Биоскоп „Козара“ је био институција Београда

понедељак, 28 маја 2012 23:02 Рубрика: Трибина

Биоскоп “ Козара “ је био институција Београда. Сада га више нема!
„Балкан“ , „Јадран“, „20 октобар“, „Звезда“, „Одеон“, ко познаје Београд зна да су ови биоскопи удаљени на 5мин хода један од другога.

Да ли и њих чека оваква судбина, на ломачи?
Ако већ не раде као биоскопи зар нису могли да буду адаптирани у концертне, позоришне сале или галерије.

Градске власти се хвале Бус Плусом, мостовима, обдаништима, асвалтираним улицама…
Ко ће да шета тим мостовима и улицама ?
Каква деца ће обитавати у тим обдаништима ?
Ко ће васпитавати ту будућу генерацију када ће им родитељи бити неваспитани, незналице, кутурно неписмени, заостали.

Шта треба даље да се деси, шта треба следеће да изгори да би се неко од стране власти досетио да нешто није у реду, да је систем “ Бриго моја пређи на другога “ нешто најгоре што може да учини једна власт. Одакле им право да препусте културна добра криминалцима који су дошли до тих добара криминалном приватизацијом коју је та иста власт дозволила.
Одакле им право да препусте стихији небриге и јавашлука оно што је био заштитни знак Београда.

„Козара“ се пре Другог светског рата звала „Касина“ и биo је један од првих биоскопа у граду. Сећам се да су овде шездесетих година прошлог века приказиване пројекције Феста. Овде су одржаване многе премијере и модне ревије. Долазили су славни страни и домаћи глумци. Знало се, када се излази у град, обавезно сам се са друштвом налазио у „Безистану“, па правац „Козара“- каже са сетом Милан Динић.

Овако је некада изгледала сала биоскопа "Козара"

„Овде сам први пут излазио са другарима, касније са девојком. Овде сам доживео и први пољубац. Провео сам незаборавне тренутке, јер је одлазак у „Козару“ увек био нешто посебно. Било ми је тешко и ових последњих година када није радио. Ово је тужан крај још једног београдског биоскопа“ – каже Марко Јовановић.

Ово су речи наших суграђана.

Да ли ће и наша деца моћи овако да причају, чега ће они моћи да се сећају?
Ако нешто не предузмемо избрисаћемо сећање своје деце јер им ништа нећемо оставити да би они надоградили и оставили својој деци.

Изгледа да смо ми генерација која ће све уништити.

(Зека Поповић)