недеља, септембар 24, 2017

Србима није потребно да мењају свест, већ да се освесте

Променом идентитета човек неминовно постаје празна љуштура која својевољно прихвата живот у лажима. Уколико се не освестимо, нема нам спаса. Онда слободно можемо да се препустимо нашим „пријатељима“ који нас уцењују, злостављају, нападају, бомбардују, комадају и затиру и да учимо нашу децу како је то сасвим исправно и заслужно.

 

 

 

promena svesti...

 

„Данас служимо стварима, не знајући праву вриједност ничему. Обезвриједили су ријечи којима су се људи заклањали као штитом и које су нас храниле надом. Убили су нам ријечи које смо сматрали светим, проституисали их, учинили заставама под којима марширају газећи човјека.“    

Меша Селимовић „Острво“

 

Годинама уназад присутне су апсурдне идеје о томе како ће се Србија ослободити свих стега када Срби промене свест, раскрсте са прошлошћу и ослободе се назадног конзерватизма. Њих су првобитно заступале „грађанске“ опције деведесетих година у борби против Милошевићевог режима, да би данас те исте идеје постале водиља политичких структура против којих су биле усмерене. Kроз читав период урушавања државе нуди се исто решење које промовишу наводно различито профилисане политичке опције, инструисане од Запада.

Да бисмо схватили суштину ове злослутне идеје и намере које се иза тога крију, неопходно је да сагледамо следеће чињенице. Људски ум чине свест и подсвест као основа рационалног размишљања и несвесни ум који утиче на наше понашање и искуство (осећања, мисли, сећања која потичу изван свести). Свест обухвата психичке доживљаје на основу којих личност формира вредности, уверења, ставове и знања. Осим личне перцепције велику улогу у формирању свести појединца има колективна свест. Она се заснива на традицији, односно историјском и културном наслеђу једног народа које је уграђено у заједнички ситем вредности тог друштва. Дакле промена свести појединца значила би одбацивање сопствених опажања што би даље условило нерационално размишљање а промена колективне свести подразумевала би одрицање читавог народа од сопствене историје, културе, традиције и религије.

 

promena svesti  .7.

Променом идентитета човек неминовно постаје празна љуштура која својевољно прихвата живот у лажима. Питање је зашто би било који човек свесно донео такву одлуку, и какву корист би могао да има од ње, сем ако му та лаж не би пријала више од истине. Још сложеније је питање колективне промене свести. Логично, на такав корак би требало да се одлучи само злочинац, односно народ који је одговоран за злочине, јер би тиме показао спремност да промени свој карактер. Рецимо Немци, агресори у оба светска рата, као одговорни за највећа људска страдања, могли би променом свести да се ослободе тешког историјског наслеђа. Међутим видимо да Немци не само да не мењају свест и карактер, већ воде агресивну политику сталних уцена, која је у прошлости довела до крвавих сукоба. Неразумљиво је зашто би Срби мењали свој идентитет када никада у историји нису били на страни агресора, већ су се жестоко борили против њих и у тим борбама тешко страдали. Постоји много разлога због којих не треба да мењамо свест, већ да чувамо и негујемо српско културно и историјско наслеђе. Пре свега због дуге традиције, државотворности и славне историје коју су српске династије вековима градиле. Затим због храбрости косовских јунака који су се својом борбом уписали у вечност. Дух слободе који носимо, покретао нас је вековима. И када је све било унапред изгубљено Срби су се борили, јер слобода није питање прорачуна већ ваздух, хлеб насушни. Само захваљујући томе успели смо да се ослободимо турског ропства а одмах затим, иако тешко рањени, победимо у оба балканска и оба светска рата. С друге стране, због слободе којој смо бескомпромисно посвећени, кроз историју смо увек били на мети агресора.

Догму о неопходној промени свести Срба најизразитије заступају Немци, као једни од идејних твораца исте. Бивши амбасадор Немачке у Србији Волфрам Мас на конференцији о НАТО у Београду 2010. је изјавио како Срби морају да објасне својој деци да је бомбардовање било исправно (1). У марту ове године немачки парламентарци су представили у Београду захтеве Бундестага. Између осталог наведено је да Београд треба да утиче на Србе са севера КиМ да промене свест (2).

Осим Немаца ту су и њихови следбеници, који са домаћег терена поручују: „Ако променимо свест, Србију ништа неће моћи да победи“ (3) (Александар Вучић) , „Постоји још нешто важније по чему ћемо памтити овај 28. јун. Данас је наша земља променила и своје вековно веровање, начин понашања, крајњи циљ, мит који нас је толико дуго терао да гледамо уназад и да не идемо напред“ (4) (Ивица Дачић).

Постоји још један изузетно важан фактор који открива позадину политике Запада према Србији (Немачка је само један од представника) а то је Фалсификовање историје (користе се и термини прекрајање или ревизија).

Она се не односи само на Србију, већ и на друге земље које се супротстављају хегемонији Запада. Немачка већ дуго води пропагандни рат против Русије, приказујући победнике у Другом светском рату као бруталне убице, силоватеље и монструме. Злочини Хитлера и Вермахта, милиони мртвих, логори, пећи за спаљивање људи, гасне коморе по њима су трице у односу на “дивљаштво” руских војника (5). Недавно је Руским званичницима упућена порука како би Русија требало да се извини због Стаљинове политике. РФ је као одговор на такву дрскост поднела предлог закона којим се уводе затворске казне до пет година за оне који оправдавају и величају злочине немачких нациста и њихових савезника, или доводе у питање оправданост акција Црвене армије у току Другог светског рата (6).

По истом шаблону се Немачка односи према Србији, желећи да прикаже Гаврила Принципа као терористу који је убио аустроугарског престолонаследника што је проузроковало Први светски рат. Изоставља се чињеница да је престолонаследник убијен на окупираној територији, и да је то био повод за напад на Србију, а прави узрок крвавог рата је империјализам великих сила (колонијалних), прерасподела снага и несугласице око колонија са јасним претензијама Аустро-угарске на Балкан. Нажалост Србија којом управљају намештеници Брисела и Вашингтона одобрава ревизионистичку историју, па се по њеним новим записима извињава на сопствену штету, газећи све жртве вишегодишње агресије над српским народом.

У новој историји жртве постају џелати, а џелати жртве.

За ратове који се се водили на простору бивше Југославије окривљени су само Срби. Нова лажна историја је осуђена на пропаст. Докази о плановима, манипулацијама и злочинима западних сила и њихових сарадника против Србије биће сакривени од јавности само докле силом буду успевали да их забране. Докази и сведоци о политичкој превари у Сребреници постоје (7), као што постоје и докази о инсценираном Рачку (8 ), злочинима америчке администрације, злочинима Хрватске, затим Насера Орића, Хашима Тачија, директној умешаности европских држава и званичника у распарчавање Србије, о трговини људским органима и свим плановима који су одавно установљени у циљу прекрајања Балкана.

Прекрајање историје и промена свести синергетски делују на поништавање права, правде и истине, што неминовно води у сукоб светских размера.

То су најопаснији видови насиља над људима који се спроводе кроз стратегију манипулације путем медија. Њу је врло једноставно описао Наом Чомски, један од посебно истакнутих светских интелектуалаца (9).

Слом традиционалних вредности са собом носи уништавање духовне вертикале читавог народа, која се генерацијама градила. Уколико бисмо свесно или несвесно одбацили вредности на којима почива наше друштво, преостале би нам две могућности. Прва је да потонемо у ништавило и прихватимо одсуство било каквих вредности, а друга могућност била би да изградимо потпуно нов систем вредности на рушевинама старих.

Нажалост Срби су већ једном променили свест када су постали Југословени. Последице те националне трагедије су још увек несагледиве. Југословенска идеја је као најопаснији вирус разорила српски народ. Срби су се одрекли националног идентитета зарад заједничке државе на нечелима братске равноправности, уносећи у њу све своје победе. Изашли су из Југославије оклеветани као највећи злочинци и то од оних који су вековима сваком приликом чини злочине над њима. Као да то није била довољно тешка опомена Србима, већ су се бивши Југословени преобукли у европејце, настављајући исту политику самоуништавања. Њихову политику разуме се подржавају западне силе којима су тројански коњи увек корисни.

У Југославији је била забрањена истина о српским страдањима од стране усташа и Арбанаса као и од стране комунистичког режима који је управљао земљом.  У Југославији је било на мети све што је српско, док су  починиоци злочина над Србима имали повлашћен положај. Осим тога није се помињала ни улога савезника (Британије и САД) у рату који су 1944. дивљачки бомбардовали само Србију и Црну Гору. Савезничко бомбардовање је однело највеће цивилне жртве, гађане су болнице, школе, фабрике, мостови и стамбени блокови. Када смо потпуно осакаћени изашли из те и такве државе, чекао нас је већ припремљен сценарио за наставак агониије.

Сада се од нас захтева да се одрекнемо своје славне прошости, свих јунака, прадедова дедова, државе, свих светиња, културе, традиције, писма и да променом свести све своје победе претворимо у поразе. Фалсификована историја је ту да потврди све претходно, па ако то учинимо можда ће нам дозволити да добијемо датум о почетку преговора за заједницу у фази распада.

Власт у Србији која учествује у злочину над сопственим народом, не размишља о последицама својих дела. Она то ради аутоматски без гриже савести, спремна да учини сваку услугу “пријатељима” (како А. Вучић назива Немце) (10) на штету Србије и српског народа у замену за похвалу (11).

Србима није потребно да мењају свест, већ да се освесте ! Да одбаце лаж и да схвате истину о себи. Да поврате достојанство и углед и да се боре за свој идентитет, државне и националне интересе. Само тако може да се заустави нестајање државе и народа. Прављење лажног идентитета, као што је то до сада учињено у другим бившим републикама некадашње Југославије, служи једино за остваривање империјалистичке политике Запада. Ако нисмо схватили на примеру југословенства да одрицањем од сопствене историје, културе и традиције само губимо а ништа не добијамо, никада нећемо ни схватити (12). Уколико се не освестимо, нема нам спаса. Онда слободно можемо да се препустимо нашим „пријатељима“ који нас уцењују, злостављају, нападају, бомбардују, комадају и затиру и да учимо нашу децу како је то сасвим исправно и заслужно.

 

( Драгана Трифковић )



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*