четвртак, октобар 19, 2017

1. Мај 1968.

 

Мала ништа безначајне ситнице

Задовољство : То је сок од исцеђене среће.

Срећа : Скуп бесконачног броја малих ништа

 

Једна мирисна ружа. Осмех детета. Једно здраво у пролазу. Кафа у кревету. Једно јутарње миловање. Буђење. Збуњив, неспретан, брз пољубац. Пријатељско писмо. Једно друго љубавно. Једна кишна суза. Промашена песма. Свећа коју палимо. Једна друга, коју гасимо. Једно Не за једно Да. Пожутела слика. Један телефонски разговор. Једна истинита бајка. Један каменчић, чудна успомена. Један ластавичји прелет. Једна опомена. Једно вруће-кувано вино са каранфилићем. Стара песма на хармоници. Један издах између безобразне речи. Прамен косе. То једно нежно јутро. Рана Зора. Ноћ без краја. Сланина и јаја. Исти сан. Једна бомбона, ментол. Драж дрхтања. Мали дехолте… Страсна занесеност. Свадба старог пријатеља. Заборављена љубав. Пожутела разгледница. Тегла с медом и флашица пуна снега. Твоје вечито питање: – Где оде његова бела боја…? Једно клизање. Твоје ћутање. Једна епизода серије на ТВ-у. Незавршен роман. Звук виолине на старој плочи. Голуб писмоноша. Твоја нечујна музика, моја невидљива крила. Наша тајна бајка. Твоја жеља, моја песма. Игра карата. Свађа пуна „волим те“. Једна опроштена грешка. Мало соли заборављеног. Једна кашичица меда у шољи млека. Чаша розеа… Чаша црног вина и кап која прекипи. Кармин на кошуљи. Једна коцкица чоколаде и један букет љубичастих ружа. Једна омиљена књига. Флаша неотвореног шампањца. Једна напукла шоља. Један египтски кип. Окрет на бициклу. Први пољубац у биоскопу и мој љути тата. Позлаћена пара испод јастука …Кактус који расте, на који си се убо… Ох, како си вриснуо! Неиспуњено обећање. Пролаз преко забрањених стаза. Неостварене речи које боле. Твоја оловка која пише само истину… Тајни, црвени, један једини пољубац, једног 31. децембра… Један одлазак. Један повратак. Прекид струје, јер ниси платио рачун. Поподне на плажи где смо изгорели. Љути сосови. Стара тета покојна. Вечере испред ТВ-а … Неслана супа. Кашњење возова, измишљени разлози. Једна суза. Пријатељи, непријатељи. Писмо лоше написано, које ниси разумео. Луда идеја да ти поклоним компас. Путовање у Венецију и гондолијер који није хтео да нам наплати. Твоја вечита љубомора. Пробушена гума, резервна заборављена. Плави сунцокрет који више није жут. Запушен лавабо. Само си рекао: „Ма, није то ништа… баш ништа, ситница…“ и провео си целу недељу, узалуд…у понедељак си звао мајстора. Сећаш се како нисмо могли да нађемо кравату, а имао си састанак са банкаром… мислио си да ће га твоја кравата импресионирати. Наљутио си се због неопеглане кошуље. Клавир је био раштимован. Ниси се опоравио од грипа… три дана. Један промашен састанак. Одмор на Корзици. Сто од формике који је још увек у подруму. Слике на којима си видео бубамаре. Хармоника која никада неће сама свирати. Смејање без разлога. Бачене папуче. Непланирано послеподневно спавање код твоје маме… и твоја три ‘’волим те’’…моје три тачкице… и наша вечита брбљива тишина.

И дневник са сликама јужне Француске, који никада ниси нашао… у коме си написао великим, црвеним и дебелим словима: “ …три тачкице, да не заборавим да јој кажем да је волим целе године, а не само првог маја.“

И она стара школска свеска коју сам сада пронашла, у којој су спавале многе од ових речи, набачене једног првог маја 1968, моје прве године у Француској. Са насловом „безначајне ситнице “ или мала ништа …

ПС;

….2005. Поправила сам пар граматичких грешака… француски језик је врло компликован, још увек се деси да погрешим. Додала сам мале срећице, ситнице, мала “ ништа“, значајна, безначајна… али истините… три тачкице !

….2007. Превести ове речи на српски!

….2008. 40 година већ…дал’ је то могуће?!

….2012. 68…? то је јуче било !

Зорица Сентић



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  Zeka Popovic   |  петак, 04 мај 2012 13:15

    Један савет колегиници Зорици !
    Не мојте никада слати један исти текст на више портала.
    Видео сам овај ваш текст на једном порталу.
    Ја сам то радио и мислим да сам погрешио.
    Зекине причице објављујем искључиво на овом порталу и нигде више јер сматрам да сам овде добио најбоље услове у смислу постављања и графичке обраде мојих прича.
    Зато бих вам препоручио да се увек определите за један портал.
    Не замерите ми на овој мојој примедби, само сам желео све најбоље за Вас.
    Поздрав
    Зека

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*