четвртак, октобар 19, 2017

Тај чемер сви носимо у себи и он нас обавезује

Нема само Кордун своју Чемерницу. Истих топонима има и у Србији, Босни и још понеки у Хрватској. Али, само је кордунашка Чемерница одживела своје име, у чемеру и јаду. Некада велико село, које својим крајевима готово спаја Вргинмост и Топуско, опустело је, заборављено и од Бога и од државе.

О страдању Чемерничана најречитије говоре масовне гробнице у селу, оне обележене из Другог светског рата и из овог последњег, из „Олује“, зарасле у коров и још необележене и безимене, чекају ексхумацију и идентификацију убијених.

Зато о Чемерници данас више говоре мртви него живи.
Уочи светског рата било је у њој око 270 домаћинстава и 1.600 становника, а данас 10 пута мање. Како се то догодило сведоче споменици и масовне гробнице.

На оном централном уписано је 1.029 имена. Драган Крошњар, који се после „Олује“ скрасио у Бањалуци, где је менаџер у америчкој организацији УСАИД, користи сваку прилику да са породицом посети своју Чемерницу и запали свеће код споменика у центру села. На том попису убијених упире прстом на имена деце: Манојловић Гојко, две године, Мишчевић Милка три године, Милојевић Јован једну годину, Обрадовић Бранка годину дана… Много је ту и његових Крошњара.

Пре Другог светског рата Чемерница је била општинско место и за суседна села, Батинову Косу и Буковицу. Имала је, како и доликује, пошту, школу, цркву, продавницу и кафану. Основна школа звала се „Цар Душан Силни“. Но, усташе су 1941. заиграле свој крвави пир. Био је то почетак краја та три села. У августу те године у православној глинској цркви свирепо су убили око 300 мушких глава из та три села, а потом, само неколико месеци касније, жене и децу у Ратковића Страни, у самом селу. На тај злочин још подсећа оронула дрвена кућа у којој су, приповеда Крошњар, пре клања силовали ухваћене жене. Дрвену цркву Свете Петке одвезли су у Топуско за изградњу куће једном усташи, који је, по причи, убрзо полудео.

– Бар је њега стигла божја казна – каже Крошњар

Седамдесетих година прошлог века, када су ране мало зацелиле и Чемерница се поново подигла, одлучили су да поново подигну цркву Свете Петке. Крошњар истиче да је и он у њој крштен, као и његова три сина, Никола, Ђорђе и Сава.

Пре овог последњег рата у Чемерници је било око хиљаду душа, сада стотинак. Већина је у Србији, Америци, Канади, Аустралији – каже Крошњар показујући нове необележене гробнице из „Олује“, које му је показао очевидац злочина, покојни Симо Милетић, а у које су хрватски војници сахранили своје жртве, убијене Србе.

Чемерничани су окупљају у родном селу када су велике светковине, од Ивањдана до Преображења.

– Највише нас долази на те наше саборе. Ту се заигра коло и запева наша ојкача. Тако негујемо тај дух, наш крајишки, кордунашки. Уверен сам да ћемо у томе успети и пренети то на нашу децу – поручује Крошњар, наглашавајући да је и пре овог егзодуса доста Чемерничана зарађивало гастарбајтерски хлеб у европским земљама. Највише у Немачкој. И сам је рођен у Минхену, где су му тада живели родитељи. Отац му је погинуо у последњем рату, а мајка се, после неколико избегличких година проведених у Србији, 2000. вратила у Чемерницу.

– Настојимо да неко увек преноси причу о трагици Чемернице. Тај чемер сви ми носимо у себи и он нас обавезује. То је најмање што дугујемо свим на правди бога убијеним Чемерничанима. Ова држава за њих, као и за нас преостале, неће учинити ништа. Уосталом они су и поубијани, а ми, који смо били боље среће, прогнани због њене „чистоће“, јер је она и пројектована без нас – каже Крошњар…

 

Црква Свете Петке у Чемерници

 

Украдено црквено звоно

Скромна, од бетонских блокета узидана црква Свете Петке, у лошем је стању. Њена фасада и кров вапе за обновом. Пре две године лопови су однели звоно.
Парох Ђуро Крошњар, Драганов стриц који живи у Чикагу, сакупио је међу нашим људима 2.500 долара за обнову цркве у Чемерници, али за најнужније интервенције недостаје још око 3.000 евра.

 

(М. Рокнић, Вести)

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*