субота, септембар 23, 2017

СРБСКА ДИХОТОМИЈА

Новогодишње честитке и дилема да ли их честитати поводом 1. или 14. јануара по новом, грегоријанском, односно 19. децембра или 1. јануара по старом, јулијанском календару, подсјетише ме на многе облике срБске унутрашње противријечности и подијељености. Србин је у својој свијсти осуђен да живи са многим дилемама: писати србски или српски, латиницом или ћирилицом, екавицом или ијекавицом… Мени се у овом тексту чак појавила дилема да ли писати дихотомија или подијељеност!

Србин је, заправо, осуђен да живи са многим дилемама и подјелама, али због респекта према нашим долазећим празницима и свечаностима, изоставићу подјеле из наше несрећне политичке прошлости и садашњости. У вријеме свечаног расположења, кад чекамо 25. децембар, највећи празник православних Срба, дан када славимо и кад превазилазимо све наше подјеле, писаћу само о примјерима наше дихотомије из уводног параграфа.

Да, написао сам исправно – 25. децембар је највећи србски празник, празник Христовог рођења. Они који мисле да сам то побркао са 7. јануаром, заправо само доказују моју тезу о дихотомији са којом морамо да навикнемо живјети. Јер, кад говоре о 7. јануару, они заправо размишљају по новом календару, календару који и прихватамо и не желимо да прихватимо. Чим кажете да Божић славимо 7-ог, или Нову годину 14-ог јануара, аутоматски сте у својој свијести прихватили нови, грегоријански календар.
Дихотомија је, дакле, ријеч коју овог пута радије користим, да бих назначио нешто што је у нама много дубље од обичне подјеле. То је нешто што, усљед подјеле, у нашој свијести ствара огромну збрку. Кад се ијекавац опредијели да пише екавски, он заправо почиње страховито мијешати екавицу са ијекавицом. Кад се Србин са латиничном праксом почне трудити да пише ћирилицу, он страховито губи на брзини мијешајући ћирилицу с латиницом. А кад му је, као мојој маленкости, љепше писати “србски“ него “српски“, он је заправо у проблему и сталној потреби да ово “б“ подебља како би лакше назначио да није ријеч о непознавању правописа, већ о личном опредјељењу.

У неким стварима се лако опредијелимо. Напримјер, опредјељење за “б“ у ријечи “србски“ много је лакше од покушаја да превазиђемо подјеле у осталим примјерима из увода. Честитке васколиком србству поводом Нове године, од многих Срба су кренуле већ данас, 18. децембра (пажња, мислим на стари календар!), кад пишем ово писмо и кад се већина свијета спрема да дочека Нову годину по западним обичајима. Већина Срба ће отићи да ову ноћ и прослави. Већина Срба ће и своје честитке написати латиницом. И ја кажем, већини Срба широм свијета, и не само већини, него свим Србима, нека је срећно и Богом благословљено, ма гдје били и ма шта славили!
Ја знам да ће већина Срба у свом срцу чувати оно што је наше и са посебним задовољством прославити оно што је наше. Ја знам да ће ову ноћ већина србства негдје прославити, али ће зато православну Нову годину да прослави цијело србство.

Кад говоримо о србској аутентичности, тешко се опредјељујемо за дефинисање елемената који ту аутентичност представљају. Тешко се одлучујемо и на коју страну превагнути у тим нашим дилемама. Ћирилицу волимо, а латиницу морамо, што значи да морамо и једно и друго.  Да ли користити оно што је несавршено, јер је надјачало, да би опстао у трци са свијетом, или оно што је савршено и желиш га сачувати, јер је твоје? Мој недвосмислен одговор је да немамо избора него користити обоје, оно страно и несавршено кад мораш,  а наше и савршено кад год можеш. И ту је одговор на питање наше аутентичности. Дихотомија је наша аутентичност! Она није недостатак, она је богатство! Са њом само требамо научити да живимо! Енглески језик са накарадним и несавршеним спелингом је побиједио у свијету. Свијет је тиме кажњен, а не награђен! Савршени србски језик и ћирилично писмо су остали само нама, Србима, да унутар своје заједнице развијамо науку и културу, са лакоћом која другима није доступна.
Ми тако имамо све што имају и други, али и више од тога – имамо и оно што други немају. Срби су тиме награђени, а не кажњени! Напросто, дихотомија је наша награда, а не казна!

И зато, Сви Срби Света свим Србима свијета желе мир и срећу, а изнад свега успјех да у нашој свијести учврстимо чињеницу да смо сви ЗАЈЕДНО и кад смо УДАЉЕНИ, те да смо сви ЈЕДНО и кад смо ПОДИЈЕЉЕНИ.

Васколиком србству, свим Србима свијета, ма гдје били и ма шта славили, нека су Богом благословљени сви празници које славе! Живјело србство на вијеке вијекова!

 

Станко Бобић

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*