четвртак, октобар 19, 2017

Србија у клопци запада…

Сва неразумљивост западне политике према нашој земљи, сва понашања из којих смо добијали увек више удараца него неке мале похвале, сва  настојања да наступамо у јединственом интересу заштите  наших елементарних права , па  државотворни народ смо, као да губе своју вредност пред многим нејасноћама!

Прво путем бомби,  убијањем нашег становништа, бескруполозним уништавањем објеката српске привреде, па онда опет повређивањем нашег поноса, наравно, уз прећутан  пристанак  наших власти за тај чудан излив „љубави“, према Србији, као сувереној држави, стојимо непрестано пред увек новим изненађењима!

У овом се тексту нећу посветити проблемима Косова, неправде која нам је нанета отимањем наших вековних и изворних територија на којима је настала пре много стотина година и наша државност.
Политичко понашање Европе али и УСА по овом питању, не крије ни мало своје зацртане намере. Оне нам данас постају утолико јасније  прегледом каснијих догађаја, у којима смо стекли и те каква искуства и сазнања. Стављају нас опет у незавидан  положај у ком су нам као независној држави,  везане руке!

Европа  сасвим добро зна са каквим се проблемима сусреће у решавању огромних енигми које се односе на шиптарску популацију, или ако баш хоћете да буде у стилу поштовања националног именовања, припаднике албанског порекла!
Велики део  албанског живља са Косова и Метохије, делом и догађајима у току сецесије, али и касније из чисто економских разлога, масовно је под веома неуверљивим статусом ратних избеглица, прешао границе развијених европских земаља.
Није такође више никаква тајна да у тим срединама, тај део албанског становништа прави велике  проблеме.
Исто тако је позната чињеница да је већ раније насељена популација Албанаца у западној Европи, била извор настанка јединственог облика високог криминалитета. Шиптарски кланови у својој структури веома блиски сицилијанској и америчкој мафији, законодавству Немачке, Холандије, Француске и других развијених земаља тог дела Европе, стварају огромне проблеме.
Онима којима је позната  социјална структура и наследне навике Албанаца, постаће јасније у каквој су се ситуацији ове земље нашле, накнадним доласком многих Албанских избеглица, којима је Европа великодушно давала овај статус и не слутећи да себи гради кукавичије гнездо!
Играјући нечасну улогу самарићанина и у настојању да отцепљење Косова од матице Србије, правда пријемом косовских избеглица, као и докаже уверљивост о злим намерама Србије, постала је заробљеник сопствене грешке!

Из нових „насада“ изниће агресиван и бескрупулозан криминалитет, трговина дрогом, уцене. Кланске битке по тротоарима западних градова постају свакодневна појава док се социјални проблеми уз накнадна прихватања и чланова породице избеглих, увећавају до мегаломанских димензија.
Запад у тим проблемима једноставно губи дах и готово хистерично тражи начине да се ових проблема по сваку цену реши!

Владе неколико кључних држава, након жучних дискусија у парламентима и безбројним покушајима да критеријуме по овом питању јединственим актом регулишу,
коначно доносе  закључак о решености да највећи део албанског становништа, пристиглог у периоду након уласка НАТО трупа на тло Србије, уз одузимање статуса избеглица, врате у земљу порекла!

Вест попут бомбе растура многе снове Албанаца и враћа их у стварност. Истовремена измена  одредаба по Шенгенском уговору и укидање обавезних виза за грађане Србије,
од Србије ствара неправедног сужња у смислу поштовања сопствених уставних норми.

Многи припадници албанског становништва насељени по било ком основу  у Европи, притиснути опасношћу о изгону и присилном враћању на Космет, запоседају непрегледне редове пред  српским амбасададама и конзулатима!

Редови оних, који су се  одрекли државе Србије и активно својим сецесионим тежњама радили против ње, чинили зла и имену српске државе додавали да је злочиначка, ти исти су од српских власти захтевали издавање српских путних исправа. Преко ноћи, под притиском и морањем, писали су молбе да им се као српским држављанима издају мрски српски пасоши!
Какве ли фарсе и ироније. Ситуација превазилази све границе лошег укуса!

Власти у тим земљама ћуте. Нема одговарајућих реакција, а на папиру је Србија осуђеник тог истог запада, док у стварности постаје спасилац избеглих Албанаца које издавањем  нових српских пасоша, опет узима у наручје као своје грађане!

И док албанске власти у Приштини упорно лупају у своје сецеонистичке бубњеве, док им те исте власти из европских земаља и даље стоје при руци, храбрећи и бранећи косовску, другу албанску државу и проглашену самосталност, Србија, уморна од притисака, разочарана очигледном неправдом, постаје силом прилика самарићанин својим непријатељима, и све уз наклоност и разумевање те исте Европе!

Ситуација у самој Србији постаје још бизарнија. Административна граница између новопроглашене државе Косово не представља никакву сметњу многим албанским грађанима са Косова. Опет се масовно прелазе рампе, српске власти по градовима у окружењу Косова, издају се српске путне исправе својим, (квази) албанским становницима, путем корупције, посредништава и лажних података о становању. Много  Албанаца са Косова несметано прелазе  те исте европске границе без икакве сметње, а и зашто би их и имали,  када су грађани (омрзнуте ) Србије и није им потребна виза за таква путовања!
Уверен сам да се  читаоцу ових редова диже коса  на глави! Контрадикторност и српске али и европских влада је очигледно ван разума и нормалног схватања!

Насупрот  поменуте ситуације, на самом Косову све се наставља по већ устаљеном начину. Притисак на преостали део српског живља не јењава. Напротив! И поред присуства међународних трупа и свих могућих пратећих органа саме Европе, која путем ЕУЛЕКС-а отворено изграђује системе новопроглашене државе, законитог дела јединствене српске територије, животи Срба на Косову су део ружне игре руског рулета!

Сиротиња и очај се срећу у свим деловима Косова где још живе преостали Срби. Само,  непосредно уз центре српске духовности, манастире и понеке преостале цркве, се  преживљава у бар делимичној сигурности!
Ова истина, о којој пишем је болна и код нас многих изазива револт. Срби су на своме постали странци, мањина са којом се експериментише  уз кршење моралних начела  и негирање истине.

Српски животи на Косову немају вредност, док  Србија , својим албанским новонасталим држављанима, путем  папира који омогућава неограничена путовања, чини све у испуњењу њихових грађанских права!
Не треба ни помињати да се они, као ни до сада,  не осећају грађанима Србије!
Улазак српских власти на територију Косова је готово потпуно замро и само још неке хуманитарне организације,  уз отежан приступ, чине бар нешто у пружању неопходне помоћи онима на које су сви заборавили.

Приметићете, Србија је опет у неком виду заточеник Европе, мада су многима и ови детаљи о којима пишем, највећим делом познати!  Са ограниченим могућностима  и  дипломатским путем не постижемо никакав ефекат који би нас ставио у иоле погоднији положај. Па и сами  покушаји српске владе, остају готово неприметни, јер се обављају стихијски  и без јасног и гласног концепта!

Лавиринт у ком се налази српски народ и држава, изискује велику умешност да се изнађу начини деловања  у оним оквирима које  независна и самостална држава  Србија мора да покаже  свима. То је задатак кроз чија настојања упорним радом и уз велику промишљеност, морамо пронаћи начин да се извучемо из замке у коју смо и не слутећи, да последице могу бити овако поразне,  неспретно упали!

На основу неких обавештења, сазнајем да је поступак издавања српских пасоша, припадницима албанске националности по нашим амбасадама и даље у току.

Слободан сам  да српском Министру иностраних послова, који је директно одговоран за рад српских дипломатских представништава а поводом овог масовног поступка, предложим текст једног једноставног обрасца, који би сваки подносилац захтева за издавање српске путне исправе морао својеручно потписати:

– Узимањем српске путне исправе, свечано и под заклетвом изјављујем да Републику Србију сматрам својом једином државом и да никада ни у једној прилици нећу признати нерегуларно проглашавање српске покрајине Косова и Метохија, за самосталну државу!

Било би заиста интересантно,  колико би косовских Албанаца овакав документ потписало!
Дали би то био можда и први корак ка излазу из замке?

Јован М. Пидиканац




Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

2 коментара

  1. Comments  Ђорђе Бојанић   |  понедељак, 22 август 2011 23:26

    СРБИНЕ (ма где био и које вере био…) у име те велике и племените војске твојих благородних предака, чију си крв и дух и веру и ти наследио као законити наследник, у име њихово а не у име моје ја те питам, племенити Србине брате: да ли још гори кандило (православне) вере унутра у души твојој?

  2. Comments  Srb   |  уторак, 06 децембар 2011 12:56

    Volim što sam Srbin zato što se ne poklanjam nikom osim Gospodu Isusu Hristu Sinu Božijemu.
    Svedoci smo ogromnih nepravdi učinjene od gnusne politike zapadnih zemalja, koji s jedne strane sigurno uživaju prirodnu protekciju Srpskog naroda od musloextremista i sipaca zato što se mi nalazimo između jednog i drugog zla, pa i geografski, a od druge strane licemerno se prave prijatelji jedni drugima, a mrze jedni druge više od nas samih.
    Već sada smo svedoci extremnih terorističkih napada i naseljavanja muslimanskog stanovništva po zapadu, sa ciljem islamizacije sveta.
    U ovom svemu smo stradali i stradamo neviđenom nepravdom, koju Gospod vidi. Molitvom će njegova sila i pravda doći brže i neće kasniti niti izostati, dovoljno je verovati u to.
    Želim Vam prosvetenu misao u vreme Božićnog posta.

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*