петак, јул 28, 2017

Распродаја српских ораница!

Распродаја српских ораница је један од последњих чинова наше српске драме! Након распродаје свега вредног и што је продајом могло донети некакву добит, ако се о добити овде и сме помислити, на ред је стигла распродаја стратешке српске имовине.
Продаје се српска житница! Продаје се српско благо које је вековима исхрањивало генерације нашег народа. Њиве, крупна и ситна имања,

преко ноћи прелазе у власништво познатих и непознатих шпекуланата.  Хоће ли се нови купци ипак бавити производњом хране? То би било прво логично питање!

Ко ће нас хранити, ако нам села умиру, ако по сеоским атарима најплодније српске земље ничу запуштени парлози, необрађене површине? Нешто, што је у очима вредног српског ратара и земљорадника, било незамисливо.
Код генерација, које су са земљом срасле попут њеног сопственог ткива и чији рад и труд је био мерило наше српске савести, увек је провејавала свест о обавези, да не буде гладних!

О распродаји војвођанских њива, певају већ и врапци на грани! Купци нам долазе са свих страна.
Стратешку важност српских ораница открили су, поред наших српских богаташа и нових милијардера, Хрвати, Аустријанци, Мађари!

Ко зна уопште под којим се именима крију нови власници? Опет нам се прети тоталном зависношћу од других, углавном тешких шпекуланата који се играју својим новцем, претварајући га у тим махинацијама, још већим и значајнијим, а нас, обичне људе стављају пред горуће питање:

Ко ће заиста бити коначан власник српских ораница?
Хоће ли српски народ заиста изгубити контролу над својим вековним власништвом?

Оно што је у свему најтрагичније, наставља се у другом чину, у горе поменутој драми. Србија већ јавно увози храну и кроз поновне малверзације у продајном пласману роба из увоза, убирају се дебеле зараде! Од богатих, постају само још богатији! Тајкунске српске тријаде без срама уцењују  својим новцем токове одржавања и развоја српске земљорадње. Производња хране је само извор нових шпекулација које се кроз отворене канале извоза, увоза и пласмана на српском тржишту кроз сопствене продајне мреже, опет наслањају на стицање несериозног и некоректног богаћења.

Све је у рукама неколико крупних новокомпонованих капиталиста, који својим новцем и утицајем владају у српској привреди!

Додамо ли уз то и податак да се све ово догађа уз прећутну сагласност српских власти, онда тек настаје прави разлог за оправдан бес и срџбу, због начина како цела шпекулација тече.

Преливање добити богати нове моћнике! Тајкунска надмоћ над целом државом добија мегаломанске пропорције и немогуће је пратити све видове пљачке српске имовине, ако нисте упознати са инсајдерима, ако вам до ушију не стижу вести које и нису намењене са масу, за нормалан смртни народ.

Не треба сумњати шта би рекао народ,  – доста је било пљачке под покрићем проевропских обећања, доста је било варања и скривања најтужније истине у историји Србије!

Јован Милос, Пидиканац



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

3 коментара

  1. Comments  Мирослав   |  среда, 08 јун 2011 13:46

    Као прво хтео бих да похвалим идеју о сајту „свисрбисвета“ где би се информације приказивале које су од важности за ширу дијаспору пошто сам и ја један од њих.

    Али, поред похвала хтео бих да изнесем и своје мишљење о горе поменутом тексту. Наиме, сматрам да је врло тенденциозан и недовољно објашњен. Текст сугерише да је све вредно продато што једноставно није тачно. Део тог „богатства“ су била предузећа која су више личила на социјалне управе него на предузећа која нешто стварају и праве добит. Са друге стране сложио бих да се је број (колико њих је тешко рећи) предузећа која нису била лоша, једнотавно уништена.

    Даље, прича се о ораницама које су благо Србије. Хтео бих ја да питам а колико вас/нас је спремно да иде на село и да ради 13+ сати дневно за време лета? Лако је констатовати одређено збивање али проблем је и у нама свима на крају крајева. Изумирање села је појам не само Србије него и десетине других земања и нема толико везе са политиком него са временом у којем живимо. Људи нису глупи а сељаци и њихова деца исто тако. Да сам ја дете са села и гледам како људи у граду раде по 8-10 сати дневно, имају кола, одмор, летовање итд…па што би ја ишао у оранице и радио физички рад кад паре могу и лакше да зарадим ! живот у граду има своје предности али и мане али у таквим тренуцима мане се заборављају.

    Даље у тексту се износе разне тврдње о моћницима и тајкунма. То може да буде тачно, али износити тврдње без опширног образложења ко се ту мисли, на шта тачно и на који начин , овај чланак више личи на драму и кукање него на озибиљно новинарство. Људи морају да се информишу на један рационалан, конструктиван начин како би се проблеми које постоје решили (или барем отворила могућност могућег решења) а не само констатовали и то на на начин како раде таблоиди.

    Надам се да ћете објавити текст. Поздрави из Холандије.

  2. Comments  Станко   |  субота, 11 јун 2011 20:50

    Поздрављам пријатеља из Холандије. Написао бих пар ријечи на његов коментар са којим се дјелимично не бих сложио, мада су већина запажања у том коментару вриједна пажње.
    Моје схватање Јовановог чланка је, чини ми се, да он жели жигосати појаву, а никако да изиграва детектива и улази у конкретна имена и конкретне примјере. Увјерен сам да Јован нема таквих новинарско-детективских амбиција.

    Ако мало боље погледамо кроз Србију, распродаја земље и профитних предузећа је злочин према власничком статусу српског народа. Одвајати своју нацију од власништва над ресурсима који доносе нову вриједност и предаја истих странцима у руке је ништа друго него развлашћивање народа и увођење у економско ропство.

    Овдје је ријеч о земљи као најфундаменталнијем елементу власништва и српског суверенитета. Када земљу продаш, онда ти не остаје ништа друго осим голог живота!
    Сасвим је друго питање да ли се на тој земљи исплати или не исплати радити.
    Зашто се не исплати? Ко је за то крив?
    Зашто се у Холандији исплати бити власник земље, а у Србији не?
    Зашто се у Канади исплати бити власник земље и фармер? Зашто се енглеска краљица не одриче свог власништва над канадском земљом, иако на тој земљи никад није ни убола мотиком нити орала трактором, а још је ту земљу и отела од домородаца?

    Продаја земље странцима је злочин према својој држави и народу!
    Уништавање пољопривредника је такође злочин који ће нам се кад тад осветити. Оно што чини суверенитет једне земље, то су њени пољопривредници, прије свега. А зашто нико од нас неће да иде на ту пољопривреду да ради? Па питајмо се зашто наши људи радо одлазе на пољопривреду и у Холандију, и у Њемачку, и у Канаду итд.? То значи да људи не бјеже од врсте посла, често и не бирају посао, али тај посао мора да им буде ИСПЛАТЉИВ. Ко је српског пољопривредника довео у позицију да му више није исплатљиво радити на властитој земљи, а да му је исплатљивије отићи у иностранство и тај исти посао радити на туђој!!?

    Размислимо о одговору на ово питање?

    Сада мало о приватизацији осталих ресурса – профитних предузећа!
    Који то домаћин продаје нешто што му доноси позитивне приходе? То само ради будала или неко ко је оболио па више не може да ради, а нема коме да то преда у наследство!
    Друга је ствар са продајом предузећа која производе губитке! Али ова предузећа странац нећe ни да купи!
    Хоће ли странац, или домаћи тајкун, да купи такво предузеће и да га оспособи за производњу истог карактера и са постојећим радницима? Хоће мало морген! Тајкун који купи некакво грађевинско предузеће које је губиташ, купи га по вези и уз мито за симболичну суму, а онда га угаси и распрода скупоцјене непокретности које су биле у власништву тог предузећа. Раднике, наравно, отпусти или им не исплаћује плате. Једном ријечју – превара. Слично је и са странцима који купују наше фирме да би их угасили, а онда на наше тржиште пласирали своје производе.

    Осврнимо се на оно што данас странци од нас купују. Колико тога су заиста купили да би спасили од губитка и опоравили? Скоро ништа! Колико знам, апатинска пивара је риједак позитиван примјер. Остало су углавном отуђивања веома профитабилних фирми и предаје у власништво страног фактора, гдје су челници такве приватизације добро напунили своје џепове.
    Је ли предаја банака у руке странаца добра приватизација? Наравно да није, а није ни случајно што су странци прво халапљиво кренули да управљају нашим новцем! То је први фактор довођења народа у зависан положај.
    Онда, зашто су одмах након тога на удару телефонске компаније? Огромна добит уз мала и никаква улагања, зар не?
    Искористила се постојећа државна инфраструктура уз веома малу надоградњу, а профит итекако велики.

    Слично можемо говорити и о електропривреди, НИСу, борском руднику злата, итд.

    Власт наше државе се стално задужује, али да се бар задужила како би оспособила и унаприједила ова профитна предузећа из којих би се кредити лакше враћали, она кредите користи за некакву чудну јавну потрошњу којом се производе још већи дугови.

    На крају, Мирослав инсистира на конкретнијим подацима о моћницима и тајкунима. Ја мислим да Јован не би ни смио такве податке износити чак и кад би их знао, а ни овом сајту не би било паметно да их објављује. Уосталом, циљ овог сајта и није да врши кривичне истраге, него да укаже на проблеме и наведе нацију на размишљање у неком новом правцу, оном којим бисмо били свјесни ових проблема и тражили одређена рјешења.

    Наравно, Мирославов коментар је вриједан пажње, има значајна запажања која треба узети у обзир приликом будуће уређивачке политике и развоја наше мисли на овом порталу. У то име сам му, мада нисам аутор горњег текста, веома захвалан на иницираној дискусији.

  3. Comments  Јован М. Пидиканац   |  недеља, 12 јун 2011 14:21

    Поштовани Мирославе,

    искрено Вам се захваљујем за Ваш коментар на теми „Рспродаја српских ораница“. У начелу, не видим велика одступања у неким подацима које сам у свом тексту навео. Ваша примедба да текст не конкретизује именима и ближим подацима моје наводе, могу рећи да сам глобалним пресеком стања у српским селима, покушао да опишем стварно стање које у нашим руралним срединама влада! Именовати наше српске тајкуне који тренутно само у Војводини, располажу са око 32 % обрадивих површина, неби довела ни до чега изузев што би ми нека богата рука, запретила тужбом, због ненете душевне “ боли“ коју би изазвало моје писање.

    Инфраструктурна планска концепсија за развој српских села, – драги Мирославе, не постоји. Село је место одакле се извлачи свака врста добити. Да ли кроз несериозан откуп произведеног, да ли кроз нереалне дажбине које оптерећују нормалан развој сваке, па и сеоске средине! Висина садашњим субвенција које се исплаћују по броју обрађених хектара, не покрива ни обавезно здравствено осигурање пољопривредника, недостанак резервних делова, беспарица, велика задуживања, застарела механизација и низ свих других непогодности које погађају управо сељаке и села, су само кратак списак негативних појава, које бих могао навести.
    Ако упоредимо тренутан број незапослених у Србији, који прелази преко 730.000, са процентом становништва, које је директно везано за село и земљу, онда ће се лако схватити ситуација са којој се срећемо. Погубна је слика и још је погубнија будућност наших села.

    Развој сеоских средина препуштен је стихији. Изумирање села је само пратећа појава српске социјалне политике која је најмање окренута овим срединама. Појава сиромаштва у целом српском друштву представља наша села у веома тужној слици. Још увек се по нашим селима гази по блату, у застарелим условима пружају нужне медицинска услуге, месне канцеларије одишу влагом и трулим подовима док се по многим школама чак и у богатијим крајевима, школски намештај и преко тридесетак година, није мењао!
    Признајем Вам радо да све не треба генерализовати, али, какву бих онда слику могао овде представити? У друштву које стагнира, у народу где наталитет опада драстично и где је одлив младих, ван граница наше земље овако масован да је свака статистика по питању села и оних који у њему живе, и више него поразана појава.

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*