субота, новембар 25, 2017

Олошократија

Боже, шта смо доживели? Где је крај овом понижавању? Где је крај овом лоповлуку? Где је крај овом лудилу? Да ли је Србија претворена у библијску Содому и Гомору? Назире ли се бар неко решење? До када ово може да траје? Има ли нам спаса? Хоћемо ли ми стварно нестати? Где су људи? Где је та наша елита?

 

 

 

 

 

Све ми се смучило. Остало ми је три године до пензије. Данас бих отишла. Данас! Веруј ми, никада овако није било. Никада! Било је свега и свачега. Нагледали смо се свашта, али никада овакве битанге, незналице и пропалитети нису владали. Заразили су читаво друштво својим пљачкама, лажима и преварама. Ти не можеш да схватиш у каквом паклу радим. У државним службама је немогуће више радити. Немогуће!

Постали смо савремени робови партијских фараона. Ми, стари радници, који  једини знамо посао, који све држимо, који нисмо чланови странке, ми смо претворени у робове. Стварно! Немој да се  чудиш!  Причам ти праву истину! То нећеш моћи нигде да прочиташ! Сви ћуте! Нико не сме да се побуни! Везали су сами себи брњице! Сви се плашимо за своју егзистенцију. Стање је као у неком радном логору. Свуда само страх. Нико не сме да зауцне.
Прошле недеље, мој друг, врстан стручњак и радник, изнервирам понижавањем директорке службе, замолио је ту кокошку , врло уљудно, да му се не обраћа на такав простачки и примитивни начин. Истог дана је добио отказ. Истог дана! По кратком поступку! Најкраћем! И? Ништа нико ништа није рекао! Нико да устане! Сви ћутимо! Ја прва!

Шта да радим? Ако се побуним, добићу и ја отказ. Ко ће мене да запосли у педесет и некој? Ко? Нико! Како ћу да преживим? Како ћу да дочекам старост? Шта ми је преостало? Ћутим и трпим! Немам избора. Једем се свакога дана. Имам несаницу. Савест ме гризе. Али, ништа не могу да урадим сама. Сваки покушај да разговарам са неким о нашем јадном и бедном положају, сваки покушај да позовем да се организујемо и побунимо, да изађемо у јавност, да се боримо за себе, све је узалудно. Беже сви од мене! Беже као да сам заражена! Мисле да сам луда. Мисле да их провоцирам. Нико неће прстом да мрдне! Плаше се да не остану без посла. Плаше се да неће преживети. Плаше се своје сенке! Не можеш да верујеш каква је ситуација на послу. Живот ми се смучио! Мука ми је да идем на посао. Гутам неке таблете да се смирим! Гутам саму себе!

До када ће трајати овај терор!
Да, да! Не претерујем! Давно си изашао из државне банке, не знаш како је стање у државним службама. Радим по читав дан. Не дижем главу! Носим посао кући! Посао мора да се заврши! Без тога не може држава да функционише. Знаш то јако добро. Не требам теби да објашњавам значај тог нашег посла за државу. Знаш ли колико нас уради тај огромни посао? Нас – 12?!? Словима – дванаест! То смо ми матори који радимо. Који смо подметнули кичму. Рмбамо! Знаш ли колико је примљено људи за ових пет година код нас? Не знаш! Шта мислиш? Никада нећеш да погодиш! Никада! Примљено је 400 партијских идиота. Еј, бре, Србине! Четристо страначких дебила! Шта раде? Нико не зна шта раде. Нико од њих ништа не зна да ради! Мрмоти, како ти пишеш! Прави партијски мрмоти! Запослили су се тако што су платили тарифу за запошљавање. Знаш да постоји тржишна тарифа за добијање државно посла? Знаш. У реду. Знаш ли колика је тарифа код нас? Не знаш. Тарифа је – 5.000 евра. Да! Петхиљада евра у – кешу! Соларно! На руке! Коме? Па – Њему или Њој. Потпуно је свеједно. Они су поделили своје партијске феуде. Свако је добио свој чиитлук и свога бега. Наш партијски бег је узео – два милиона евра. Кеша! Коме иду те паре? Знаш ти боље од мене. Бег задржава пола, док другу половину даје онима изнад себе. Али, то није све! Страначки бег прави ненормалне трошкове и извлачи паре државе на све стране. И то дели са онима изнад себе. Тако та банда функционише. Систем је уигран до перфекције. Сви на положајима краду! Износи крађе се само разликују. Тако пљачкају државу. И они пре њих су тако радили и они пре. Али, ови су – немилосрдни! Немају пардона! Нема извињења! Они, човече, сматрају да смо ми њихова лична својина. Они сматрају да смо ми стока која мора да слуша и да ради. Паре државе се немилице троше. Купују се најскупља кола, иде се на најскупље светске дестинације на конгресе, уствари на проводе и , извини, морам да будем отворена, на јебарлук. Општи јебарник о трошку државе. Ужас! Довели су те напаљене кварцоване клинке са силиконима, које све личе на ове спонзоруше. Никакве разлике нема. Све имају дипломе! Еј, јебем ти живот, не зна мала курвица да се потпише, она има факултетску диплому и нама наређује. Када питаш ту кучку – шта знате да радите, морамо им ви говорити, јер они су постављене одозго, она се смеје и каже да је њен посао да – наређује! Доведена је да наређује?!? Можеш ли веровати? Лудило! Исто су такви ти мали напаљени клинци. Јапијевци, како их зовеш.  Битанге! Потпуно су исти. Исте манире имају. Исто се кезе. Исте гримасе. Иста одела носе. Као неки партијски нацисти. На иста места излазе. Заједно путују по свету. И исто нас понижавају и вређају. Ти не можеш да схватиш шта нам раде? Иживљавају се! Смеју нам се у лице и спрадају! Наређују нам! Вичу и деру се као кочијаши! А, народ? Народ сагно главу трпи, ради и ћути. Убили су народ у појам. Страх су народу улили у кости. Не можеш да верујеш. Убијају нас свакодневно! Злостављају! Ужасно су прости. Вулгарни. Бахати! Безобразни. Не јебу живу силу! Извини што говорим овим прљавим речима. Нема бољих речи за њих. Ти си бар отворен и волиш да се отворено говори. Никада, понављам, никада овакав политички олош није  дошао у државне службе да нам наређује. Никада нисмо били овако понижени. Плату су нам смањили. Они узимају колико хоће. Не долазе на посао. Никоме не одговарају. Раде буквално шта хоће. Понашају се да су изнад нас. Сами причају да су елита. Једу у најскупљим ресторанима својих пријатеља о државном трошку. Сваке вечери су негде журке. Групњаци. Перверзије. Шмрче се најбоља дрога. Пију светска брендирана пића. Преко дана се само договарају шта ће увече да раде. Чарапе, гаће, одела и хаљине купују о државном трошку. Како? Репрезентације. Лажне фактуре. Хиљаде лажних фактура! Све пролази! Нема никакве контроле!  Морају, каже директорка, да буду лепо обучене и дотеране за стране инвеститоре. Какве ми везе имамо са страним инвеститорима? Никакве! Ми смо државни чиновници који завршавају један изузетно важан посао у држави. Свака држава има такве чиновнике. Не може држава да функционише ако ми не урадимо наше обрачуне, ако законска решења не примењујемо и ако не знамо да радимо наш посао. Њих то уопште ништа не занима. Педикири, маникири, фризери, затезање задњица и предњица, напумпавање усана, имплатанти, надоградње , обрве и трепавице, све то држава плаћа за ове силиконске спонзоруше странака на власти. Ужас! Не можеш да верујеш! Никога се не плаше. Никога не поштују. Осим –Њега! Он је њихов идол! Он је фаца! Цар! Шеф! Фрајер! Вођа! Мужјак! Господар! Он је зајахао народ! Он је зауздао народ! Тако народу и треба! Мора неко да га заузда! Срби су нерадни! Срби су стока! Срби су покварене лопуже! Вичу на нас! Траже ко узима толет папир. Замисли? Какав толет папир? Ко га узима? Па, они узимају да би нас напали и вређали. Не дижемо главе! Трчимо у тоалет и назад. Штоперицом нам мере време. Увек су незадовољни. Увек нешто гунђају. Долазе и одлазе. Пролазе кроз наше канцеларије као ратничке хорде. Оста пустош за њима.

Боже, шта смо доживели? Где је крај овом понижавању? Где је крај овом лоповлуку? Где је крај овом лудилу? Да ли је Србија претворена у библијску Содому и Гомору? Назире ли се бар неко решење? До када ово може да траје? Има ли нам спаса? Хоћемо ли ми стварно нестати? Где су људи? Где је та наша елита? Зар ја, државна чиновница, треба да зовем на побуну? Зар ја треба да идем на барикаде? Зар ја треба да описмењавам овај заведени народ? Где је Академија? Универзитет? Црква? Интелектуалци?  Где су млади? Шта чекају? Чега се они боје? Шта могу да изгубе? Зашто беже из своје земље? Шта ће се догодити? Кажеш – пропашће све! Нека пропадне! Мајку му јебем! Извини! Не могу више! Нека, бре, пропадне! Што пре дно да додирнемо! Само да се ова агонија заврши. Само да се ове олоши ослободимо. Живим за тај дан! Живим да им народ суди! Мораће једнога дана да се поравнају рачуни! Онај горе све гледа и бележи! Мораће да плате за све што су нам радили. Није далеко тај дан! Није! Мора да дође! Све ћу да урадим да га доживим! Осећам да ће се нешто морати да се догоди. Осећам да у народу ври. Срби су, бре, ово! Нису наши стари пристајали да робују никоме. Скинићемо ми овај политички олош. Бацићемо га на сметиште историје. Радујем се томе дану. И живим за тај дан!“

Београд, 26.01.2017



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  СРБИН ИЗ СРБИЈЕ   |  среда, 10 мај 2017 20:52

    ZAKON
    O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU
    („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 65/2008 – dr. zakon, 41/2009 i 112/2015)
    I OSNOVNE ODREDBE
    Predmet
    Član 1
    Ovim zakonom uređuje se planiranje, zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i druga pitanja od značaja za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao dobra od opšteg interesa.
    Poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.
    Ovim zakonom obrazuje se Uprava za poljoprivredno zemljište (u daljem tekstu: Uprava), kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) i uređuje njen delokrug.
    Vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko, odnosno pravno lice.
    Verica Nedeljkovic bila su to lepa vrmna dok j taj zakon na snazi ali kazm *nesto ste prespavali* od pvog sptmbra taj zakon ne vazi i sada dok skupstina nije zasedala donet je zakon da i strani drzavljani mogu imati poljopirvredno i svako drugo vlasnistvo u sbiji bez obzira sto nisu drzavljani Srbije.

    БИЛО КОЈИ ЗАКОН ДА ЈЕ ДОНЕТ, АКО ЈЕ У СУПРОТНОСТИ СА ОБИЧАЈНИМ И ТРАДИЦИОНАЛНИМ ПРАВОМ НАРОДА. НЕМА ПРАВНУ ВАЉАНОСТ..

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари