Беху преговори
четвртак, 4 април 2013 00:46 Рубрика: Трибина
А шта би на преговорима, нико не зна. Кажу да су преговоре завршили за сада, а да ће опет преговарати у будућности, да Србија од преговора одустати неће. Сада још само да нам кажу о чему ће се разговарати у будућим преговорима?
Рече председник Тома да ће Србија преговарати до бесвести . Ако се буде преговарало о пропалим преговорима то и не би било тако лоше јер ће онда Председник показати да је у праву. Питање је само која је сврха и да ли ће бити неких ефеката од тих будућих преговора.
Ако српска страна није сада добила оно што тражи да ли мисли да ће своје захтеве остварити у неким будућим преговорима?
То и преговарачи не мисле, а и знају сигурно да неће ништа добити као и до сада ако не дају све, а то је признавање Космета као самосталне и независне државе.Пошто то, очигледно, не смеју да ураде отворено вероватно још увек траже модус како то да ураде испод жита, да се Власи не досете.
Лепо…зар српски преговарачи мисле да ће они то дати у неким другим преговорима? Зар не виде да испадају трагикомично смешни да нас брукају и да нам својим снисходљивим понашањем пред Ештоновом уништавају и оно мало кредибилитета пред светом?
Једино ако ти будући преговори од којих Србија не одустаје не унесу напокон светлост у наше животе и не добијемо тај Датум свих Датума, ту просветљујућу искру, ту клицу новог живота, тај нама неоствариви идеал који ће нам Тома, Дачић и Вучић ипак остварити.
Јер ако то не остваре Србије више неће бити.
Сви векови борбе и опстанка, све жртве, све оно што је српско и што одликује српство неће више постојати…бар тако рече Вучић. Хвала Богу за оне, неке, много паметније од њега и много приврженије своме народу од њега.
Хвала Богу за оне који увек верују да српски народ не треба да буде ничија крпа, да је српски народ овде на своме и да му ово овде није Европа поклонила већ историја , борба и битисање кроз векове.
Да ли српски преговарачи уопште знају у чије име преговарају и да ли знају да у Дулићима код Гацка постоји споменик једном младићу који је дао свој живот 1993. у антисрпском рату знајући за шта га даје.
На споменику пише:
Ђе Обилић некад стао,
отле мора да се пође.
Идућ тијем путевима
стигао сам млађан ође.
Ђе је многи прије мене боравио, биво,
пет живота још да имам
народу би мом дариво
Придружите се дискусијама на форуму Одштампајте текст