среда, октобар 28, 2020

Пријави ближњег свог…

– Пријављујете брата?!– Не само да га пријављујем већ га држим везаног и изолованог већ три сата! Сутра планирам да пријавим оца и мајку, она је кинула а он јој је, замислите, рекао: “Наздравље!” уместо да је, према утврђеном плану, оборио на земљу, запушио уста и нос крпом, свезао, навукао кесу преко главе, закључао у шпајз и поднео захтев за развод брака!

***

Ало, ало…зовем да пријав…

– Гласније, господине, ништа Вас не чујем!

– Не могу гласније, бре, говорим испод три маске, два визира и ћебета.

– Молим?!

– Савесни грађанин овде, зовем да пријавим…

– Понављам: ништа Вас не разумем, морате гласније!

– Ма, дерем се колико могу али од маски, визира, ћебета и туша…

– Каквог туша, побогу?!

– Јављам се из туш кабине, превентивно сам пустио и врелу воду да се ошурим, такозвана “Даријина метода дистанце од разума…”

– Добро, да скртимо, звали сте да..?

– Па, да савесно пријавим комшију који не носи маску!

– А, Ви сте?!

– Па, онај најсавеснији грађанин што је прекјуче звао да пријави супругу и децу, сећате се, легла господа да спавају без маски, а супруга је чак покушала и да ме пољуби под изговором да ми је рођендан…

– Па, јел Вам био?!

– Био, наравно, али то није изговор да се понаша као манијак, крши физичку дистанцу и још ме тера да дувам свећице како би ме навукла да скинем маске, визире и ћебе и тако навучем болештину која само чека да се опустим па да навали…

– А, да ипак мало не претерујете..?

– Ни случајно, па нисам будала, ублажио сам мере на минимум: рекох Вам да сад носим само три маске, два визира и једно ћебе. Остала три сам скинуо, такорећи релаксирао мере, већ месец дана се не туширам алкохолом и асепсолом већ искључиво врелом водом, а пре неки дан сам чак мало и лудовао па сам одшкринуо ролетне и крајичком ока погледао напоље, али боље да нисам…

– Зашто?!

– Зато што сам угледао тог комшију како скида маску и ноншалантно шета као да је то нешто сасвим природно!

– А, јел био са неким у друштву, кашљао, кијао, имао било какве симптоме?

– Баш ништа, то и јесте најсумњивије, сасвим је нормално фунционисао без маске, чак се и смејао како да је то нешто нормално, као да се сме живети, ееееј…

– Добро, дајте ми његове податке, послаћемо екипу…

– Мој брат!

– Извините?!

– Мој рођени брат је тај монструм!

– Пријављујете брата?!

– Не само да га пријављујем већ га држим везаног и изолованог већ три сата! Без бриге, ошурио сам га, полио кофом алкохола, спалио сву његову одећу, умотао у тепих и умлатио мотком да сузбијем евентуалне симптоме. Витаминска “бомба”малтене…

– Господине, ми апсолутно подржавамо, па и подстичемо пријављивања, шпијунирања и сличне делатности, али…

– Ништа али, зло се мора сасећи у корену! Сутра планирам да пријавим оца и мајку, она је кинула а он јој је, замислите, рекао: “Наздравље!” уместо да је, према утврђеном плану, оборио на земљу, запушио уста и нос крпом, свезао, навукао кесу преко главе, закључао у шпајз и поднео захтев за развод брака!

– Добро, имате ли још неког или да закључимо списак за данас?

– Ма, какво закључивање, ово је тек почетак! Чуо сам да је неко- некоме у улазу рекао: “Добар дан, комшија”, а уопште није звучало као под маском, и шта ко има да прејудицира да ли је дан добар?! Има ко у овој држави да саопшти да ли је добар и да ли је уопште дан..?
Останите на вези, чујем неког како пева, ако којим случајем не лоцирам субјекта рачунајте да пријављујем себе као починиоца, неко мора да одговара…

– У реду, сачекаћу али пожурите, сад ће пауза, па…

– Журим, журим…само још једно питање: да ли постоји неки број на који могу и вас превентивно да пријавим, чисто док сам у форми да испуним олимпијску норму…
Комшија води 60:50 па бих да га престигнем, мада је заиста поставио високе стандарде: не само што је три пута пријавио и себе и читаву фамилију, већ је самоиницијативно писао себи и платио осам казни, а деди на самрти не дозвољава да умре док не стави маску, па су га 18 пута реанимирали али безобзирно, маторо, не попушта…
Јасно му је рекао: “Док сам ја жив од инфаркта умрети нећеш! Или корона или ништа, немој да ми се фолираш!

– Господине, рекох, пауза ће, па…

– Ништа, само ви полако, имам ја времена, одох испред зграде да се камуфлирам у жбун, пратим кретање сумњиве групе деце у паркићу, скидају маске кад су на љуљашци, а научно је доказано да вирус само вреба оне што се неразумно радују ситним животним задовољствима, која ће нам доћи главе ако наставимо било чему да се радујемо, нарочито животу!
Но, будите без бриге, управо сам завршио са тестирањем сопствене вакцине произведене у кади, одлично се показала на оцу, коначно су му се јавили неки симптоми тако да више нема разлога да се љути на мене- боље што сам га затворио док је био здрав…
Јавићу се касније, не журите с паузом, изгледа да је комшијин деда ипак умро, спустићу се низ олук да проверим јел с маском или од обичне смрти, што је опет само по себи сумњиво, да је носио маску никад не би добио инфаркт, није то кијавица, бре, но…

(Михаило Меденица)



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*