субота, децембар 16, 2017

Суверенитет над ораницама

Упозоравам представнике наше владе: Спречите продају државног земљишта иностраним фирмама док можете, док смо још далеко од Европске уније, јер ће у супротном бити касно. Подсећам овим поводом на став о власништву над земљом, који је још пре два века изрекао чувени енглески економиста Адам Смит, „земља је онога, чије овце пасу на њој“.

 

Сведоци смо погубних последица приватизације и ту је мало места за поправке. Остала су нам још јавна предузећа и део пољопривредних комбината.

Сад се помиње могућност продаје десетак „пропалих ПИК-а“ шеицима из Уједињених Арапских Емирата. Војвођански паори протестују зато што државну земљу не могу да добију у закуп, а наша влада жели да прода тих 150.000 хектара обрадиве земље странцима. Разлози су економске природе: да се попуни државни буџет, исплате плате, пензије и остале буџетске обавезе.

 

oranice 2...

 

Ако се у Војводини неколико стотина хиљада хектара прода странцима, на којој ће површини наша министарства водити аграрну политику? На тај начин, изгубили бисмо власништво над великим делом обрадивог земљишта у покрајини. Власници земље би биле стране компаније на чију политику производње, увоза, извоза и слично домаће институције мало могу утицати.

Продаја најплоднијег дела земљишта, поред економске штете, доноси и делимичан губитак суверинитета над тим површинама. Ако је Драган Марковић Палма на два хектара поклоњене земље у Грчкој истакао српску заставу (честитке због патриотизма), зашто то не би учинио и сваки инострани купац који купи земљу у Србији?

Због тога упозоравам представнике наше владе: Спречите продају државног земљишта иностраним фирмама док можете, док смо још далеко од Европске уније, јер ће у супротном бити касно. Подсећам овим поводом на став о власништву над земљом, који је још пре два века изрекао чувени енглески економиста Адам Смит, „земља је онога, чије овце пасу на њој“.

После Косова и Метохије, губитак суверенитета над ораницама још једне покрајине, значио би превелики ударац и за много веће државе од Србије. Генерације Срба из периода 1970 – 2013. године биле би одговорне за губитак нечега што су претходне генерације стварале и чувале вековима, и то све због лоше државне политике и похлепе појединаца.

Кривце ће историја именовати али то неће утицати на умањење бола, јер ће остати податак нашим потомцима да смо припадали тим губитничким генерацијама.

Organska hrana...

 

Предлажем зато да се законом трајно забрани продаја државне земље намењене пољопривреди.

Нека држава буде рентијер својих природних ресурса, нека државну земљу издаје у закуп својим грађанима, које би упућивала на заједничку производњу са ино партнерима, са којима би влада Србије склапала посебне оквирне уговоре о правима и обавезама ино партнера и земљорадника, који би земљу добијали у закуп на одређени период.

Подсећам: пољопривредно земљиште је један од ретких ресурса на коме се сваке године обнавља производња, али само док се не отуђи.

 

(Станислав  Танасковић)

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*