субота, децембар 16, 2017

Што не бисмо узели у обзир и шкотски модел, као решење за Космет

Од изјаве Герната Ерлера, државног секретара у Министарству спољних послова Немачке, за радио „Дојче веле“, о томе „да је промена статуса Косова могућа само консензусом, пошто Косово међународноправно и даље потпада под суверенитет Србије, па измене мора да одобри Србија“, до најновије изјаве британског министра спољних послова Вилијама Хејга у Приштини да су границе у Европи непромењиве – прошло је само седам година. У међувремену моћне државе Запада, па и Велика Британија, својски су се потрудиле да на силу промене границе Србије. У међувремену је влада у Лондону одобрила Шкотској референдум о независности, који може бити почетак разједињавања Уједињеног Краљевства. Што, по речима господина Хејга, ипак неће проћи, „јер су границе у Европи непромењиве“. Наравно, осим Србије. Тако да Шкоти могу да организују референдум о независности сваке друге године, ништа од њихове независности. А толики би се код нас томе обрадовали.

Наиме, ако погледате распоред британских стратешких нуклеарних база, онда ћете видети зашто Шкоти никада, или барем не тако брзо, и неће видети независност. Главне базе за британске нуклеарне подморнице су на територији Шкотске, ту су и базе за противподморничке хеликоптере и авионе, на простору Шкотске налази се 11 великих војних база за морнарицу, авијацију и копнену војску Велике Британије. Шкотска је незамењиви бастион за контролу поморских комуникација које воде из Северног мора у Атлантик, поред обала Шкотске иде систем подводних хидрофонских плутача „сосус“ помоћу којег НАТО прати сваки улазак и излазак руских нуклеарних подморница у Атлантик из правца Мурманска. Зато сам и страшно забринут што ће Шкоти потрошити силне паре на референдум о независности када им, ето, господин Хејг сада из Приштине јасно поручује да од тога нема ништа.

Но, када ми у тој платформи за Косово, која је још увек државна тајна, нудимо нека нова решења Приштини, наводно модел Јужног Тирола, па наводно и белгијски модел, што не бисмо узели у обзир и шкотски модел? Истина, Шкотска је некада била келтска краљевина, Шкоти имају свој језик, традицију, празнике и симболе, имају свој парламент, свој законски, здравствени и образовни систем, владу, локалне порезе. Спољни послови, одбрана и безбедност још увек су у надлежности Лондона.

Било би сасвим прихватљиво за Србију да Приштина прихвати као решење, као компромис, модел Шкотске у Великој Британији. Косово би одмах било примљено у УЕФА и у ФИФА, и мислим да нико у Србији око тога не би имао ништа против. Дакле, за почетак да се господин Тачи и господин Дачић на новом састанку код госпође Кетрин Ештон појаве у шкотским килтовима. То би био знак добре воље, да више не мере чија је значка већа, већ чији је килт дужи. Односно краћи. То би одмах релаксирало српско-албанске односе и одушевило госпођу Кетрин Ештон. Били бисмо ближе ЕУ, у Београд би навалили сви истакнути шефови држава и дипломатија са Запада да нас подрже. На следећем састанку у Бриселу да се господа Дачић и Тачи појаве са белим капицама, и то обојица, на следећем са шајкачама. Тако се граде односи поверења.

преговарачки сто

Дакле, не знам како изгледа српска платформа за Косово, али могу да претпоставим како изгледа албанска. Отприлике, Приштина неће ићи, нити ће пристати на било шта мање него што сада има од државних прерогатива. А зашто и би, када садашњи статус Косова здушно подржавају ЕУ, НАТО и САД. Мени то изгледа као, за сада, нерешива једначина. Ћорсокак. На Косову су две нације, две културе, два језика и две државе, како год да назовемо самопроглашено Косово. Наслеђе неповерења, крвавих свађа и рата. При чему свака страна има полазно становиште од којег не може да одступи. Јер за Србију тотално одустајање од Косова носи и ризик ланчане реакције даљег цепања њене државне територије, Србија која губи контролу целог Косова губи на дуже стазе и контролу јужног дела своје уже територије, пре или касније доћи ће и до формирања велике Албаније са свим могућим реперкусијама на безбедност и територијалну целовитост остатка Србије. Ако је Србији, противно међународном праву, откинуто Косово, ко гарантује да се то неће поновити, апетити суседних држава неминовно ће порасти… Коначно и потпуно издвајање Косова из Србије неће и дефинитивно решити албанско питање на Балкану.

Не знам јесу ли писци наше платформе о Косову имали све то у виду? И посебно околност шта ако платформа за Приштину и за Запад не буде прихватљива ни у једном делу? Да не испаднемо после смешни. Шта ако платформа не успе? Који је онда потез Србије? То већ сада треба да се зна и да се каже. У противном, платформа неће бити озбиљно ни разматрана. Платформа мора да има превентивни карактер. А да би га имала – морају да је пишу стратези.

 

 

(Мирослав Лазански)                



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*