbina postojanja ove svete države!
Nezavisno od bilo čega postojaće dok god joj je Kosova i Metohije, dok zna da je i na krstu ali da je raspeta od postanja do večnosti a ne kao onaj razbojnik nepokajni.

 


Nije tvoje, Aleksandre Vučiću, da zbrajaš kakve greške i razrezuješ jesu li dovoljne da se pomirimo s nemirljivim, već da nikada ne dozvoliš grešku iz koje će se zbrajati koliko je bilo naroda koji je trajao ali se odrekao postojanja!
Ne kiti se izdajom- voštanica koju raspiruješ nije svetlo budućnosti već plamen za upokojenje Srbije!
Možeš lagati doveka kako si sačinio novu Noevu barku, ali ako je u boci da li plovi ili tek bije o stranice dok je belosvetska fukara predaje iz ruke u ruku ko nepovratnu ambalažu…



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

1 komentar

  1. Comments  Srbin iz Srbije   |  nedelja, 27 maj 2018 18:44

    BRANEĆI SE USTAVOM ODBRANIMO USTAV OD USTAVORUŠITELJA Srbija se nalazi na putu nestajanja. Ovo je put na kome slepe vođe predvode svoje slepe poltrone. Uzurpacijom vlasti, slepe vođe ukidaju ustavna prava podjednako zajemčena svim građanima i pretvaraju ih u partijske privilegije dokazanih partijskih poltrona. Ovom manipulacijom slepe vođe podrivaju snagu Ustava i pripremaju njegovo stavljanje van snage. Sprovođenjem zakona usvojenih po diktatu svetske vlade bogatih manipulatora, slepe vođe napadaju na ustavom zajemčena prava svih Srba. Znajući da u Srbiji nema mnogo ljudi koji su dostigli pravnu svest i ostvarili se kao pravne ličnosti, slepe vođe manipulišu svojim slepim poltronima na zadatom putu rušenja Ustava i konačnog sloma Srbije. Ukidanjem zagarantovanih prava na rad, slobodan razvoj ličnosti, slobodu umetničkog stvaranja, i svih drugih prava i pretvaranjem svih ovih prava u partijsku privilegiju, slepe vođe regrutuju za svoje ciljeve vojsku slepih poltrona koja za svoje vođe izvršava prljave poslove. Privilegijama uzdižu svoje poltrone u gonitelje a sve koji se nisu predali njihovoj slepoj samovolji prepuštaju institucionalnom i vaninstitucionalnom progonu. Svi mi koji nismo dozvolili partijama da nam pojedu srce, dušu i um proglašeni smo nepostojećim za sva Ustavom zajemčena prava i predati na raspeće zakonskim obavezama. Podignimo glave, pokažimo im da i mi postojimo. Tražimo svoja Ustavom zajemčena prava od naših progonitelja i njihovih slepih vođa. Živela Srbija!

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*