недеља, октобар 13, 2019

Хоће ли у Србији ико остати

Млади у Србији све мање верују да је ово друштво способно да се побољша, због чега најрадије излаз траже у одласку у инностранство. Само два одсто жели да се политички и друштвено ангажује, јер сматра да од њих ништа више не зависи. Апатија, незапосленост и сиромашто све се брже шире у целом друштву, а то неће променити ни најављено повећање минималних плата. Чак и вође синдиката сумњају да ће за пет година уопште неко остати у Србији ко је спреман да ради за минималац, ма колики он тада буде био.

***

Немачка Фондација `Фридрих Еберт` објавила је летос резултате свог истраживања зашто млади напуштају Србију. На првом месту су и даље економски разлози, али је на другом месту „песимистично виђење будућности српског друштва“. Млади, једноставно не верују више политичарима који им скоро три деценије обећавају мед и млеко. Како је пролетос објавила поменута фондација `Црвени крст` се брине о бројним селима у источној Србији у којима су остали само још старци. Овдашњи медији о томе још увек ћуте.

Због катастрофално лошег стања у држави, председник Синдиката запослених у просвети Томислав Живановић је током преговора о повећању минималне плате почетком септембра дао суморну прогнозу: „Опет ће са мало више од 10 одсто повишице замајавати народ, а за пет година нећемо ни морати да причамо о минималцу јер нећемо имати коме да га одређујемо“.

У својој нешто раније објављеној „Студији омладина Србије 2018. – 2019.“, коју је по налогу Фондације `Фридрих Еберт` израдила група аутора, изнето је да само два одсто младих жели да се политички ангажује. Огромна већина њих сматра како у Србији ништа више не може да се промени и зато су, како откривају аутори, изузетно пасивни не само у политичком, већ и у друштвеном животу.

На жалост, реални подаци потврђују да су млади са разлогом изузетни песимисти када је у питању најскорија будућност наше земље.

Млади су на првом месту незадовољни слабим изгледима да посао нађу у својој струци, а затим и чињеницом да су плате у Србији најчешће недовољне и за пуко преживљавање. Министар рада, запошљавања и за борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић слави податак Националне службе за запошљавање да је у Србији, званично, само око пола милиона незапослених што је, по министру, рекорд у последњих четврт века.

Републички завод за статистику тврди, са своје стране, како у Србији има око два и по милиона запослених грађана. Када се овом броју придодају они незапослени, произилази да је међу нешто више од седам милиона становника у Србији њих само око три милиона радно способних, што је мање од 50 одсто?!? Нешто, очигледно, није у реду са овом статистиком.

Оно што прави збрку је нова методологија обрачуна ко је запослен, а ко незапослен. Као запослени се статистички третирају и они који су претходног месеца макар један дан имали неки плаћени посао, а понекад и брачни другови запослених који се баве домаћинством. То је улепшаваање стварности које на својој кожи осећају највише млади, због чега све чешће напуштају земљу.

Међу запосленима чак једна петина ради у јавном сектору, а то су, скоро потпуно без изузетака, партијски послушници, веома често нестручњаци који су потиснули образоване, али партијски неактивне људе. Осим сигурног посла, запослени у јавном сектору имају и далеко више плате од оних у приватном сектору. Највећа разлика је између радника у државној администрацији и оних запослених код предузетника: први имају, по подацима Републичког завода за статистику, просечну плату од 59.389 динара месечно, а ови други 27.572 динара, односно ни половину примања првих.

Под појмом предузетника најчешће се сматрају занатлије, али и мали грађевинари, на пример. Њих у Србији има, по извештају агенције за привредне регистре, 271.721, а запошљавају 272.969 радника, односно огромна већина њих успева да заради само за себе самог, а не и за додатног радника. Већ по овоме се види у каквој немаштини они послују.

Додатни притисак на сектор предузетника представља и могућност младих да напусте Србију и у иностранству раде за најмање четвороструко већу плату, због чега већина њих до добијања стране визе радије остаје у кући, него да ради за мале паре и, уз то, још стрепи и да ли ће на крају месеца добити и то мало пара које су му обећане.

По РЗС-у, најнижу плату, такозвани минималац прима око 350.000 људи, док још њих око 150.000 прима плату тек нешто више од оне минимално загарантоване. То је око пола милиона људи, колико је и заполслених у државним предузећима и администрацији, а исто толико, отприлике, је и званично незапослених.

Они који су се школовали не могу да се запосле у државној администрацији ако нису активни чланови странака на власти, најчешће Српске напредне странке, због чега и они најчешће бирају пут преко границе. Европски статистички завод процењује да Србију годишње трајно напусти 51.000 људи, што је побољшање у односу на ранији период, када ју је годишње напуштало скоро 100.000 становника.

До овог смањења, међутим, није дошло због побољшања услова рада и живота овде, већ зато што су се углавном већ иселили сви они који су имали добру шансу да се запосле у иностранству, а међу преосталима је све више оних који због година, степена радне способности или врсте квалификација немају велике изгледе на добијање посла на пробирљивом Западу.

Све источноевропске земље имају исти проблем са исељавањем становништва (неке су, као прибалтичке републике у последње три деценије изгубиле и више од четвртине становника, а из самопрокламоване државе Косово је отишла чак половина – између 1,3 и 1,8 милиона људи), али све оне покушавају да енергичним мерама зауставе, или макар смање овај егзодус. Пољска је млађе од 26 година који зарађују мање од 85.528 злота (20.000 евра) од 1. августа ове године ослободила плаћања пореза на доходак, док Хрватска разматра могућност да млађи од 25 година уопште не плаћају овај порез, а да они старији, али млађи од 30 плаћају само половину.

Српске власти немају ни једну сличну идеју, јер би ослобађање плаћања пореза погодило и политичке противнике, а СНС инсистира на томе да привилеговани буду само њени чланови. Због тога министар Синиша Мали најављује највеће повећање плата управо у државном сектору и то по хитном поступку, иако су тамо плате у просеку далеко више од оних код приватника, али су новозапослени искључиво активисти Српске напредне странке.

Због ове партијске клаузуле најављена повећања плата уопште нису никакав разлог за огроман број младих да одустану од одласка у земље у којима партијска књижица није никакав услов за добијање посла и напредовање у служби.

Ниска цена рада је директна последица лоповлука и корупције на врху власти. Наиме, страни капитал иде тамо где су политичке прилике стабилне и где постоји развијена инфраструктура. Управо због потребе наших властодржаца да из буџета украду што више пара, инфраструктурни пројекти се споро изводе и најчешће на погрешним местима – не тамо где би били корисни привреди, већ локалним моћницима. Као компензација, да би се наставило са каквим-таквим страним инвестицијама, истиче се јефтина радна снага. Када би Србија, примера ради, имала исту миниману плату као Хрватска, али не и њену развијену инфраструктуру, странци не би имали никакав интерес да овде улажу.

Због тога власт скоро стидљиво побољшава материјално стање запослених у здравству, које највише трпи због одлива стручњака. Из Министарства финансија најављују да ће медицинским сестрама и другом помоћном медицинском особљу плате ускоро бити повећане за 15 одсто. Поређења ради, Бугарска и Румунија су, како би зауставиле исељавање медицинских сестара, истима у последњих годину дана плате повећале за преко 50 одсто, а најављују се и нова повећања. При томе, у поменутим земљама је партијско запошљавање скоро потпуно искорењено.

У овој земљи је апсолутно све подређено интересима партија на власти, а оне су подређене интересима Александра Вучића и његове породице и најближих саучесника. Многи се питају због чега ће пензионери до краја године добити беспровратну једнократну помоћ у висини од пет хиљада динара, док основци на почетку школске године нису добили никакав поклон од државе, па им је чак ускраћено и право на набавку јефтинијих половних уџбеника, јер су улични продавци били хапшени и кажњавани.

Одговор је: зато јер основци немају право гласа, док су пензионери међу највернијим присталицама сваке партије на власти, па тако сада и Српске напредне странке.

Када се све ово сагледа, уопште није чудно што све више младих у Србији не види друго решење, осим сеобе у неку срећнију и сређенију земљу, док их све мање има жељу да се политички и друштвено ангажује.

                                            Све више песимисти

„Студија омладина Србије 2018. – 2019.“ Фондације „Фридеих Еберт“ (ауори: Драган Попадић, Зоран Павловић и Срећко Михаиловић) даје упозоравајући приказ стања међу младима у Србији.

Млади су по природи оптимисти, јер стоје на почетку живота и каријере. Код нас су, међутим, све више песимисти.

Аутори студије откривају да 78 одсто испитаника верује у бољу сопствену будућност, само два одсто мисли да ће им за 10 година бити горе него данас, шест одсто њих сматра да ће им бити исто, док остали (13 одсто) нису имали никакав одговор. Овако су млади одговорили на питање како виде себе у будућности, али када се разговор повео о очекивању за цело друштво, расположење се променило.

На питање како виде Србију у будућности, трећина је рекла да очекује побољшање, 23 одсто верује да ће прилике остати исте, а чак њих 21 одсто очекује даље погоршање ситуације. Ово су лошији резултати од просека у осталим земљама у којима слична истраживања ради ова Фондација. Тамо 44 одсто младих верује у побољшање у наредном периоду, 17 одсто сматра да ће доћи до даљег погоршања, а 27 одсто је мишљења да се ништа неће променити.

Међу младима у Србији најприсутнији је страх од озбиљне болести (49 одсто испитаника), али је на другом месту страх од незапослености (46 одсто). Следе страхови од корупције и друштвене неправде (по 45 одсто), а чак 42 одсто младих у Србији се плаши пораста сиромаштва целог друштва. Збир је већи од 100 одсто, јер су испитаници имали могућност давања више од једног одговора.



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*