петак, децембар 15, 2017

Вапај за истином

Одавно имамо, за цело човечанство, толико важних и у камену исклесаних, десет Божијих заповести. Из сваке, проистичу непрестано нове и испуњене заповести, оплемењене нашом свешћу, да разликујемо добро од злa, да препознајемо лаж, од истине!

Из срца се, нама Србима, тај вапај за стварном истином, намеће као најтеже бреме које се уопште и може понети.

Почнемо ли сабирати све лажи и преваре којима смо као народ били засути, без милости, без савести оних, који су нас описивали као „ лоше момке „ , на крају, као злочинце, убице и геноцидан народ, не можемо избећи да се попут дављеника, хватамо за сваку сламчицу, за неке позитивне појаве, које управо супротно говоре, и где полако ипак провејава нека танана нит једне другачије истине.

Али, хајде да уз ту жељу за истином, проговоримо отвореним и свима разумљивим језиком.
Улога разгоропађене Немачке кроз рушење заједничке државе Југославије, и прислањања на своје вечите савезнике Хрвате, кроз готово насилно признање те новонастале државе, оставила је, не само Србима, веома горак осећај на уснама. Ни умерени Де Микелис, ни неки гласови из других политичких центара, нису могли зауставили Колову политику и Геншерову намеру.

Већ тада, штампа и ТВ канали немачких медија, без милости нападају Србију, приписују јој експанзионистичку упорност, намере за ратове и страдања, која су углавном немачким оружјем и перфидном варком те исте немачке дипломатије, цео Балкан, растурили на просте чиниоце. Нарцисоидни новинар Бребек, који се убрзо жени босанском муслиманком је гласноговорник немачке дипломатије. Из видних кулоара, кроз улогу, ни мало славног преваранта Кинкела, ствара се плански мит о Србима као злочинцима.

Тек након многих година, баш из те земље, промичу сасвим другачије вести. Права истина, за којом вапе још само Срби, полако провејава, али наравно да не условљава никакве демантије званичних политичких извора. Исти је случај и у Норвешкој, која заиста настоји да ту истину, из многих стварних синонима имена страдања народа, проговори истином и документима која све наводе и потврђују.

Не треба скривати ни јасно изражену мржњу холандске политике према Србима и Србији. Сам Ден Хаг, место последње српске калварије, је очит пример србомржње и упорног настојања да се такве тензије, према нама и одрже.
Она, „велика“ политика моћних и јачих, и не скрива своју упорност, да се свака истина или појава аргументованих тврдњи, чак и неких иностраних фактора, по сваку цену сакрије и не обелодани.
Шта нам то показује?
Само нов разлог да се не предајемо, да наставимо нашу борбу за истину о нама као народу. Да сперемо испљувак, који нам је нанесен због политичке игре око наших простора, и милитантног настојања велике силе УСА, и компаније земаља уз њу, да овладају светом, по сваку цену, па и по цену лажи и превара!

Покушаји Руске дипломатије која нас искрено брани и у свим моментима, стоји уз наше интересе, је за похвалу и за наш вечити наклон поверења великом братском народу.
И ту настаје прекид свега што сами радимо, или не настојимо да урадимо, да воду наведемо на нашу страну обале, на нашу воденицу и спасемо свој образ од љаге која нам је нанесена.

Већ само ова последња реченица, захтева и прави одговор, јер наше слутње нису неосноване и наша свест као активног посматрача, захтева то због нашег народа и генерација младих које долазе иза нас.
Влада Републике Србије давно је престала да буде српска и народна. Она чак у данашњој ситуацији и кроз наметнути нам развој све трагичности која нас притиска, и није наша национална, и нашим гласовима потврђена.

Српска Влада је наследна свом тзв. демократском почетку, који никада и није пронашао стратешки циљ и који је давно напустио линију одбране наше националне части!
Упорна у свом политичком наивитету и штетна попут самог врага, по нашу националну судбину, Влада Господина Тадића је све само не српска. Она не ради у интересу који нам је, као држави примаран, не наступа у одбрану наших територија, отетог нам Космета, пониженог нам народа на тим просторима.

Она „дипломатским“ путевима којима се крећу само издајници, раме уз раме те исте милосрдне, али морално посрнуле Европе, упорно одређује путеве којима и даље морамо ићи ,али који нам више нису од интереса и који су  – пут ка штети и пропасти наше самосталности, наше народности, нашег пораза из којег нам, не схватимо ли на време, нема спаса!

Вапај српског народа за стварном истином је оправдан крик преварених, који на граници биолошког опстанка, сиромаштва и понижења, нема никакве могућности, да свету представе стварну истину о нама!
Ако у сопственој кући, немамо идејну сагласност шта нам је чинити, какве кораке предузети, којим радњама поспешити позитивне појаве и вести о нама, које долазе управо из тог „моћног“ света, онда смо ослепели, оглувели и остајемо изгубљени у мору лажи, које нас спречавају да слободно дишемо, да с поносом пишемо наше име, да уз поштовање наших традиција, сами покажемо, јасно и гласно, какви смо као народ.

Родољубив и поносан на своју прошлост. Патриотски, јер све ово што имамо, наше је, и тако мора и остати. Умемо и знамо шта треба радити, коме руку пружити, а коме јавном опоменом показати, да је зашао на нешто што му не припада.
Није  нам воља ни  гинути ни страдати.
Никада нисмо имали жељу, друге уништавати, поробљавати, пленити рад туђих руку, није  нам стало до туђег!

Истина провејава, али полако допире на места која би, ако би била морална, савремена, мирољубива и с отвореним срцем, морала признати своју грешку и демантовати плански стварану фаму о злочиначком српском народу.

Вапај за правдом у српском народу је гласан, видан и нимало скривен, у њему нема срама, јер истина је део оних десет Божијих заповести којима смо као народ приклоњени, па с правом, то исто сврставамо као део нашег карактера и моралности, којима смо срцем и навикама, приклоњени!

Јован М. Пидиканац



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*