четвртак, октобар 19, 2017

Од злата ЈАБУКА

Према веровањима српског народа, јабука је служила као дар, понуда, доказ љубави и пријатељства. Она је симбол среће, плодности и здравља; отуда објашњење зашто се баш она дарује болесним особама. Сама реч „јабука“ каткад означава дар, поклон уопште. Некада су се гости на славу звали јабуком. Многи обичаји, од рођења па до човекове смрти, укључују јабуку у свој обред, а међу Србима се каже: “ Босиљак се од мириса даје, јабука се од милости даје.“

Незахвални дух времена који вазда брише сећања, а израња нове адете, успео је да значење јабуке међ` Србадијом замрачи и готово избрише. Али, има оних који одолевају духу времена у корист традиције. Има оних који су спремни да нас подсете да није увек неопходно куповати скупе поклоне како бисмо исказали наклоност и захвалност према онима који су нас задужили. Има их!

Лако их је препознати. Потребно је само ослушнути како једна фина дама, оближњој сеоској школи, дарује речи, а уз речи и јабуке. Симболе здравља, за здравију омладину. Симболе плодности, за земљу плоднију читатељима. Симболе среће, за хиљаде и хиљаде срећних малишана. Лако је даровати оно опипљиво (јабуке), али како даровати речи. Речи се дарују тако што се организује акција са истим именом, дакле „Дарујмо реч“. На ову идеју долази Зорица Сентић (горе поменута фина дама) 2006. године. Након тога се позову сви они, слични њој, који су ради да школским библиотекама дарују своје књиге које „спавају“ на њиховим полицама, а на крају, када се све реализује, сви добију по јабуку, уз жеље да их у животу прати оно што јабука симболизује.  

Зорица – ЈАБУКЕ – књиге

У свету би људи помислили да Зорица Сентић живи баш у неком од села, па је зато решена да помогне.

Али, не. Она живи у иностранству.

Срби су такав народ да, кад напусте своју земљу, увек јој се срцем враћају. Тада решавају да се, у белом свету, врате традицији своје земље. Срби су јаки. Али, постоји једна тајна коју многи њихови непријатељи нису знали-слаба тачка Србина је сентименталност.

Зато ослушнимо шта нам каже чежња оних који живе у дијаспори, научимо да поштујемо своју традицију и у оквирима границе наше земље, ма колико се она често мењала. Нека нам политика не смета да будемо људи. Да наша деца од нас науче вредност крсне славе, вредност породице, вредност наше отаџбине, вредност босиљка, јабуке, вредност кућног прага, ма колико он тренутно био далеко од нас. Научимо ми да, уз помоћ традиције, остваримо своје снове.

Девојчица – ЈАБУКЕ – поезија

 

А, јабука има ту моћ.

Дарујте са нама речи. Добијате са нама речи. Размењујмо речи!. Тако обнављамо наше библиотеке и сећања на нашу, неправедно заборављену, јабуку.

 

(Јелена Јанковић)



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*