субота, септембар 23, 2017

Када би се Вук Караџић данас нашао међу Србима, не би их разумео!

Наш главни посао није да прогонимо англицизме, већ да пазимо да се српски језик не заборави.Никада ниједан језик није „угинуо“ због позајмљених речи, иако су у многим земљама пуристи предвиђали да ће језик „пропасти“, „изгубити душу“, ако се не забране туђице, сматра Иван Клајн, један од саговорника у истраживању о новом таласу туђица у српском говору

Перформанс на фешн-вику је био један нонсенс на стејџу. Уместо да буде транспарентно, креаторов селекшн стајлинга и кастинга манекенки је био превише клос мајндед.

Ове реченице могли сте да чујете од водитељке на домаћој телевизији. Међутим, овај пример није усамљен. Телевизија и новине „поплављени“ су речима које нам долазе из енглеског језика. Колико пута сте се нашли у друштву, а да нисте разумели шта је ваш саговорник „Енглез“ хтео да каже? Према речима седамдесетогодишње баке Милке, у Кнез Михаиловој улици осећа се као у Лондону. Називе продавница не може ни да изговори ни да разуме. А када јој унука каже да је кул, бака Милка помисли да је културна. Да ли Срби све чешће користе англицизме?

Познати српски лингвисти Иван Клајн и Милан Шипка у ново издање Речника страних речи и израза намеравају да уведу речи као што су „хејтовање“, „лајковање“, „гугловање“… Како каже један од аутора, академик Иван Клајн, „постоји оправдана потреба за увођењем англицизама у речник. Некада је српски језик био препун германизама и галицизама (немачких и француских речи), а данас је „тренд“ енглески, који је језик глобализације. Наш главни посао није да прогонимо англицизме, већ да пазимо да се српски језик не заборави“, подсећа Клајн. Он сматра да српска лексика јесте у лошем стању, али не због енглеских речи. Према професору Клајну, главни кривци су: средња школа – где нема наставе матерњег језика, већ се предаје само књижевност, потом недостатак званичне бриге за језичку културу и медији.

Комплекс покондирене тикве

Професорка лингвистике на Филолошком факултету у Београду Рајна Драгићевић посебно истиче штетност медија, односно лиценцираних часописа, које данас многи читају, а посебно млади. „Ово су неки од наслова из часописа „Joy“: Лепршаве cool пелерине, Crystal Tatoo, Stule Star… Где се не може говорити о англицизмима, већ о чисто неприлагођеном енглеском језику у српском.“ Како она каже, уредници лиценцираних часописа забрањују лекторима (њеним некадашњим студентима) да из текстова избацују англицизме. Професорка Драгићевић наводи и пример новинарке која без икаквог разлога у српској реченици користи енглески узвик: Wоw, већ ми је тридесет!

Да ли сте примили и послали поруку са ОМГ, ЛОЛ, позз, плиз, сори? Нећемо зато кривити само медије. Кривица је и наша. У банци вам нуде кредите са грејс периодом, шопингујете, идете у џим, зову вас на ивент. Да ли полако заборављамо српске речи или их користимо у жељи да звучимо модерније?

Психолог Жарко Требјешанин каже да код људи има и помодности и лењости, па не желе реч да преводе већ је „узимају готову“. То су Стеријине покондирене тикве. „Мотив да се употребљавају стране речи јестетошто човек мисли да ће добити на важности, жеља да се савлада осећање безвредности и уклоне неки комплекси. Требјешанин сматра да можемо говорити о комплексу „малог народа“ код Срба, који је стваран вековима и делује разорно по нас.

Са овим се слаже и професор стилистике и реторике на Факултету политичких наука Добривоје Станојевић, који веома сликовито то описује. „Уколико овако наставимо, говорићемо неким ’странгле’језиком у Србији. Сведоци смо да децу у вртићу уче најпре енглески, па српски. Зато се енглески научи како-тако, а српски језик никако. Ко је још ишао да научи културу говора, лепо понашање, елементе реторике?“, пита се професор Станојевић и додаје да је „свако од нас слушао енглески код другоразредних предавача, а да не зна ваљано српски језик“.

Не изгонимо лаптопе

Ипак, лингвиста Ранко Бугарски, сматра да се у данашњем свету не може живети без енглеских речи. „С друге стране, све што се преузима, треба да се узима и прилагођава са мером и знањем. У радњама вам продавачице кажу: Шта могу да учиним за вас? Што је директно преузето из енглеског, уместо јасног– изволите. У дневнику чујете водитеља да каже: Моје име је… уместо– зовем се. Када гледамо филмове, често прочитамо реченицу попут: Питао ме је да се удам за њега! Уместо– запросио ме је. Ово је директно повођење за енглеском синтаксом. Тако се и реч икада (енглеска еver) код нас појављује на крају реченице, па имамо – најбољи тенисер икада, уместо– најбољи тенисер свих времена.

Професор на катедри за англистику Филолошког факултета у Београду Борис Хлебец тврди да је „некада економичније и брже преузети речи из енглеског језика, и то су већ сада интернационализми. Бестселер, лаптоп, банџиџампинг су дубоко укорењене речи у наш језик и нема потребе изгонити их. Лакше је рећи не волим банџиџампинг, него не волим да скачем с велике висине закачен ужетом за ногу“. Хлебец сматра да „није погрешно ако англицизам развије значење које нема у енглеском језику, ако то одговара потребама говорника. На пример, closet се у данашњем енглеском језику не користи у значењу које има англицизам клозет у српском. Да би се добило право значење потребно је употребити сложеницу water closet“. Али Хлебец истиче да још не треба бринути за будућност српског језика, јер се англицизми нису превише укоренили, па их из тог разлога у сленгу, где би се очекивала њихова највећа употреба, нема превише. Туђицама се не могу градити јаке и потресне слике, оне могу бити само „фенси“, закључује Хлебец.

Вук поздравља Србе

Колика год била наша потреба за англицизмима, питање је колико су људи свесни значаја очувања српског језика. Још је пре девет векова Стефан Немања препоручивао да језик треба чувати као земљу, као град. Али језик се не може бранити вештачки мерама, чак и онда када треба да се брани. То показује пример Италијана. Под Мусолинијевим режимом пуризам је постао званична државна политика. Стране речи су забрањиване, постојао је списак италијанских замена за англицизме. Међутим, ни то није помогло да се смањи њихова употреба. Другачија је ситуација код Француза, који не могу да прежале што више нису први светски језик. Код Француза је школство јако и језичка питања се регулишу на државном нивоу, па су уз помоћ тога у знатној мери успели да ограниче прилив нових англицизама, и замене их посебно смишљеним француским кованицама.

Професор Клајн каже да „никада ниједан језик није ’угинуо’ због позајмљених речи, иако су у многим земљама пуристи предвиђали да ће језик ’пропасти’, ’изгубити душу’, ако се не забране туђице. Ако српски језик не преживи, то ће бити само зато што српски народ неће моћи да преживи од привреде у својој земљи“, сматра он.

„Поплава“ англицизама долази након 2000. године, после друштвено-политичких промена у земљи, због усаглашавања са страним прописима уз изостанак сарадње са стручњацима за језик. Како се „strangle“ jeзик неби укоренио, неопходно је да се усагласе и свој допринос дају држава, научне институције, школа и медији. Ово изискује постојање Комисије за језичка питања, која би смишљала језички исправне речи као замену за англицизме. Чињеница је да су англицизми свуда око нас и да су потребни. Али њихова употреба се мора довести у склад са српским језиком, како се неке српске речи не би заборавиле. Када би се Вук данас нашао међу Србима, не би их разумео.

—————————————————–

Нисам у фулу ових дана

„Енглезисти“ су најчешће млади, за њима мало заостаје средње генерације, док их старији не разумеју. Овај разговор двоје средњошколаца не би разумела старија особа:

„Хејтујем те што ми ниси лајковао статус на фејсу!“

„Сори, али нисам у фулу ових дана.“

„Ма, ок је, ишчилирај.“

У овом разговору лингвиста Милка Цанићне види ништа чудно. То је одсуство језичке културе, каже она, и против тога се морамо борити. „Енглеска реч не сме да се одомаћи. Корист је мала, а штета немерљива. Свакога дана у наш језик ’уђе’ на десетине енглеских речи. Ми морамо најпре да васпитавамо младе да воле свој језик и да се првенствено њиме служе.“

Јелена Петровић, Сузана Милошевић

Ауторке овог чланка су овогодишње добитнице награде за новинарство „Боривоје Мирковић“, коју додељује Факултет политичких наука
објављено: 04.06.2011. Политика

 

********************************************************************************************

Коментар:

Treba traziti primjere u istoriji da je neki jezik izumro, a da je narod prezivio.
Jezik i narod obicno umiru zajedno.
Mozda ima istine u Klajnovim rijecima da ce srpki narod prije izumrijeti iz drugih razloga (ekonomski, politicki, asimilacije, istorijski zaborav…), a tek onda bi i srpski jezik posljedicno izumro.

Mnoge rijeci u mnogim jezicima imaju strano porijeklo, strane korijene. One se onda odomace i prilagode sintaksi domaceg jezika. Tada su bezopasne po domaci jezik, ali pod uslovom da dolaze jednim prirodnim putem. Da li je Vuk Karadzic znao za rijec „kompjuter“? Bogme nije. A kompjuter se sada odomacio.
Nekad se nije znalo ni za rijec „telefon“, „digitron“, „kalkulator“ itd. Sad se sve to odomacilo u nasem jeziku i uklopilo se na jedan prirodan nacin. Rijec „politika“, ili „demokratija“ kao slozenica dva strana korijena, takodje su se odomacili i vise ne kvare nas jezik…

Ono sto nas jezik kvari, to su neumjesno i neprirodno koristene strane rijeci onda kad imamo adekvatnu zamjenu u nasem jeziku. Glupo je govoriti „look“ kad imamo dvije domace zamjene koje preciznije oznacavaju svaka svoju specificnu situaciju („gledaj“ i „izgled“).

U ovoj recenici, pak, imamo gomilu nepotrebnih gluposti sa engleskom sintaksom:
„Перформанс на фешн-вику је био један нонсенс на стејџу. Уместо да буде транспарентно, креаторов селекшн стајлинга и кастинга манекенки је био превише клос мајндед.“

Zar govornici (pa jos novinarki, dakle jezicki obrazovanoj licnosti) nije bilo logicnije da kaze:
„Predstava u sedmici mode je bila glupost na bini. Umjesto da bude otvoren, kreatorov izbor stila i kostima manekenki bio je previse zatvoren.“  (prakticno, ovdje sad imamo samo jednu ili dvije strane rijeci koje su se odavno dobro uklopile u nas jezik – kreator i stil – sto ne kvari ni nasu sintaksu niti leksiku).

Naravno, pitanje je da li je takvu lakrdiju od teksta uopste moguce i prevesti, odnosno pogoditi sta je reporterka sa ove modne revije uopste htjela da kaze (mozda je htjela reci da su kostimi staromodni umjesto da budu moderni, a mozda je cak pod transparentnoscu bukvalno podrazumijevala „prozirnost“ do stepena kad se manekenkama vidi donji ves…).

Ako bismo govorili o pokondirenoj tikvi, onda je to primjer ove novinarke, i protiv takvih drustvo treba da se bori.

U nacelu nisam protiv tudjica, posebno imenica koje kod nas nemaju adekvatnu zamjenu, ili bi domaca zamjena predstavljala dugi niz rijeci u obliku definicije (motocikl – motorno prevozno sredstvo na dva tocka), ali sam protiv koristenja strane sintakse i nepotrebnog uvodjenja glagolskih i pridjevskih formi tamo gdje nase savrseno dobro funkcionisu.

lorka



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*